nesvrš. [prez. jd. 1. dopȁdam (se), mn. 3. dopȁdaju/dopȁdadu (se), prid. rad. jd. m. dopȁ (se), ž. dopȁla (se)] – svidjeti se komu, dopadati (se) • Dopȁdaju mi se mãli bĩli mȃceki.

ž. [jd. G dȍpasnice, mn. G dȍpasnic(ih)] – dio ženskog rublja; donja suknja, podsuknja • Spot kȋklje ȉmam bĩlu dȍpasnicu.

svrš. [prez. jd. 1. dopȁdam (se), mn. 3. dopȁdaju/dopȁdadu (se), prid. rad. jd. m. dopȁ (se), ž. dopȁla (se)] – 1. svidjeti se, dopasti se, 2. postati čije; pripasti • Dopȁli su mi se jȅnini nõvi šȏlini. Mȍre me dopȁst dȉ hȉže.

svrš. [prez. jd. 1. dopečẽm, mn. 3. dopečẽju/dopečẽdu, prid. rad. jd. m. dopȅka] – dodatno peći ono što nije dosta pečeno, dopeći → pȅč • Mȇso nĩ dȍst pečȅno, trȋba ga jȍš dopȅč.

svrš. [prez. jd. 1. dopȅl(j)am, mn. 3. dopȅl(j)aju/dopȅl(j)adu, prid. rad. jd. m. dopel(j)ȁ] – 1. dovesti, 2. dopremiti vozeći, 3. dovesti se → dovāžȁt • Dopeljȁ se je s kõi i kočȉjam na proščẽe.

svrš. [prez. jd. 1. dopĩšem, mn. 3. dopĩšeju/dopĩšedu, prid. rad. jd. m. dopīsȁ] – dodati onomu što je već napisano, dopisati → pīsȁt • Na čestȋtki jȍš dopĩšeju pȃr rĩči.

nesvrš. [prez. jd. 1. dopišȇvam, mn. 3. dopišȇvaju/dopišȇvadu, prid. rad. jd. m. dopišȇva] – pisati pisma i primati odgovore, razmjenjivati pisma i dopise, dopisivati (se) → dopisȋvat (se) • Čȕdaj smo se lȋt dopišȇvali.

nesvrš. [prez. jd. 1. doplačȇvam, mn. 3. doplačȇvaju/doplačȇvadu, prid. rad. jd. m. doplačȇva] – dodavati još neki novac na ranije uplaćen, doplaćivati • Ũn sȁki mȉsec doplačȇva strũju.

svrš. [prez. jd. 1. doplahȕtam, mn. 3. doplahȕtaju/doplahȕtadu, prid. rad. jd. m. doplahutȁ] – 1. slučajno doći, naići, 2. pren. dolepršati → dohlaputȁt • Ščȅra su mi rođākȉ doplahutȁli.

m. [jd. G dȍplatka, mn. G dȍplatkof] – iznos u novcu koji se prema nekom propisu ili zakonu isplaćuje zaposleniku uz redovita primanja ili uz osnovnu plaću • Ȉma čȕdaj decẽ, pak ȉma vȅliki dȍplatak.

svrš. [prez. jd. 1. doplȁvam, mn. 3. doplȁvaju/doplȁvadu; prid. rad. jd. m. doplȁva] – doći ploveći, doploviti • Z vȅlikum vodũm doplȁva vȅliko smetjȇ.

pril. – prijepodne, dopodne • Dȅnes je dopȏdan pȁda snȋk.

svrš. [prez. jd. 1. dopovȉdam, mn. 3. dopovȉdaju/dopovȉdadu, prid. rad. jd. m. dopovȉda] – dokazati komu istinitost, pravilnost čega, učiniti da tko povjeruje u što, uvjeriti • Ne mȍreš oj dopovȉdat.

nesvrš. [prez. jd. 1. dopovidãvam, mn. 3. dopovidãvaju/dopovidãvadu, prid. rad. jd. m. dopovidȃva] – dokazivati, uvjeravati → dopovȉdat • Dopovidãvam ti cĩlo popõdne, nẽčeš me poslũhnit.

svrš. [prez. jd. 1. dopȕnim, mn. 3. dopȕniju/dopȕnidu, prid. rad. jd. m. dopȕni] – dopuniti, na već punjeno • Dopȕni je žȁka tȁk, da je mȃm pȕkni.

svrš. [prez. jd. 1. dopustĩm, mn. 3. dopustījȕ/dopustīdȕ, prid. rad. jd. m. dȍpusti] – dopustiti, dozvoliti • Sūsȅdi svojȅmu ditȅtu sȅ dopustījȕ.

nesvrš. [prez. jd. 1. dopũščam, mn. 3. dopũščaju/dopũščadu, prid. rad. jd. m. dopūščȁ] – dopuštati • Prȅveč su mu dopūščȁli pak je tȁk žlȅhan.

s. [jd. G dopuščẽa] – dopuštenje → dopūščȁt • Dȍbi sam dopuščẽe, mȍrem se ĩt mūtȉt.

svrš. [prez. jd. 1. dopũzam, mn. 3. dopũzaju/dopũzadu, prid. rad. jd. m. dopūzȁ] – približiti se puzanjem, dopuzati • Cūckȉ su ȍpstrileni, kȏmaj su dopūzȁli domȏm.

svrš. [prez. jd. 1. dorãstem, mn. 3. dorãsteju/dorãstedu, prid. rad. jd. m. dorāsȁ/dorāsȍ] – doseći određenu veličinu ili zrelost, dorasti • Nĩ ũn tȍmu dorāsȍ.

s. [jd. G dorãščaa] – dorastanje → dorãst • Jȅngovo dorãščae je fȕrt lȋpo kaj sȅga ȉma.

nesvrš. [prez. jd. 1. dorãščam, mn. 3. dorãščaju/dorãščadu, prid. rad. jd. m. dorāščȁ] – dorastati → dorãst • Ftȑgnem burȗndino pẽrje, a nõvo dorãšča.

nesvrš. [prez. jd. 1. doraščĩvam, mn. 3. doraščĩvaju/doraščĩvadu, prid. rad. jd. m. doraščīvȁ] → dorȁst • Kȁk decȁ doraščĩvaju, tȁk im vȅč trȋba.

svrš. [prez. jd. 1. dorȉvljem/dorȉvam, mn. 3. dorȉvljeju/dorȉvljedu/dorȉvaju/dorȉvadu, prid. rad. jd. m. dorȉva] – gurajući dovesti na željeno mjesto, dogurati • Premĩšljam si kȁk õf vȏs dorȉvat f kõnicu.