– varijanta muškog imena Dragutin • H selȕ ȉmamo čȕdaj Drȁgecof i Drȁgic.

pril. – skupo • Kupovȁli smo glȃžek petrõlema i škrnȉclin cȕkora pri Šmȉtu il’ Tȕrsanu h štacūnȕ i sȅ je bȋlo drȃgo.

m. [jd. G drȁjcȉgera, mn. G drȁjcȉgerof] – koji ima trideset godina, tridesetogodišnjak • Drȁjcȉgeri su se zistȁli, pak su se ȉšli čāstȉt.

nesvrš. [prez. jd. 1. drȃjnam se, mn. 3. drȃjnaju/drȃjnadu se, prid. rad. jd. m. drȃjna se] – naokolo se skitati, lunjati, landrati • Sȁmo drȃjnaju sȅ posũd, nȉš ne dȉlaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. drȃjslam, mn. 3. drȃjslaju/drȃjsladu, prid. rad. jd. m. drȃjsla] – pisati nečitkim i nemarnim rukopisom, škrabati • Nȉkaj drȃjslaju i nȅ znam prečȉtat.

ž. [jd. G drangulȉje, mn. G drangulȉjih] – sitnica bez velike vrijednosti (ob. ono što služi za ukras, bižuterija, razne figurice i sl.) • Na sajmȉšču prodȃjeju sȉkakve drangulȉje.

prid. neskl. – koji je boje pijeska, krem • Kȋklje i fȅrtuni su drȁp fȃrbe.

nesvrš. [prez. jd. 1. drãplem, mn. 3. drãpleju/drãpledu, prid. rad. jd. m. drāpȁ] – 1. trgati, grepsti, 2. postaviti visoku cijenu, 3. obrađivati zemlju • Māčȁk je cȉlu nȏč drāpȁ po vrãtim.

– inačica muškog imena Andrija, Draž • Zovẽ se Ȁndrija, al mu sȉ velĩju Drȃš.

nesvrš. [prez. jd. 1. drȃškam, mn. 3. drȃškaju/drȃškadu, prid. rad. jd. m. draškȁ] – milovati, dragati → dācȁt • Decȁ rȁdi mãle mȃceke drȃškaju.

ž. [G Drȁškovice] – toponim • H Drĩu zȃd Bubãkof je tã zemljȁ.

pril. – stalno, neprekidno • Drȁf me zmĩrjaju i špȍtaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. drãžim, mn. 3. drãžiju/drãžidu, prid. rad. jd. m. drāžȉ] – 1. izazivati jaču aktivnost osjetila ili organa (očiju, pluća, bronhija, grla); nadraživati, 2. izazivati nemir, ljutnju, bijes; bockati, izazivati, dražiti, zadirkivati • Decȁ se rȁdi drãžiju, pak se i potũčeju.

nesvrš. [prez. jd. 1. drbãckam, mn. 3. drbãckaju/drbãckadu, prid. rad. jd. m. drbāckȁ] – 1. malo grepsti po površini nečim oštrim, 2. pren. prevrtati, miješati jelo po tanjuru • Nãj sȁmo drbāckȁt po tanīrȕ, lȋpo jȋ.

nesvrš. [prez. jd. 1. dȑbam, mn. 3. dȑbaju/dȑbadu, imp. jd. 2. dȑbaj, prid. rad. jd. m. dȑba] – 1. a. energičnim pokretima pomicati tamo-amo; drmati, drmusati, b. snažno mašući, udarajući uklanjati što; istresati, otresati, c. drmajući činiti da padnu plodovi s drveća; stresati, 2. zadirati u površinu čega čim oštrim; grepsti • Dȑbam kȉtu kaj buju brȉskve opȁle.

s. [jd. G dȑčaa] – trčanje → dȑčat • Sȁkoga dȃna je na igralȉšču dȑčae za lȍptum.

nesvrš. [prez. jd. 1. dȑčim, mn. 3. dȑčiju/dȑčidu, prid. rad. jd. m. dȑča] – brzo se kretati, trčati • Zȃjci mȍreju h brȋk bȍl dȑčat nȅk nahdȏ.

nesvrš. [prez. jd. 1. drečĩm, mn. 3. drečĩju/drečĩdu, prid. rad. jd. m. drēčȁ] – 1. pogr. razg. vikati, jaukati, derati se (ob. o djeci), 2. prodorno se glasati (o životinjama) • Tȁk drečĩju dȁ ih zdalȅka čȕješ.

m. [jd. G drȇjara, mn. G drȇjarof] – onaj koji od drveta ili kovine strojem obrađuje oble predmete i njihove ravne površine, tokar • H fabrȉki dȉla čȕdaj drȇjarof.

nesvrš. [prez. jd. 1. drȇjam, mn. 3. drȇjaju/drȇjadu, prid. rad. jd. m. drȇja] – obrađivati drvo ili kovinu tokarskim strojem, tokariti • Fãliju ga da znã dobrȍ drȇjat.

m. [jd. G drekȁ, mn. G drekȏf] – 1. izmet, 2. pren. ono što ništa ne vrijedi; beznačajna sitnica, koješta • Na cȉsti sam stȁ h pẽsji drȅk.

prid. [ž. drekȁsta] – pogr. koji je oker žute boje → drȅk • Tã fȅrtun je nȉkakve drȅkaste fȃrbe!

m. [jd. G drempȁ, mn. G drempȏf] – onaj koji ima veliki trbuh, trbonja • Tȁk je dȅbe, prãvi drȅmp!

ž. [jd. G drȇmpe, mn. G drȇmpi/drȇmpih] – ona koja ima veliki trbuh → drȅmp • Prãva si drȇmpa, sȁmo jĩš!