ž. umanj. [jd. G cĩrkvice mn. G cĩrkvic/cĩrkvici(h)] – mala crkva, crkvica → cĩrkva • F cĩrkvicu se hȍdimu molȉt.

ž. [jd. G cȉste, mn. G cȉsti(h)] – 1. javna, uređena prometna površina veće širine za vozila i pješake, obično međumjesna ili izvan mjesta, cesta, 2. dio prometne površine isključivo namijenjen vozilima; kolnik • Prȋ su cȉste bȋle vũske i šȕdrane.

m. [jd. G cȋstara, mn. G cȋstarof] – radnik na cesti, cestar → cȉsta • Cȋstar ophãja cȉste i čȉ kȁj trȋba, bu poprȁvi.

ž. [jd. G cistȇrne, mn. G cistȇrni(h)] – betonirana jama u kojoj se skuplja kišnica, cisterna • Čȉ nam zmȁka vodẽ, ȕnda u vlīčȅmo zi cistȇrne.

ž. [jd. G cȉtre, mn. G cȉtri(h)] – vrsta žičanoga glazbala, citra • Mužikãš je igrȁ na cȉtru.

m. [jd. G citrõne, mn. G citrõnih] – limunov plod, limun • Dȉla sam citrõnu h čȃj, kȁj bu imȁ fĩnu dišučĩnu.

ž. [jd. G cȋvanice, mn. G cȋvanic] – potkoljenica, cjevanica • Opȁ sam i stȑga sam si cȋvanicu.

nesvrš. [prez. jd. 1. cizĩm, mn. 3. cizĩju/cizĩdu, prid. rad. jd. m. cīzȉ] – polako curiti, suziti → cȗrkat • Vodȁ polȁfko cizĩ.

nesvrš. [prez. jd. 1. cmãčem (se), mn. 3. cmãčeju/cmãčedu (se), imp. jd. 2. cmãči, prid. rad. jd. m. cmãka (se)] – 1. mljackati, 2. pogr. ljubiti (se) • Skrȉli su se zȃt kopȉča, pak se cmãčeju.

nesvrš. [prez. jd. 1. cmȁrim (se), mn. 3. cmȁriju (se)/cmȁridu (se), prid. rad. jd. m. cmȁri (se)] – 1. pržiti (se), 2. polako grijati • Na špȁrhetu cmȁriju danãši obȉt.

prid. [ž. cmȉzdrava] – plačljiv, cendrav, cmizdrav → cmȍlaf • Kȁj si tȁk cmȉzdraf?

m. [jd. G cmȉzdrafca mn. G cmȉzdrafcof] – onaj koji je cmizdrav, plačljivac, cmizdravac • Dȅ ga poglȇ, fȕrt cmȉzdri, prãvi je cmȉzdravac.

nesvrš. [prez. jd. 1. cmȉzdrim, mn. 3. cmȉzdriju/cmȉzdridu, prid. rad. jd. m. cmȉzdri] – plakati bez razloga • Fȕrt cmȉzdriju, nẽčeju povȉdat kȁj im jȇ.

m. [jd. G cmȍka, mn. G cmokȏf] – poljubac • Dȅ mi jȅn cmȍk!

nesvrš. [prez. jd. 1. cmõčem, 3. cmõčeju/cmõčedu, prid. r. cmõka] – ljubiti (se), cjelivati (se) → cmākȁt (se) • Pret sȉmi su se cmõkali.

svrš. [prez. jd. 1. cmȍknem, mn. 3. cmȍkneju/cmȍknedu, imp. jd. 2. cmȍkni, prid. rad. jd. m. cmȍkni] – poljubiti • Cmȍkni me je i mȃm je vȕša.

prid. [ž. cmȍl(j)ava] – plačljiv, cmizdrav → cmȉzdraf • Za sȁku rȉč se rezbrẽže, kȁk je cmȍlaf.

nesvrš. [prez. jd. 1. cmȍlim, mn. 3. cmȍliju/cmȍlidu, imp. jd. 2. cmȍli, prid. rad. jd. m. cmȍli] – 1. cmizdriti, 2. puštati prigušen, piskav glas, cviliti • Drvȁ su fȁjtna, ne gorījȕ prȁf, sȁmo cmȍliju.

nesvrš. [prez. jd. 1. cmulĩm, mn. 3. cmulĩju/cmulĩdu, prid. rad. jd. m. cmulȉ] – sisati, cuclati (bombon) → bũzat • Cmulȉ sam cukorlȋn cĩlo jȕtro.

ž. [jd. G cȏkle, mn. G cȏklih] – 1. klada u temelju kuće, 2. teška cipela, 3. nastavak na lopati na koju se stavlja noga kod štihanja • Vojnīkȉ hȍdiju h vȅlikih cȏkljah pak ih bolĩju nȍge. Či bȍl pritĩščem z nogũm na cȏklu, glȉbje štȉham.

m. [jd. G cȍklina, mn. G cȍklinof] – 1. obojeni donji dio zida, 2. temelj kuće • Ȉmaju lȉkof, zbetonȉrali su cȍklin ot hȉže.

ž. [jd. G cȍkule, mn. G cȍkul/cȍkuli(h)] – teška cipela → cokla • Kȏmaj hȍdim f tȉm cȍkulam.

ž. [jd. G cȏla mn. G cȏlof/cȏli(h)] – jedinica mjere za dužinu od 25,4 mm, palac, col • Odrȉži mi mȅtar cȋvi ot pȏl cȏla.

ž. [jd. G cȏlarice mn. G cȏlaric] – daska debela col, palac, 25,4 mm • Cȏlaricu trȋbamo, kaj dȉlamo krȍf na hȉži.