ž. [jd. G drempȁče, mn. G drempȁčih] – 1. pogr. ona koja ima veliki trbuh, 2. pren. velika košara • Ȉma vȅlki drȏp, prãva drempȁča!

prid. [ž. drȅmpava] – debeo, koji ima velik trbuh • Dȑempaf je, poglȇ kȁkav drȏp ȉma!

m. [jd. G drempãka, mn. G drempãkof] – osoba velikog trbuha → drȅmp • Drempãk sȅ jĩ kaj mu dõjde pod rȗku.

prid. [ž. drȅmpasta] – koji ima velik trbuh → drȅmpaf • Či nȅ buš tȁk jȉ, nȅ buš tȁk drȅmpast.

m. [jd. G drȅmpafca, mn. G drȅmpafcof] – osoba velikog trbuha → drȅmp • Sȅ jĩš kaj si drȅmpavac.

m. [jd. G drȅpanka, mn. G drȅpankof] – tokarski stol, stroj • Sūsȅt si je kūpȉ nõvi drȅpank za drȇjat želȉzo.

m. [jd. G drȇsa, mn. G dȓesi/drȇsof] – prepoznatljiva sportska odjeća u kojoj se nastupa • Za fȉskultũru đãki mõraju imȁt drȇs.

m. [jd. G drȇša, mn. G drȇšof] – stroj kojim se odjeljuje zrno od slame i pljeve; vršilica • Drȇš je bȉ pri Fȋrklju na Harmȉci, a pȍkle na ekonȏmiji prȉ dvõru h Ladũču. Po nočȋ je nȃjlipše bȋlo čȅkat rȇt za drȇš, pȕcam i dȅčkim, na vȏzu, pȕnum snõpja šenȉce.

m. [jd. G drešāljkȁ, mn. G drešāljkȍf/drešāljkȉ(h)] – štap kojim se gnječi, mulja grožđe • Zȅmi drešāljȁk, pa zdrȇšaj grõjzje.

nesvrš. [prez. jd. 1. drȇšam, mn. 3. drȇšaju/drȇšadu, imp. jd. 2. drȇšaj, prid. rad. jd. m. drȇša] – gnječiti (ob. grožđe) • V cĩaku drȇšamo grõjzje.

ž. [jd. G drezĩne, mn. G drezĩn(ih)] – vozilo na četiri kotača za kretanje na željezničkoj pruzi, s motornim ili ručnim pogonom, služi za prijevoz ljudi koji rade na pruzi i za prijevoz za to potrebna tereta • Po štrȅki sam vozȉ drezĩnu.

s. [jd. G dȑhtaa] – drhtanje → drhtȁt • Prȉjelo me nȉkakvo dȑhtae, vȁlda bum prehlajȅn.

nesvrš. [prez. jd. 1. dȑhčem, mn. 3. dȑhčeju/dȑhčedu, prid. rad. jd. m. drhtȁ] – 1. tresti se od hladnoće, od uzbuđenja; treperiti (o lišću), 2. pren. a. bojati se; trtariti, b. pretjerano se brinuti, strepiti za koga, drhtati • Kat vȉdim kȁču, dȑhčem ot strȃha. Mȁme prȅveč dȑhčeju nad decũm.

s. [G Drĩa] – toponim, selo Drenje • Mojȅ selȍ se zovȅ Drĩe i tȁm pri vodȉ Sãvi ležĩ.

prid. – koji se odnosi na Drenje → Drĩe • Drȉska decȁ z bicȉklini pȍjeju h Šenkȏvac h škȏlu.

m. [jd. G drīmȁ, mn. G drīmȍf] – drijemež, snenost, sanjivost • Kȏmaj gledĩm, kȁk me prȉja drĩm.

nesvrš. [prez. jd. 1. drĩml(j)em/drĩmam, mn. 3. drĩml(j)eju/drĩml(j)edu/drĩmaju/drĩmadu, prid. rad. jd. m. drīmȁ] – drijemati → drĩm, zadrīmȁt • Fȇjst su se nadȉlali pak sȁmo drĩmljeju.

m. [jd. G drīnȁ, mn. G drīnȍf] – stablo žuta cvijeta, ima kiselo-trpak plod dren, drijen → drīnȁk • Zdrȁf kȁj drĩn.

m. umanj. [jd. G drīnkȁ, mn. G drīnkȍf] – drijenak → drĩn • Kȉticu drīnkȁ nosȉli smo na Cvitnȗ nedȉlju h cĩrkvu.

m. [jd. G Drinčȁna, mn. G Drinčȁnof] – stanovnik Drenja → Drĩe • Dȍst Drinčȁnof dȉla f Plīvȉ

ž. [jd. G Drinčȃnke, mn. G Drinčȃnkih] – stanovnica Drenja → Drĩe • Drinčȃnke rȁde popĩvaju.

prid. [ž. drinčȃnska] – koji se odnosi na Drenje → Drĩe • Na drinčȃnskim ledȉnam rāstȅ korȕza.

ž. [jd. G drinovȁče, mn. G drinovȃč] – rakija od drijenka • Spȉ sam štȁmprlen drinovȁče.

m. [jd. G drīpcȁ, mn. G drīpcȍf] – mladić ili dječak ružna ponašanja; neuglađen, nepristojan, sirov; neotesanac, klipan • Kȁj bu tã drīpȁc mȅne zagulīvȁ?