uzv. – naredba konju da krene ulijevo • Rȉčko, bȋsta-hot!

ž. [G Bistre] – toponim • Jȕtri pȍjemo na Bȋstru.

prid. [ž. bistrȃjnska] – koji se odnosi na Bistru • Lĩpi je tã bistrȃnski krȃluš.

ž. [G Bȉstrice] – toponim, Marija Bistrica, marijansko svetište u Hrvatskome zagorju • Sȁko lȉto ȉdemo z rȏmari na Bȉstricu.

ž. [jd. G bȉstrice, mn. G bȉstric] – vrsta domaće krupne šljive • Pobȉrali smo slȉve bȉstrice, pak bumu pãlili rȁkju.

prid. [ž. bȉstrička] – koji se odnosi na Bistricu • Tȁk zgledĩ kȁk bȏgec bȉstrički.

s. [jd. G biščālȁ, mn. G biščãlof] – držalo za bič • Čȁča me znȁ vudrȉt z biščālȕm.

m. [jd. G bȉškupa, mn. G bȉškupof] – 1. biskup, 2. trtica peradi, trčak → čȗč • Bȉškup je dȅnes fȇrma dȅcu.

ž. [jd. G biškupȉje, mn. G biškupȉj(ih)] – 1. upravno područje Crkve kojim upravlja biskup 2. dom i ured biskupa • Z rȏmari sam obȉšo cĩlu biškupȉju.

prid. [ž. bȉškupova] – koji pripada biskupu → bȉškup • H rukȁh držĩ bȉškupof ščãp.

nesvrš. [prez. nesvrš. jd. 1. jȅs, sȁm, nȉs/nĩs, 2. jȅs, sȉ, nĩsi, 3. jȅs, jȅ, nĩ, mn. 1. smȏ/smȗ, nĩsmu, 2. stȅ, nĩste, 3. sȕ, nĩsu, nenagl. jd. 1. sam, 2. si, 3. je, mn. 1. smu, 2. ste, 3. su, prez. svrš. 1. bȕm, 2. bȕš, 3. bȕ, mn. 1. bȕmu, 2. bȕte, 3. bȕju, nenagl. jd. 1. bum, 2. buš, 3. bu, mn. 1. bumu, 2. bute, buju, imp. jd. 2. bȕj, prid. rad. jd. m. bȉ, bĩla, bȋlo] – 1. postojati, biti 2. nalaziti se, boraviti • Či bȕju unȉ tȃncali, bȕš i tĩ tȃnca.

ž. [jd. G bȉtange, mn. G bȉtangi(h)] – onaj koji je pun najgorih svojstava, ništarija, bitanga • Ovã bȉtanga sȁmo gledĩ dȉ bu kȁj pojȉ i pȍpi.

m. [jd. G bitȏna, mn. G bitȏnof] – tvrdi materijal za gradnju, smjesa cementa, pijeska, šljunka i vode, beton → pitȏn • H mortãrki sam zmĩšo za tãčku bitȏna.

nesvrš. [prez. jd. 1. bizĩkam se, mn. 3. bizĩkaju se/bizĩkadu se, prid. rad. jd. m. bizĩka se] – skakutati, poskakivati • Krȁve su se bizĩkale kad smo ih pȕstili zi štȁle.

ž. [jd. G bizĩkovine] – loše, nekvalitetno vino • H tõj mȁjšoj vȏži ȉma bizĩkovine.

s. [jd. G blȃga] – blago, stoka • Či nĩmaš blȃga, si siromãk.

nesvrš. [prez. jd. 1. blagoslĩvljam, mn. 3. blagoslĩvljaju/blagoslĩvljadu, prid. rad. jd. m. blagoslīvljȁ] – davati blagoslov, vršiti obred blagoslova uz posebnu molitvu i simboliku, blagoslivljati • Na Svĩčnicu se blagoslĩvljaju svīčȅ.

m. [jd. G blȁgoslova, mn. G blȁgoslovof] – 1. a. bibl. zazivanje nad nekim za moć plodnosti i života, za materijalno obilje i društveni položaj, b. čin koji obavlja posvećena osoba (svećenik), kojim se, po zazivu Božjem, blagoslovljenoj osobi želi Božja zaštita na poseban način, 2. pren. čin odobravanja; blagoslov • Dȅ nam Bȏk sȅga dobrȍga pȋcekof, rȃcekof, gȗsekof, pȃjcekof, tȇlekof, ždrȉbekof, pȕne vȏže vīnȁ, pȕne škrȉe žȉta, a mȋra Bõžega i blȁgoslova nȃjvȅč.

svrš. [prez. jd. 1. blagoslȍvim, mn. 3. blagoslȍviju/blagoslȍvidu, prid. rad. jd. m. blagoslȍvi, prid. trp. jd. m. blagoslȏvlen, ž. blagoslȏvlena] – blagosloviti → blagoslīvljȁt • Bȉškup nas je sȅ blagoslȍvi z ontārȁ. Blagoslȏvlen budi Jȇzuš Krȉstuš!

ž. [jd. G Blȁgovisti] – blagdan Blagovijesti, 25. ožujka • Blȁgovist ȍvo lȉto opȁda h pȍndeljak.

nesvrš. [prez. jd. 1. blȃjham, mn. 3. blȃhjaju/blȃjhadu, prid. rad. jd. m. blȃjha, prid. trp. jd. m. blȃjhan, ž. blȃjhana] – svijetliti kosu • Dȅnes sam si blȃjhala lȃsi. Dȅ poglȇ, ȉma blȃjhane lȃsi.

nesvrš. [prez. jd. 1. blȁndram, mn. 3. blȁndraju/blȁndradu, prid. rad. jd. m. blandrȁ] – dosadno pričati • Cĩlo vrȋme blȁndradu, a tȁk ih nȉgdo ne poslȕša.

m. [jd. G Blȃža] – muško ime, Blaž • Blȃš, hȍdi k nȁm!

s. [jd. G blāščȅta] – grlo stoke • Nĩ nȉti jednȍga blãščeta h štȁli.