prid. [ž. bȅkina] – dječ. zaprljan, prljav • Tã mũtica je bȅkina, nãj si u h zȗbe metȁt.

svrš. [prez. jd. 1. bẽknem, mn. 3. bẽkneju/bẽknedu, prid. rad. jd. m. bēknȉ] – pogr. progovoriti • Da nȉsi bẽkni, dok ti jã ne povĩm.

ž. [jd. G bȅkovače, mn. G bȅkovačih] – vrbova šiba • Čȁča je zȅ bȅkovaču i vudrȉ kaj se dã.

s. zbir. [G bekõvja] – 1. vrbove šibe, granje, 2. vrbik • Z bekõvja se pletẽju kȏrbe.

ž. [jd. G bȅkve, mn. G bȅkvih] – listopadno drvo ili grm s izduženim listovima, raste na vlažnim staništima; crna vrba • Zus tȑsje su posajȅne bȅkve, kȁj se je z ȉhovim ttjem vēzȁlo tȑsje.

prid. [ž. bȅkvina] – koji se odnosi na vrbu, vrbov → bȅkva • Bȅkvino ttje je nãredno za vẽzat tȑsje.

ž. [jd. G bȇnkice, mn. G bȇnkic] – košuljica za malo dijete • Oblĩkla sam ditȅtu nȍvu bȇnkicu.

m. [jd. G berãča, mn. G berãčof/berãčih] – 1. berač plodova, uroda ili samonikla bilja, 2. stroj za branje • Ȍbrali smo korȕzu z berãčum.

prid. neskl. i pril. – 1. koji je gotov nakon priprema, 2. koji je u dotičnom stanju, 3. koji je željan, odlučan, koji naginje čemu; spreman • Sȉ smo berȁjt, pȍjemo korȕzu okāpȁt.

ž. [jd. G bȇrbe] – 1. branje i skupljanje jestivih plodova i uroda, 2. vrijeme kad se plodovi beru; berba, branje → brãe • H subȍtu ȉmamo bȇrbu grõjzja.

m. [jd. G beštȅka, mn. G beštȅkof] – pribor za jelo, jedaći pribor (nož, vilica, žlica) • Jȉli su zi zlãtim beštȅkum.

m. [jd. G betȅga, mn. G betȅgof] – poremećaj neke funkcije organizma, narušenost zdravlja, bolest • Nȉkakof betȅk je dȍša na pȃjceke, bȕju pokrȅpali.

prid. [ž. betȅžna] – komu je zdravlje narušeno; bolestan → betȅk • Bȉ sam betȅžan cĩli kȅdan.

prid. [ž. betežljȉva] – koji često pobolijeva, sklon oboljenjima; neotporan, slaba zdravlja, boležljiv • Ũn je nȉkak betežljȉf.

ž. [jd. G betežnȉce, mn. G betežnȋc(ih)] – bolesnica → betȅk • Ovõj betežnȉci trȋba vrãštvo.

m. [jd. G betežnīkȁ, mn. G betežnīkȍf] – bolesnik → betȅk • Pȕn je špitãl betežnĩkof.

– varijanta ženskog imena Elizabeta • Stãru mȁmu su sȉ zvãli Bȅta.

m. [jd. G Bȅtlehema, mn. G Bȅtlehemof] – grad u Izraelu, mjesto Isusova rođenja • Jȇzušek se nȁrodi h Bȅtlehemu, h štȁlici, na slȁmici.

prid. [ž. bȅtlehemska] – koji se odnosi na Betlehem, betlehemski • H bȅtlehemskoj štȁlici nȁrodi se mãli Jȇzušek.

pril. – zauzeto, rezervirano • Õf stȏček je bezȅc, ne mȍreš se tȕ sȅst.

nesvrš. [prez. jd. 1. bezecȋram, mn. 3. bezecȋraju/bezecȋradu, prid. rad. jd. m. bezecȋra, prid. trp. jd. m. bezecȋran, ž. bezecȋrana] – označavati što kao zauzeto, rezervirati što → bezȅc • Naprȋ si bezecȋram mȉsto h cĩrkvi. Tĩ su pȁjceki bezecȋrani.

ž. [G Bezjãčke gmȁjne] – toponim • Bezjãčka gmȁjna je gmȁjna na Harmȉci prȁma Vȗkovomu Selȕ, a tȁk se zovẽ zatȍ kaj Harmȉčanim velĩju Bezjākȉ. Jednȁ gmȁjna na Svẽtomu Krĩžu se glȉh tȁk zovẽ.

prid. [ž. bezjãčka] – koji se odnosi na kajkavce bezjake → bezjãk • Bezjãčke rȋči su drugȁčke nek nȁše.

m. [jd. G bezjākȁ, mn. G bezjãkof] – nadimak kojim susjedi čakavci i štokavci nazivaju kajkavce, odnosno kojim kajkavci preko Kupe nazivaju kajkavce između Kupe i Mure • Dȅnes sam se spomȉna z jednȉm bezjākȕm, kȏmaj sam ga razmȉ kaj povĩda.