nesvrš. [prez. jd. 1. blĩsnem, mn. 3. blĩsneju/blĩsnedu, prid. rad. jd. m. blĩsni] – 1. pojaviti se kao bljesak, naglo i jako zasvijetliti; blisnuti, sijevnuti, zasjati, 2. pren. iznenada se pojaviti, naglo iskrsnuti, bljesnuti • Najempũt je blĩsnilo, a ȕnda je fȇjst zagmilo.

nesvrš. [prez. jd. 1. blĩščim, mn. 3. blĩščiju/blĩščidu, prid. rad. jd. m. blĩšča] – 1. jako sijati, blještati, 2. pren. ostavljati sjajan dojam, isticati se dobrim svojstvima; blistati • Zvĩzda je na nȇbu fȇjst blĩščala.

prid. [ž. blīdȁ] – 1. koji u licu nema prirodnog rumenila; bijel, blijed 2. koji je slabije izražajnosti od one koja se očekuje, kojemu nedostaje boje, kontrasta ili sjaja; bezizražajan, 3. koji nestaje, koji se gubi; nejasan, slab, zamirući • Pȕcica je blīdȁ, kȁk da je betȅžna.

s. [jd. G blītvȁ, mn. G blītvȍf] – vrsta oruđa od čelika za dubenje, dlijeto • Mõj dȉda je imȁ sakojȁčkih blītvȍf, sȅ drugȁčke.

ž. [jd. G blizīnȅ] – blizina • H blizīnȉ Šmȉtovoga je zãdružni dȏm.

pril. – na maloj udaljenosti jedno od drugoga, na malom razmaku, u blizini; skoro, gotovo • Tȁk je dȅbe, ȉma blīzȕ stȏ pedȅset kȋ.

ž. [jd. G blondĩnke, mn. G blondĩnki(h)] – plavokosa žena, plavuša, blondinka • Jȅmu se nȃjbȍl dopȁdaju blondĩnke.

prid. [ž. blȍnda] – 1. plava boja kose, 2. koji je plave kose; plavokos • Lȃsi si je pofȃrbala na blȍnt.

prid. [ž. blȕtava] – bljutav, neukusan • Zmĩšani krumpĩr nĩ dȍst začiȅn, pak je blȕtaf.

nesvrš. [prez. jd. 1. blȕjem mn. 3. blȕjeju/blȕjedu, prid. rad. jd. m. blȕva] – 1. povraćati, 2. ružno govoriti o kome → rȉgat • Prejȉ se je, pak je pȍkle bljȕva.

ž. [jd. G blũze, mn. G blũzi(h)] – bluza • Ȉmam lĩpih, svȉnih bljũzih.

ž. [jd. G blūzgȅ, mn. G blūzgȉ] – razmočeni snijeg pomiješan s blatom, bljuzgavica • Snȋk se rȅstopi i nȁši su se tãnki šȏlenci na blūzgi rezmočȉli.

prid. [ž. bluzgȁva] – 1. razmekšan, raskvašen, 2. pren. koji nerazumno govori • Kȏmaj sam po pũtu hodȉ, kak je bȉ bluzgȁf.

ž. [jd. G blȕzgavice, mn. G blȕzgavic] – bljuzgavica → bljȗzga • Ščȅra je pũt bȉ pȕn snȋga, dȅnes je ostȁlo sȁmo mȁlo blȕzgavice.

m. [G Bobȏfca] – toponim, Bobovec Rozganski • H Bobȏfcu je lĩpa kapȅlica svẽtoga Antȗna.

m. [jd. G Bobovl(j)ȁna, mn. G Bobovl(j)ȁnof] – čovjek iz Bobovca Rozganskog • Sȁki bobovljȁn mi rȁt pomȍre.

[jd. G Bobovl(j)ȁnke, mn. G Bobovl(j)ȁnki(h)] – žena iz Bobovca Rozganskog • Bobovljȁnke lȋpo popĩvaju domãče popĩfke.

m. [ž. bobovl(j)ȁnska] – koji se odnosi na Bobovec Rozganski • Na svȃrbi smu jȉli bobovljȁnske kolāčȅ.

ž. [jd. G bȍce, mn. G bȏc/bȍci(h)] – boca, batak u peradi → bedrȍ, bȏcka • Tĩ bi sȁmo jȉ bȍce.

ž. [jd. G bȏcke, mn. G bȏcki(h)] – batak u peradi → bedrȍ, bȍca • Rȁt jĩm piščẽče bȏcke.

nesvrš. [prez. jd. 1. bȍckam, mn. 3. bȍckaju/bȍckadu, prid. rad. jd. m. bockȁ] – 1. bockati, 2. pren. izazivati • Rezjezĩla se je kȁt u fȍrt bȍckadu.

prid. [ž. bodẽča] – 1. koji bode, bodljikav, 2. pren. peckav, zajedljiv • Naprȁvi si je plȏt ot bodẽčega drȍta.

s. [jd. G bogȃctva, mn. G bogactvih] – imanje ili imovina velike vrijednosti, obilje novca ili vrijednosti, dragocjenosti, bogatstvo • Zdrȃvje je nȃjvȅkše bogȃctvo.

prid. [ž. bogãta] – bogat → bogȃctvo • Bogȁt je, ȉma čȕdaj pinȇs.