svrš. [prez. jd. 1. dotȉram, mn. 3. dotȉraju/dotȉradu, prid. rad. jd. m. dotȉra, prid. trp. jd. m. dotȉran, ž. dotȉrana] – 1. dogoniti, dovoditi, prevesti do cilja, 2. dotjerati se, uljepšati se • Dotȉra je krȁve f štȁlu, začẽla je gȍdina. Lȋpo se dotȉraju kat ȉdeju h cĩrkvu. Ovã deklȉna je nȁvik lȋpo dotȉrana, sȉ u gledījȕ.

s. [jd. G dotirĩvaa, mn. G dotirĩvaof] – dotjeravanje, uljepšavanje → dotȉrat (se) • Pȕce fȍrt hȍdiju na dotirĩvae.

nesvrš. [prez. jd. 1. dotirȃvam, mn. 3. dotirȃvaju/dotirȃvadu, prid. rad. jd. m. dotirȃva] – 1. privoditi do cilja, 2. dotjeravati se, uljepšavati se • Cĩlo se jȕtro dotirȃvaju, prȋ nek pȍjeju dȉlat.

svrš. [prez. jd. 1. dotȍčim, mn. 3. dotȍčiju/dotȍčidu, imp. jd. 2. dotočȉ, prid. rad. jd. m. dotočȉ] – dotočiti → dotȁkat • Čĩm im f kȕpicam zmȁka vīnȁ, mȃm si ga dotȍčiju.

svrš. [prez. jd. 1. dotūčȅm, mn. 3. dotūčȅju/dotūčȅdu, prid. rad. jd. m. dotūkȁ] – 1. ubiti onoga koji je već onesposobljen, 2. pobijediti u potpunosti, smlaviti, potući, 3. u potpunosti pobiti koga • Prasȉcu su mõrali dotũč, nĩ mȃm zgotȍvila.

pril. – do ovog mjesta, do tuda • Dotũt sam dȍšo s picȉklinum, sȁt ȉdem dȁle pȉšice.

svrš. [prez. jd. 1. dovãbim, mn. 3. dovãbiju/dovãbidu, prid. rad. jd. m. dovābȉ] – 1. primamiti vabeći: a. zovući uzvicima vabljenja, b. služeći se mamcem za divljač, 2. pren. gnjaveći i uporno nastojeći postići da tko dođe • Lōfcȉ jȅlene dovãbiju z visõkih čẽk.

m. [jd. G dofcȁ, mn. G dofcȏf] – onaj komu je umrla supruga, udovac • Dȍst je dofcȏf kaj živĩju sȃmi.

nesvrš. [prez. jd. 1. dovãžam, mn. 3. dovãžaju/dovãžadu, prid. rad. jd. m. dovāžȁ] – dovoziti, dopremati, dovažati → dopelȁt • Cȋstari dovãžaju na cȉstu šȕdar.

ž. [jd. G dovȉce, mn. G dovȋc/dovȉcih] – ona kojoj je umro suprug, udovica • H selȕ je vȅč dovȋc nȅk dofcȏf.

svrš. [prez. jd. 1. dovlīčȅm, mn. 3. dovlīčȅju/dovlīčȅdu, prid. rad. jd. m. dovlīkȁ] – 1. vukući dopremiti (na ovo mjesto ili na mjesto o kojem se govori), dovući (se), 2. pogr. dovesti (u kuću i sl.) nekog neželjenoga ili onoga koji ne želi, 3. jedva stići do željenoga mjesta vukući se, jedva doći; došlepati (se) • Vȉverice si h ljȕku dovlīčȅju sȅga kaj nãjdeju.

prid. [ž. dozȍrena] – koji je potpuno zreo, dozoren • Grõjzje je dozȍreno, jȕtri ga bȕmo brȃli.

svrš. [prez. jd. 1. dozrẽm, mn. 3. dozrējȕ/dozrēdȕ, prid. rad. jd. m. dozrȉ] – postati zreo, potpuno sazreti; dozoriti • Õf grȍst je hȃmetum dozrȉ.

ž. [jd. G dõze, mn. G dõzi/dõzih] – 1. utičnica za električnu struju, 2. mjera lijeka, 3. kutija za cigarete • Cĩlu dõzu vrãštva je spīlȁ, skȍrom je hmlȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. dozĩvl(j)em/dozĩvam, mn. 3. dozĩvl(j)eju/dozĩvl(j)edu/dozĩvaju/dozĩvadu, prid. rad. jd. m. dozīvȁ] – glasno vičući zvati, dozivati • Cĩli u je dȃn dozīvȁ, ne jȃvla se.

svrš. [prez. jd. 1. doznȁm, mn. 3. doznȁju/doznȁdu, prid. rad. jd. m. doznȁ] – doći do znanja; saznati, doznati • Ũn bi to rȁd doznȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. dozrĩvam, mn. 3. dozrĩvaju/dozrĩvadu, prid. rad. jd. m. dozrīvȁ] – dozrijevati → dozrȉt • Slȉve lȋpo dozrĩvaju, bȕ ih dȍst za rȁkju pālȉt.

svrš. [prez. jd. 1. dozĩvljem, mn. 3. dozĩvljeju/dozĩvljedu, prid. rad. jd. m. dozīvȁ] – dozvati → dozīvȁt • Zovẽm te, al te ne mȍrem dozvȁt.

nesvrš. [prez. jd. 1. dožĩvim, mn. 3. dožĩviju/dožĩvidu, prid. rad. jd. m. dožīvȉ] – 1. živ dočekati kakav događaj, 2. živ dočekati neke godine, očuvati život do nekog vremena ili svoje dobi; doživjeti • Nȉkteri ljȗdi doživĩju čȕdaj lȋt.

nesvrš. [prez. jd. 1. dožĩvl(j)am, mn. 3. dožĩvl(j)aju/dožĩvl(j)adu, prid. rad. jd. m. dožīvl(j)ȁ] – doživljavati → dožīvȉt • Dožĩvljam sȉkakve spȃčke ȍd jenga.

m. [jd. G drȁča, mn. G dračȏf] – samonikle biljke koje rastu u poljoprivrednim kulturama, korov • Drȁču sũša ne smẽta.

prid. [ž. dračnȃta] – zarastao u korov → drȁč • Vȑt je dračnȃt, mȏram ga ĩt plĩt.

– varijante ženskog imena Draga

ž. [G Drȁgi(h)] – toponim • Drȁge su pũt na Vȗkovomu Selȕ tẽri pȅla čȅz ledȉne prȁma Gȏroj gmȃjni.