svrš. [prez. jd. 1. zdihãvam, mn. 3. zdihãvaju/zdihãvadu, prid. rad. jd. m. zdihȃva] – uzdisati → zdahnȉt • Zdihãvaju kak su kȏmaj zȁšli na brȋk.

ž. [jd. G zdȉle, mn. G zdȋl/zdȉli(h)] – staklena, porculanska i sl. posuda u kojoj se hrana iznosi ili priređuje miješanjem i sličnim postupcima; zdjela • Nȉgda je cĩla drȕžina jȉla z jednẽ zdȉle, nĩsu metȁli tanĩre.

prid. [prez. jd. 1. zdȉlam, mn. 3. zdȉlaju/zdȉladu, imp. jd. 2. zdȉlaj, prid. rad. jd. m. zdȉla, prid. trp. jd. m. zdȉlan, ž. zdȉlana] – 1. uništiti (se) radom, naraditi se, 2. izraditi → dȉlat • Nȁš je kȍ hȃmetum zdȉlan, ne tȉramo ga na dȉlo.

ž. umanj. [jd. G zdȉlice, mn. G zdȉlic(ih)] – mala zdjela, zdjelica → zdȉla • Zȅmi zdȉlicu pak si namečȉ šalȃtu, nãj jȉst tȁk z vȅlike zdȉle.

svrš. [prez. jd. 1. zdȉnstam, mn. 3. zdȉnstaju/zdȉnstadu, imp. jd. 2. zdȋnstaj, prid. rad. jd. m. zdȉnsta, prid. trp. jd. m. zdȋnstan, ž. zdȋnstana] – skuhati u pari, ispirjati, izdinstati • Zdȉnstala sam jẽtrica, tõ mojȉ ȉmaju rȁdi. Za obȉt smo jȉli zdȋnstano zẽlje i pečȅno mȇso.

svrš. [prez. jd. 1. zdȉpim, mn. zdȉpiju/zdȉpidu, imp. jd. 2. zdȉpi, prid. rad. jd. m. zdȉpi] – naglom kretnjom odnijeti, zgrabiti, ukrasti • Tiščĩm pobelãr v žẽpu, mȍreju ga tȃti zdȉpit.

m. [jd. G zdȋaka, mn. G zdȋakof] – polica za posuđe • Na zdȋak mȅčem rȃgle, zdȉle i dȅkline.

svrš. [prez. jd. 1. zdogovõrim (se), mn. 3. zdogovõriju/zdogovõridu (se), imp. jd. 2. zdogovōrȉ, prid. rad. jd. m. zdogovōrȉ (se)] – sporazumjeti se s kim, uspostaviti dogovor, dogovoriti se • Zdogovõrili su se kȁt buju ȉšli h Sanȍbor na sajȁm.

m. [jd. G zdȏlca, mn. G zdȏlcof] – južni vjetar, jugo • Dȅnes pũše tȍpli vȉtar zdȏlac.

pril. – od kuće, od doma • Zdȍma hjȗtro pȍjem dȉlat.

prid. [ž. zdrȁva, odr. zdrȁvi, komp. zdravȉji] – 1. koji je dobra zdravlja ili pokazuje da je dobra zdravlja, zdrav, 2. a. koji koristi zdravlju, b. koji nije opasan za zdravlje, 3. pren. koji je utemeljen na razumu; logičan, racionalan • Zdrȁf je kaj drĩn.

prid. [ž. zdrȁva zrafcȃta] – naglašeni oblik pridjeva zdrav, potpuno zdrav • Povĩda da je betȅžan, a dȍktor mu je rȅko da je zdrȁf zdrafcȃt.

svrš. [prez. jd. 1. zdrãpam/zdrãplem, mn. 3. zdrãpaju/zdrãpadu/zdrãpleju/zdrãpledu, prid. rad. jd. mprid. rad. jd. m. zdrãpa, prid. trp. jd. m. zdrãpan, ž. zdrãpana] – 1. poderati, pocijepati, 2. a. napraviti ogrebotinu čim oštrim, zaparati kožu ili kakvu drugu površinu, b. ostrugati, c. očistiti konoplju ili vunu, ogrebenati, d. oguliti kožu; ogrepsti • Vlĩčeju se vuz gmje pak si zdrãpljeju rȕbaču. Rȗke su mi sȅ zdrãpane kaj sam brãla kupĩne.

ž. [jd. G Zdravamȁrije/Zdravomȁrije/Zdravumȁrije, mn. G Zdravamȁriji(h)/Zdravomȁriji(h)/Zdravumȁriji(h)] – 1. molitva koja počinje riječima Zdravo, Marijo, 2. zvono koje poziva na večernju molitvu • Zvȍni zvonĩju Zdravamȁriju i sȉ se mȍliju.

ž. [jd. G zdravȉce, mn. G zdravȋc] – kraći govor ili formula od nekoliko riječi uz čašu koja se ispija za zdravlje, čast ili uspjeh, zdravica • Povȉ zdravȉcu, pak si bȕmo spȋli.

s. [G zdrȃvja] – 1. dobro fizičko i psihičko stanje, zdravlje, 2. fizičko i psihičko stanje neke osobe, 3. dobro stanje općenito; zdravlje • Zdrȃvje je nȃjvȅkše bogȃctvo.

svrš. [prez. jd. 1. zdrbãckam, mn. 3. zdrbãckaju/zdrbãckadu, prid. rad. jd. m. zdrbāckȁu] – 1. ogrepsti laganim dodirom nokata, malo pogrepsti po površini nečim oštrim (po koži živog bića, po laku, obojenoj površini i sl.), 2. pren. prevrtati, izmiješati jelo po tanjuru → drbāckȁt • Kȍkoši su zdrbãckale cĩlo dvorȉšče.

svrš. [prez. jd. 1. zdȑbam, mn. 3. zdȑbaju/zdȑbadu, prid. rad. jd. m. zdȑba, prid. trp. jd. m. zdȑban, ž. zdȑbana] – 1. a. energičnim pokretima stresti; zdrmati, b. snažno mašući, udarajući ukloniti što (prašinu); istresti, otresti, c. drmajući učiniti da padnu plodovi s drveća; stresti, 2. zadrti u površinu čega čim oštrim, ob. noktima, kandžama i sl.; zagrepsti → dȑbat • Zdȑba sam kȉte, sȅ su slȉve opȁle dȍl. Slȉve su zdȑbane, sȅ je opȁlo dȍl ž ĩh.

svrš. [prez. jd. 1. zdrčĩm, mn. zdrčĩju/zdrčĩdu, prid. rad. jd. m. zdȑča] – izmoriti se trčanjem, istrčati se • Kad se decȁ zdrčĩju, ȕndar mȃm zaspĩju.

svrš. [prez. jd. 1. zdȑčim, mn. 3. zdȑčiju/zdȑčidu, prid. rad. jd. m. zdȑči, prid. trp. jd. m. zdȑčen, ž. zdȑčena] – 1. a. stegnuti rukama ili kliještima sa suprotnih strana, b. pritisnuti gnječeći, potiskujući, 2. pritisnuti grleći, 3. smanjiti se, skupiti se, 4. a. snaći se u malom prostoru, napraviti mjesta za druge, postupiti tako da za sve bude što više mjesta, b. pren. snaći se s malo novca ili prihoda, postupiti štedljivo i krajnje racionalno, vezati kraj s krajem → stȉsnit • Štȏfani matrijãli se h vrȗčoj vodȉ zdȑčiju. Štrȉk je sȁf zdȑčen, ȍdi ga razvenkljȁt.

svrš. [prez. jd. 1. zdrȇšam, mn. 3. zdrȇšaju/zdrȇšadu, imp. jd. 2. zdrȇšaj, prid. rad. jd. m. zdrȇša, prid. trp. jd. m. zdrȇšan, ž. zdrȇšana] – izgnječiti (ob. grožđe) → drȇšat • Zdrȇšali smo sȅ grõjzje kaj smo hjȗtro nȁbrali. Zdrȇšano grõjzje dȅnem h cĩak, nãj kipĩ.

svrš. [prez. jd. 1. zdrĩpl(j)em/zdrĩpam se, mn. 3. zdrĩpl(j)eju/zdrĩpl(j)edu/zdrĩpaju/zdrĩpadu se, prid. rad. jd. m. zdrīpȁ se] – 1. imati proljev, 2. izgovoriti gluposti → drīpȁt • Nȍ, sȁt si se lȋpo zdrīpȁ!

svrš. [prez. jd. 1. zderẽm, mn. 3. zderẽju/zderẽdu, prid. rad. jd. m. zdrȗ, ž. zdla, mn. ž. zdle] – 1. rukom oguliti kožu sa životinje, 2. grubo ozlijediti kožu tako da se dio skine, 3. pren. razg. naplatiti pretjerano visoku cijenu za rad, uslugu ili robu; oguliti koga, 4. izvikati, izderati se → derȁt (se) • Hȍčeš mi zdrĩt kȍžu? Sȁmo sam nȉkaj pītȁ, a onȁ se nã me zdla.

svrš. [prez. jd. 1. zdȑmam, mn. 3. zdȑmaju/zdȑmadu, imp. jd. 2. zdȑmaj, prid. rad. jd. m. zdȑma, prid. trp. jd. m. zdȑman, ž. zdȑmana] – 1. upotrebom snage učiniti da se što njiše, ljulja s jedne strane na drugu u naglim pokretima, čvrsto ili na mahove stresti ili potresti, 2. stresti (se) → dȑmat • Prȉje ga je za rȁme i zdȑma, tȁk kaj bu mu drȕgi pũt bȉstro kȁj trȋba dȉlat. Fȇjst je zdȑman s tĩm kȁj mu se dȍgodilo.