m. [jd. G drȍta, mn. G drotȏf] – istanjena ili kao nit upredena kovina, žica • Kũpili smu dvȋ bȁle drȍta za ograjẽvae.

m. [jd. G drȏtara, mn. G drȏtarof] – 1. obrtnik koji izrađuje žicu, 2. onaj koji nastoji živjeti na lak način; muktaš, 3. onaj koji nastoji nešto dobiti trikovima ili moljakanjem; žicar • Drȏtar tūšȅ po selȕ i tȁk mu ȉdeju dȃni.

ž. [jd. G drȏtkȅfe, mn. G drȏtkȅfi] – žičana četka • Zi drȏtkȅfum sam zistrūgȍ sȕ fȃrbu.

ž. [jd. G drožđẽ, mn. G drožđȋ] – drozd • Na dnȕ vȏže je čȕdaj drožđȋ od vīnȁ.

m. [jd. G drožđeākȁ, mn. G drožđeākȍf] – donji čep na bačvi • Drožđeãk zatdȉ da nȅ bu vīnȍ z vȏže scūrȉlo.

ž. [jd. G drožđẽnke, mn. G drožđẽnk/drožđẽnki(h)] – rakija od grožđa, drožđenka, tropica → drožđȁ • Ostȁlo je grõjzja, pak smo spālȉli rȁkju drožđẽnku.

svrš. [prez. jd. 1. dȑpim, mn. 3. dȑpiju/dȑpidu, prid. rad. jd. m. dȑpi] – izvršiti krađu, krišom otuđiti čiju stvar, ideju i sl.; ukrasti, drpiti • Tiščĩm pȉneze v žepȕ, da mi ih tȃti ne dȑpiju.

pril. – na drugi način, drugim putem, na način različit od ovoga, drugačije • Tȁk bu kȁk jã velĩm i nȉkak drugȁč!

prid. [ž. drugȁčka] – koji se razlikuje, drugačiji, drukčiji • Õf sȉr je drugȁčki, nĩ krȃvi.

pril. – na drugo mjesto, na drugu stranu, u drugom smjeru, drugamo • Dȅnes sam bȉ h Dȕbovom, a jȕtri pȍjem drugãm.

pril. – na kojem drugom mjestu, drugdje • Tȕ nĩ kostȁof, mȍrti su drugdĩ v lozȉ.

br. red. i prid. [ž. drugȁ] – koji je po redu za prvim; drugačiji, drukčiji, različit, koji je daljnji u nizu, dodatan, ostali, koji nisu prisutni ili nije poželjno da budu prisutni • Nȉgdo drȕgi ne povĩ, sȁmo mĩ!

m. [jd. G drȗka, mn. G drȗkof] – sila koja djeluje na jedinicu površine; omjer sile i ploštine površine na koju ona djeluje; tlak, pritisak • Dȅnes je drȕk, pak se ne čũtim dobrȍ.

m. [jd. G drȗkara, mn. G drȗkarof/drȗkari(h)] – kopčica u dva dijela, druker • Na kȋklji je čȕdaj drȗkarof mȉsto gumbȏf.

nesvrš. [prez. jd. 1. drȕčem/drȕkam, mn. 3. drȕčeju/drȕčedu/drȕkaju/drȕkadu, prid. rad. jd. m. drȕka] – bodriti, navijati • Na ȕtakmici drȕkaju za domãče.

ž. [jd. G družȉne, mn. G družȋn/družȉni(h)] – 1. obitelj, ukućani, 2. družina, udruga • Tȅkar hvȇčer se cȋla družȉna sȅde za stȍ.

nesvrš. [prez. jd. 1. drvãrim, mn. 3. drvãriju/drvãridu, prid. rad. jd. m. drvārȉ] – 1. raditi s drvima (trgovati, prevoziti), 2. pren. iron. dugo u društvu piti, gubiti noć; pijančiti • Po cȋle nȍči drvãriju, nȉš ne dȉlaju.

prid. [ž. drvȅna] – 1. a. koji je načinjen od drva, b. koji se sastoji od drva, koji čini drvo, 2. pren. a. koji je nalik drvu po tvrdoći, b. pren. koji nije okretan, koji je ukočen; nesnalažljiv (o osobi) drven, od drveta • Kūpȉ sam na proščẽu drvȅnoga kȍeka.

ž. [jd. G drvẽnke, mn. G drvẽnki] – drvena zdjela u kojoj se mijesio kruh • Stãra mȁma je h drvẽnki mĩsila s korȕzne mȇlje krȕh.

ž. [jd. G drveȁre, mn. G drveȁri(h)] – kuća načinjena od drva • V tȑsju smo si naprȁvili drveȁru.

m. [jd. G drvocȉpa, mn. G drvocȉpof] – panj na kojem se cijepaju drva • Na hrastȍvum drvocȉpu tȁta cĩpa drȋva.

m. [jd. G drvodȋlca, mn. G drvodȋlcof] – obrađivač drva, drvodjelac • Drvodȋlac dȉla kĩpece z drĩvja.

s. [jd. G držālȁ, mn. G držālȉ(h)] – dio koji se drži u ruci i u koji se uglavljuje pero pri pisanju, držalo • Nȉgda se pīsȁlo z držālȉm i perȕm, tẽroga smo namȁkali h tȋntu.

nesvrš. [prez. jd. 1. držĩm (se), mn. 3. držĩju/držĩdu (se), imp. jd. 2. dȑži/dȑš (se), prid. rad. jd. m. dȑža (se), pril. sad. držẽč] – 1. uhvatiti rukom ili čim drugim i ne ispuštati, držati, 2. a. pridržavati da se ne pokrene u neželjenom smjeru ili da ne padne; podupirati, b. pren. ustrajavati, 3. imati a. u službi, b. u vlasti, u vlasništvu, c. na njegovanju, na brizi; brinuti se, 4. cijeniti • Stãri Šmȉt je dȑža štacũn h Šenkȏfcu.