prid. [ž. cȕfasta] – koji je razderan, raščupkan na rubovima, krajevima → rascufan, scufan • Rukãvi na rȕbači su ti cȕfasti, ne mȍreš si tȏ oblĩč.

nesvrš. [prez. jd. 1. cȗfam (se), mn. 3. cȗfaju/cȗfadu (se), imp. jd. 2. cȗfaj, prid. rad. jd. m. cȗfa (se)] – trošiti (se), derati se na krajevima • Ovã rȕbača nȉš ne vȁlja, rukãvi mi se fȇjst cȗfaju.

ž. [jd. G cȗge] – piće • Hȍdi na cȗgu z mȅnum!

m. [jd. G cȕgahera, mn. G cȕgaherof] – podstava za kaput • Zȉ svȉnim cȕgaherum mi je šnȃjdar postȁvih rȅkleca.

nesvrš. [prez. jd. 1. cȗgam, mn. 3. cȗgaju/cȗgadu, imp. jd. 2. cȗgaj, prid. rad. jd. m. cȗga] – piti, odavati se piću, pijančevati • Navȋk skȕp cȗgaju, nȉš ne dȉlaju.

m. [jd. G cȗgera, mn. G cȗgerof] – alkoholičar, pijanac • Stȃri cȗger, vȅč je nažerãn.

ž. [jd. G cȗgerice, mn. G cȗgeric] – žena alkoholičarka, pijanica → cȗger • Jȅngova bȁba je takȁj cȗgerica, skȕp pĩjeju.

svrš. [prez. jd. 1. cȕgnem, mn. 3. cȕgniju/cȕgnidu, prid. rad. jd. m. cȕgni] – popiti gutljaj • Mȁlo si cȕgnem rȁkije vjȗtro na taščȅ.

prid. neskl. – pod utjecajem alkohola, pripit, pijan • Ščȅra sam bi cȗguš, danȁs me bolĩ glãva.

ž. [jd. G cȕe, mn. G cũ/cȕih] – stara, iznošena odjeća • Oblȉčena je v nȉkakve cȕe i tȁk sȉkam hȍdi.

ž. [jd. G cȗjze, mn. G cȗjzih] – mlada kobila, ždrebica • Imȁli smo cȗjzeka i cȗjzu.

nesvrš. [prez. jd. 1. cȗjzam, mn. 3. cȗjzaju/cȗjzadu, prid. rad. jd. m. cȗjza] – pogr. hodati za nekim kao ždrijebe • Kȁj cȗjzaš za mȅnum?

m. [jd. G cȗjzeka, mn. G cȗjzekof] – mlado konja, ždrijebe → ždrȋbe • Cȗjzek bežĩ za kobȉlum.

m. [jd. G cȗga, mn. G cȗgof] – 1. propuh, 2. dug gutljaj, 3. vlak • Zi cȗga zĩde čȕdaj ljũdi. Fȕrt te gledĩm kak pījȅš, ȉmaš dȍbar cȗk.

nesvrš. [prez. jd. 1. cukȁrim, mn. 3. cukȁriju/cukȁridu, prid. rad. jd. m. cukȁri] – puno nositi, vući teški teret → nacukȁrit • Mȏramo cukȁriti kȏrbe zi sadjȗm kaj ȉdemo na plȁc.

nesvrš. [prez. jd. 1. cȕkam, mn. 3. cȕkaju/cȕkadu, imp. jd. 2. cȕkaj, prid. rad. jd. m. cȕka] – 1. povlačiti s prekidima, 2. boljeti na mahove, trgati → cȕknit, 3. mokriti • Rezbȉla sam si kolȉno i sȁt me je pȍčelo fȇjst cȕkat.

ž. [jd. G cȕkmašīnȅ, mn. G cȕkmašĩn] – transportni stroj na kotačima za vuču željezničkih vlakova po tračnicama → cȗk • Kmȃli bu dȍša cȕk, zglāsȉla se cȕkmašīnȁ z Dȕbovoga.

svrš. [prez. jd. 1. cȕknem, mn. 3. cȕkneju/cȕknedu, imp. jd. 2. cȕkni, prid. rad. jd. m. cȕkni] – povući naglo, trznuti → cȕkat • Cȗk je cȕkni, a ũn je opȁ.

m. [jd. G cȕkora, mn. G cȕkorof] – 1. proizvod od prerađene šećerne trske ili šećerne repe koji služi za zaslađivanje; saharoza, šećer, 2. slatkiš koji se otapa u ustima, bombon, 3. šećerna bolest • Kaj cȕkor snȋk bĩli.

m. umanj. [jd. G cȕkoreka, mn. G cȕkorekof] – 1. slatkiš, 2. naziv od milja, ob. za dijete • Tĩ si mȏj mãli cȕkorek, tȁk te ȉmam rȁda!

nesvrš. [prez. jd. 1. cȕkorim, mn. 3. cȕkoriju/cȕkoridu, imp. jd. 2. cȕkori, prid. rad. jd. m. cȕkori] – šećeriti, sladiti • Dȅci fȍrt cȕkorim, kȁj im nȉgdar nĩ dȍst cȕkora.

m. [jd. G cukorlȋna, mn. G cukorlȋnof] – saharin, umjetno sladilo • Vȅč pũt dȅnem h kāvȕ cukorlȋna mȉsto cȕkora.

prid. [ž. cukornȃta] – koji sadrži šećer, koji se odnosi na šećer, šećerni • Unã je spȅkla cukornȃte kolãče.

m. [jd. G cȕkor-pȇkara, mn. G cȕkor-pȇkarof] – onaj koji pravi i prodaje slastice, slastičar • Jĩve se vučĩ za cȕkor-pȇkara.