uzv. – za izrugivanje • Oblȉčen si bẽ-bẽ.

ž. umanj. [jd. G bȅbice, mn. G bȅbic] – igračka u obliku djeteta, lutka • Mȁma i jȅnina sestrȁ su se mūtȉle z bȅbicami tẽre im je stãra mȁma kūpȉla na proščẽu.

nesvrš. [prez. jd. 1. bečĩm, mn. 3. bečĩju/bečĩdu, prid. rad. jd. m. bēčȁ] – 1. vikati, 2. plakati → nabēčȁt • Bečĩš kak pozȍj!

m. [jd. G bẽčafca, mn. G bẽčafcof] – koji često plače, plačljivac • Ot tõg bẽčafca nĩ mȍč spȁt!

nesvrš. [prez. jd. 1. becȋram, mn. 3. becȋraju/becȋradu, prid. rad. jd. m. becȋra, prid. trp. jd. m. becȋran, ž. becȋrana] – rezervirati, kapariti, plaćati predujam • Hȍdiju po sajmȉšču i becȋraju tȇleke. Õf tȇlek je becȋran, nĩ za prodȁt vȅč.

prid. [ž. bẽčka] – koji se odnosi na Beč; bẽčka škȏla – vrlo lijepo i uglađeno ponašanje na javnome mjestu (predodžba o tradicionalnom ponašanju u Beču) • Vȉš kak se znȃ ponāšȁt, ũn je prãva bẽčka škȏla!

m. umanj. [jd. G bedãčeka, mn. G bedãčekof] – mali bedak, ponekad i iz milja, neuko, ali umiljato čeljade → bedãk • Tĩ si mãli bedãček, nȉš ne rȁzmiš!

m. [jd. G bedākȁ, mn. G bedãkof] – onaj koji je sklon glupim postupcima, obično na svoju štetu, glupan • Sȁki bedãk ȉma svẽ vesẽlje!

prid. [ž. bȅdasta] – budalast, glup • Čovȉk se vučĩ dok je žȋf, a na zȁde hmrẽ bȅdast.

ž. [jd. G bedastȏče, mn. G bedastȏči(h)] – glupost, budalaština, bedastoća • Tõ je nȃjvȅkša bedastȏča tẽru sam čȗ.

nesvrš. [prez. jd. 1. bedȋnam, mn. 3. bedȋnaju/bedȋnadu, prid. rad. jd. m. bedȋna, prid. trp. bedȋnan, ž. bedȋnana] – brinuti se o kome, njegovati • Sȁki dȃn hȍdim bedȋnat betẽžnoga dȉdu. H špitãlu je bȉ dȍst dobrȍ bedȋnan.

ž. [jd. G bedȋnerice; mn. G bedȋneric] – spremačica, njegovateljica • Unã je bedȋnerica pri jednõj milostĩvi.

ž. [jd. G bedrẽ, mn. G bedãr] – gornji dio noge, bedro; batak kod ptica → bātȁk • Vudrȉ me po bedrȉ.

ž. [G Bedrẽ] – toponim • Nȉgda su dȅčki tẽri su se ftȉli oženȉt ȉšli na Bedrũ po pȕce.

prid. [ž. bedrẽna] – koji se odnosi na bedro • Tȁk je opȁ z lȏjtre, da si je ftȑgni bedrẽnu kȏst.

ž. [jd. G bedrenȉce, mn. G bedrenȋc] – zarazna bolest goveda, bedrenica • Krȁva nam je krȅpala od bedrenȉce.

m. [jd. G befēlȁ, mn. G befēlȍf] – zapovijed, naredba • Dȍbi je befẽl, ȉde h vȍjsku.

m. [jd. G beglȁjta, mn. G beglȁjtof] – žičano glazbalo, bugarija • Jĩve je igrȁ beglȁjt.

m. [jd. G beglȁjtera, mn. G beglȁjterof] – svirač na beglajtu, bugariji • Beglȁjtar Štēvȅ i bȃjsar Jȕra su igrȁli cĩlu nȏč.

nesvrš. [prez. jd. 1. beglȃjtam, mn. 3. beglȃjtaju/beglȃjtadu, prid. rad. jd. m. beglȃjta] – svirati bugariju • Unȉ su popĩvali, a jã sam beglȃjta.

ž. [jd. G bȅke, mn. G bȅkih] – žena koja muca, mucavica → bȅkavica • Bȅka se napȉja kaj bi nam kaj povȉdala.

prid. [ž. bȅkava] – koji muca, mucav • Nȅ buš ga razmȉ, kaj je bȅkaf.

m. [jd. G bȅkafca, mn. G bȅkafcih] – onaj koji muca, mucavac • Ũn je bȅkavac, tȅško povĩda.

ž. [jd. G bȅkavice, mn. G bekavȉc] – koja muca, mucavica • Unã bȅkavica nam je kȏmaj nȉkaj povȉdala.