prid. [ž. zemljenȃsta] – 1. koji je izrađen od zemlje, 2. koji se odnosi na zemlju, 3. pren. zemljast, zemljan → zemleni • Zemljenȃsta nãkla se mȁžeju s klȃkum.

ž. [jd. G zȅnice, mn. G zȅnic] – otvor kroz koji svjetlost prodire u unutrašnjost oka, zjenica • Čūvȁ ga je kak zȅnicu svojȅga ȍka.

nesvrš. [prez. jd. 3. zẽbe, mn. 3. zẽbeju/zẽbedu, prid. rad. jd. m. zẽba] – trpjeti studen, hladnoću, zepsti • Žȁ mi je tȉčic kaj ih zẽbe na tȏj zĩmi.

ž. [jd. G zȅre, mn. G zȇr/zȅri(h)] – sitna stvar, mali komadić nečega • Nĩmam ni zȅre mȇlje ni cȕkora. Dȅ mi zȅru tẽ pȑge.

m. [jd. G zȅta, mn. G zȅtof] – kćerin muž, zet • Jȅnin zȅt dȉla h Zãgrebu.

svrš. [prez. jd. 1. zȅmem, mn. 3. zȅmeju/zȅmedu, imp. jd. 2. zȅmi, prid. rad. jd. m. zȅ, prid. trp. jd. m. zẽt, ž. zētȁ] – 1. a. prihvatiti, dohvatiti rukom; uhvatiti, b. primiti kao dar ili sl. c. razg. dobiti na prodaji; naplatiti, d. primiti u službu, 2. lišiti, oduzeti, oteti, 3. početi; stati, 4. zauzeti (određen položaj, razmak), 5. primiti koga, pružiti mu uslugu po redu; uzeti • Zȅmi mȅklu i hȍdi pomȉtat dvorȉšče.

ž. [jd. G zetĩce, mn. G zetĩc] – ona kojoj je tko kum na krštenju ili sakramentu potvrde, žensko kumče • Ȉmam dvȋ zetĩce i ȍbodvȋ su ožȅne na Krãskom.

svrš. [prez. jd. 1. zgȁdim (se), mn. 3. zgȁdiju/zgȁdidu (se), imp. jd. 2. zgȁdi, prid. rad. jd. m. zgȁdi (se), prid. trp. jd. m. zgȁjen, ž. zgȁjena] – 1. učiniti da bude gadan, da kod drugih izaziva gađenje, 2. učiniti da mu bude gadljivo, da mu se što ogadi, 3. a. osjetiti gađenje, b. postati takav da se drugi gade; zgaditi (se) • Zgȁdile su mi se čerȉše, ščȅra sam ih se namȅta, dȅnes me bolĩ drȏp.

nesvrš. [prez. jd. 1. zgãjam, mn. 3. zgãjaju/zgãjadu, imp. jd. 2. zgãjaj, prid. rad. jd. m. zgājȁ] – njegovati, hraniti (životinju ili biljku); uzgajati • Nȉkoji ljȗdi f selȕ zgãjaju čȕdaj krȃf i svĩ.

nesvrš. [prez. jd. 1. zgãjam, mn. 3. zgãjaju/zgãjadu, prid. rad. jd. m. zgãja] – 1. a. udarati u cilj pri gađanju, bacanju čega i sl., b. izazvati jaku emociju (ob. negativnu), 2. a. određivati, doznati nešto, domišljati se čemu, odgonetavati, b. davati pravi odgovor, c. unaprijed saznati, predviđati 3. točno određivati, prikazivati koga, što • Kȁj bu jȕtri, mȍremo sȁmo zgãjat.

s. [jd. G zgȁrišča, mn. G zgȁriščof] – mjesto gdje je bio požar, ostatci onoga što je uništeno požarom; zgarište • Sȅ im je zgorȉlo, mȍreju sȁmo glẽdit zgȁrišče.

svrš. [prez. jd. 1. zgȁsnem, mn. 3. zgȁsneju/zgȁsnedu, imp. jd. 2. zgāsnȉ, prid. rad. jd. m. zgasnȉ, prid. trp. jd. m. zgȁšen, ž. zgȁšena] – 1. učiniti da vatra ili plamen prestane gorjeti; utrnuti, 2. pren. ugušiti, suzbiti, smiriti, 3. a. prestati gorjeti; ugasnuti, b. polagano umrijeti u starosti prirodnom smrću; dogorjeti, c. prestati raditi (o motoru) d. prestati izlaziti, djelovati itd. (o listovima, publikacijama, društvima, zakonima i propisima itd.); ugasiti • Zgasnȉ svȉklo, ne mõra gorȉt po dãnu. Ogȁ je kȏmaj zgȁšen, bȉ je vȅlik i hūdȉ.

ž. [jd. G zgȁge, mn. G zgȁgi] – nered, metež • Svȁdiju se i tũčeju, f tȏj hȉži su odnavȋk zgȁge.

svrš. [prez. jd. 1. zgȁzim, mn. 3. zgȁziju/zgȁzidu, imp. jd. 2. zgȁzi, prid. rad. jd. m. zgȁzi, prid. trp. jd. m. zgȁžen, ž. zgȁžena] – 1. prijeći hodom preko čega, 2. prijeći kakvim vozilom preko koga ili preko čega, 3. razg. uništiti koga, pobijediti u sportu, u borbi; pregaziti • Zgȁzi sam māčkȁ na cȉsti, bȁš mi ga je žȁ. Na cȉsti sam vȉdi zgȁženoga cūckȁ, mȃm mi je bȋlo zlȍ.

svrš. [prez. jd. 1. zgȉnem, mn. 3. zgȉneju/zgȉnedu, prid. rad. jd. m. zgȉni] – 1. prestati postojati, više ne biti, 2. prestati biti prisutan, izgubiti se iz vida; iščeznuti, nestati • Cūcȁk im je zgȉni, nȉgdi ga ne mȍreju nãjt.

svrš. [prez. jd. 1. zglȁdim, mn. 3. zglȁdiju/zglȁdidu, imp. jd. 2. zglȁdi, prid. rad. jd. m. zglȁdi, prid. trp. jd. m. zglȁjen, ž. zglȁjena] – učiniti da se problemi i sl. ne vide; srediti, izgladiti • Svȁdili su se rȁdi grȕnta, al su sȅ zglȁdili. Sȅ je met ȉmi sȁt zglȁjeno.

svrš. [prez. jd. 1. zglȃjzam, mn. 3. zglȃjzaju/zglȃjzadu, imp. jd. 2. zglȃjzaj, prid. rad. jd. m. zglȃjza, prid. trp. jd. m. zglȃjzan, ž. zglȃjzana] – 1. iskočiti iz tračnica (o vlaku i tramvaju), 2. pren. propasti, nastradati, „otići u stranu“, biti odbačen (u politici i u drugim prilikama) • Nȃpak se spomȉna i sȉ velĩju da je zglȃjza.

svrš. [prez. jd. 1. zglȃncam, mn. 3. zglȃncaju/zglȃncadu, imp. jd. 2. zglȃncaj, prid. rad. jd. m. zglȃnca, prid. trp. jd. m. zglȃncan, ž. zglȃncana] – 1. ulaštiti, učiniti sjajnim, 2. pren. uljepšati, prikazati što povoljnijim nego što jest; izglancati • Zglȃnca sam si šȏline, svitĩju se kȁk špȉga. Oblȍki su tak zglȃncani, zgledĩ kȁk da ih nĩ.

nesvrš. [prez. jd. 1. zglẽdam mn. zglẽdaju/zglẽdadu, prid. rad. jd. m. zglẽda] – biti onakav kakav se vidi ili kakav se može predvidjeti, ostavljati dojam, doimati se, činiti se, izgledati • Zglẽda da bu plohẽ, bȑš zapȉraj oblȍke.

nesvrš. [prez. jd. 1. zglẽdam se, mn. 3. zglẽdaju/zglẽdadu se, imp. jd. 2. zglẽdaj se, prid. rad. jd. m. zglēdȁ se] 1. pogledati za sobom ili na sve strane, 2. oprobati se, iskušati se, natjecati se s kime u snazi, vještini, znanju, odmjeriti snage, vrijednosti itd., 3. reflektirati, odraziti, zrcaliti se; ogledati se • Zglẽdaju sȅ ȍko sȅbe, al ih ne mȍreju vȉdit.

nesvrš. [prez. jd. 1. zglẽdim, mn. 3. zglẽdiju/zglẽdidu, prid. rad. jd. m. zglẽdi] – 1. biti onakav kakav se vidi ili kakav se može predvidjeti, ostavljati dojam; doimati se, 2. činiti se; izgledati • Tõ si lȋpo naprȁvi, lȋpo zgledĩ.

svrš. [prez. jd. 1. zglȉham, mn. 3. zglȉhaju/zglȉhadu, imp. jd. 2. zglȉhaj, prid. rad. jd. m. zglȉha, prid. trp. jd. m. zglȉhan, ž. zglȉhana] – srediti, poravnati račune • Z mȅštri kaj su bīlȉli hȉžu pȍjem zglȉhat račūnȅ. Sȉ su nȁši račūnȉ zglȉhani.

svrš. [prez. jd. 1. zglȍbam, mn. 3. zglȍbaju/zglȍbadu, prid. rad. jd. m. zglobȁ] – pojesti meso do kosti i sa same kosti, oglodati • Zglȍbaj tẽ koščȍbe, nãj pũščat tȕliko mȇsa na kostjȁm.

svrš. [prez. jd. 1. zglȍdam, mn. 3. zglȍdaju/zglȍdadu, prid. rad. jd. m. zglȍda, prid. trp. jd. m. zglȍdan, ž. zglȍdana] – 1. zubima ostrugati tvrde predmete i tvari (npr. miš i drugi glodavci), 2. pren. nagrisati, pomalo oštetiti itd.; izglodati • Zȃjci su zglodȁli sȕ kȍru s hrȕške. Lȁnc je čȉst zglȍdan, tȁki bu pȕkni.