svrš. [prez. jd. 1. dosadĩm, mn. 3. dosadījȕ/dosadīdȕ; prid. rad. jd. m. dȍsadi] – prevršiti mjeru šireći dosadu, postati nepodnošljiv šireći dosadu; dodijati, dosaditi → dosađīvȁt • Kat mi dosadīdȕ s klȁgovaem, ȕnda rãdijo vgȁsnem.

m. [jd. G dosadākȁ, mn. G dosadākȍf] – dosadan čovjek, dosadnjaković • Naposlȕša sam se dȍst tĩh dosadākȍf.

nesvrš. [prez. jd. 1. dosađĩvam, mn. 3. dosađĩvaju/dosađĩvadu, prid. rad. jd. m. dosađīvȁ] – dosađivati (se) → dosadȉt • Fȕrt mi dosađĩvaju zi svojȉm pripovĩdaem.

pril. – do ovoga časa, do časa kad se govori; dosele, dosad • Dosȁt sam bȉ h štȁli.

svrš. [prez. jd. 1. dosēžȅm, mn. 3. dosēžȅju/dosēžȅdu; prid. rad. jd. m. dosēgnȉ] – 1. pružanjem ruke dotaknuti što ili koga; dohvatiti, dokučiti, doseći, 2. pren. ulaganjem napora izravnati se s kim ili čim, postići što; izjednačiti se, dosegnuti • Hȍdi na nãjža, pak dosēžȉ kobasĩčku z hãkla!

svrš. [prez. jd. 1. doselĩm, mn. 3. doselĩju/doselĩdu, prid. rad. jd. m. doselȉ] – doseliti se, nastaniti se • Čĩm je hȉža zgotȏvljena, mȃm se hũ u doselĩju.

svrš. [prez. jd. 1. dosmũčem/dosmũcam se, mn. 3. dosmũčeju/docmũčedu se, prid. rad. jd. m. dosmūcȁ] – doći smucajući se • Nȉkakvi māčkȉ se dosmũcaju i ȕnda ih hrãnim.

svrš. [prez. jd. 1. dosolĩm, mn. 3. dosolījȕ/dosolīdȕ, prid. rad. jd. m. dȍsoli] – već slanom dodati još soli • Kat mi jȉlo jȍš dosolīdȕ, ne mȍrem ga jȉst.

svrš. [prez. jd. 1. dospĩm, mn. 3. dospĩju/dospĩdu; imp. dōspȉ, prid. rad. jd. m. dospȉ, ž. dospȉla] – 1. doći do kakve granice ili do odredišta, stići, 2. naći vremena za što, dospjeti • Sȅ dospĩju naprȁvit kat su vrīdnȉ.

pril. i uzv. – 1. onoliko koliko dostaje, dovoljno, dosta, 2. u obilju, u dovoljno velikoj količini, prilično mnogo, 3. poprilično, 4. riječ kojom se traži da prestane ono što se radi • Dȅnes smo se dȍst nadȉlali. Sȁt je dȍst, kȉfelite domȏm!

nesvrš. [prez. jd. 1. dostigãvljem/dostigãvam, mn. 3. dostigãvaju/dostigãvadu, prid. rad. jd. m. dostigȃva] – dostizati → dostȉgnit • Bežĩju i jȅn drȕgoga dostigãvaju.

svrš. [prez. jd. 1. dostȉgnem, mn. 3. dostȉgneju/dostȉgnedu, prid. rad. jd. m. dostȉgni] – 1. stići koga u pokretu krećući se većom brzinom, dostići, 2. pren. a. približiti se uzoru ili postavljenom cilju, b. doći do željenog stupnja ili željene točke u razvoju, usavršavanju • Tȁk fȇjst mȍre bežȁt, nȉgdo ga ne mȍre dostȉgnit.

svrš. [prez. jd. 1. doškȏlam se, mn. 3. doškȏlaju/doškȏladu se, prid. rad. jd. m. doškȏla/doškȏlo se, prid. trp. jd. m. doškȏlan, ž. doškȏlana] – 1. školovati se do kraja, u potpunosti završiti školovanje, školovati (se), 2. dopuniti školovanje nakon redovitog školovanja, doškolovati (se) • Mõraju se doškȏlat či hȍčeju dȉlat ȍf posȁ. Doškȏlan je, mȍre ĩt dȉlat tã posȁ.

prid. [ž. doštȕkana] – koji je produžen nadodavanjem dodatnog dijela • Dȅ mi tũ doštȕkanu dȁsku, vȁlda bu sȁd dȍst dūgȁ.

svrš. [prez. jd. 1. doštȕkam, mn. 3. doštȕkaju/doštȕkadu, prid. rad. jd. m. doštȕka/doštȕko] – 1. nadodati na što, 2. produžiti što • Rȕbaču sam mõrala doštȕkat kȁj mu je bȋla prekrãtka.

svrš. [prez. jd. 1. došũljam se, mn. 3. došũljaju/došũljadu se, prid. rad. jd. m. došūljȁ se] – prići neprimjetno, primaknuti se šuljajući, došuljati se • Mȏram se došūljȁt da čȕjem kaj se spomȉnaju.

ž. [jd. G dotẽ, mn. G dõt/dotĩ(h)] – pokretna i nepokretna imovina koju žena od roditeljske kuće donosi u brak, miraz → ȁštafirunk • Mȏj vȗjček je čerjȁm dȁ prãvih dõt.

nesvrš. [prez. jd. 1. dotȁčem, mn. 3. dotȁčeju/dotȁčedu, prid. rad. jd. m. dotȁka] – točenjem dodavati tekućine koliko je potrebno, dotakati → dotočȉt • Vȅč se dost nȁžera, nãj mu vȅč dotȁkat.

svrš. [prez. jd. 1. dotȁknem, mn. 3. dotȁkneju/dotȁknedu, prid. rad. jd. m. dotaknȉ] – dirnuti čime površinu čega; dodirnuti, dotaći, dotaknuti • Čȅga gȍt se dotȁkneju, tõ upropãstiju.

pril. – do toga vremena, dotad • Dotȁt je bȉ h birtȉji, pȍkle je prȅša domȏm.

svrš. [prez. jd. 1. dotečẽm, mn. 3. dotečẽju/dotečẽdu, prid. rad. jd. m. dotȅka] – biti dostatan, dovoljan; doteći • Nȅ znam či bu mi pȅnzija dotȅkla do krȁja mȉseca.

m. [jd. G dotepēncȁ, mn. G dotepēncȍf] – onaj koji se dotepao, onaj koji je došao tko zna otkud; došljak, pridošlica → dȏjdek • Mĩ smo za ĩh nȁvik bȋli ȍbični dotepēncȉ.

svrš. [prez. jd. 1. dotepẽm se, mn. 3. dotepẽju se/dotepẽdu se; prid. rad. jd. m. dotȅpa se, prid. trp. jd. m. dotepẽn, ž. dotepẽna] – doći, naseliti se, doskitati se, doklatiti se, doklatariti se • Jȅn čni cūcȁk nam se ščȅra dotȅpa. Ũn je k nȁm dotepẽn.

nesvrš. [prez. jd. 1. dotikãvam se, mn. 3. dotikãvaju/dotikãvadu se, prid. rad. jd. m. dotikȃva se] – odnositi se na što, ticati se • Ne dotikãvaju me se trȃči o mȅni.