pril. – 1. ovoga dana, u današnjem danu, danas, 2. u današnje vrijeme → danȁs • Dȅnes pȍjem h Brīscȅ.

ž. [jd. G depȅše, mn. G depȇš, depȅših] – telegram, brzojav • Dȍbi je depȅšu, mȏra ĩt h vȍjsku.

[prez. jd. 1. derẽm (se), mn. 3. derẽju/derẽdu (se), imp. jd. 2. derȉ, prid. rad. jd. m. dȅra (se)] – 1. oderati (kožu), derati, 2. vikati, galamiti, derati se • Dȅnes su tȗkli krȁvu, sat derẽju kȍžu, bȕju u prȍdali. Kȁj se tȁk fȇjst derẽš?

s. [jd. G dȅrleta, mn. G dȅrli(h)] – pogr. nedoraslo dijete, balavac • Ne mȍre dȉlat nȉš tẽškoga, kaj je jȍš dȅrle.

prid. [ž. derūtnȁ] – trošan, zapušten • Štāgȁlj je fȇst derūtȁn, bu se zrȕši.

ž. [jd. G derutnĩne, mn. G derutnĩn] – zapuštena kuća • Tũ derutnĩnu zrȕši i znȏva dȉlaj nȍvu hȉžu.

br. gl. – deset (10) • Nȁša deklȅsica ȉma dȅset lȋt.

ž. [jd. G desetȁče, mn. G desetȃč/desetȁčih] – novac od deset osnovnih jedinica, desetica • F pobelārȕ ȉmam desetȁču.

m. [jd. G desetgodišãka, mn. G desetgodišãkof] – onaj koji ima deset godina, desetogodišnjak → desetlȉtnik • Nȁš dȅčec je več desetgodišãk.

ž. [jd. G desetgodišakȉe, mn. G desetgodišakȉih] – ona koja ima deset godina, desetogodišnjakinja → desetlȉtnica • Kaj je tȏ deklȇhce vȅč desetgodišakȉa?

prid. [ž. desetgodišã] – koji se odnosi na koga ili što staro 10 godina, desetogodišnji • Pĩli smo desetgodišũ rȁkju.

ž. [jd. G desetgȍdišice, mn. G desetgȍdišic] – deseta, jubilarna godina (čega), desetogodišnjica • H nedȉlju ȉmamu desetgȍdišicu kȁk smu se ženȉli.

br. red. [ž. desȇta] – deseti (10.) • Desȇti pũt ti velĩm, nãj ȉt na svȃrbu.

ž. [jd. G desetlȉtnice, mn. G desetlȉtnic] – desetogodišnjakinja → desetgodišakȉja • Nȁša krȁva je desetlȉtnica.

m. [jd. G desetlȉtnika, mn. G desetlȉtnikof] – desetogodišnjak → desetgodišãk • Õf hrȃst je desetlȉtnik.

prid. [ž. dẽsna] – desni • Dẽsna rȗka mi je ftȑgena lȁsko lȉto.

pril. – na desnu stranu, na desnoj strani, desno • Na križȁju ȍdi dȇsno, nȃj ȉt lĩvo.

m. [jd. G dešākȁ, mn. G dešãkof] – onaj koji se u radu služi više desnom nego lijevom rukom; dešnjak • Vȅč ljũdi je dešãkof nek livãkof.

prid. [ž. dešperȁtna] – koji je utučen, koji očajava, koji je gotovo bez nade; zdvojan, beznadan, bezvoljan, očajan • Cĩli dȃn sidĩ i jumĩ, fȇjst je dešperȁtan.

ž. [jd. G dešperȁtnosti, mn. G dešperȁtnostih] – utučenost, očajnost, bezvoljnost, zdvojnost • Dȅnes me prijẽla nȉkakva dešperȁtnost, nȉš ne mȍrem.

ž. [jd. G dẽve, mn. G dẽvi/dẽvih] – 1. dvopapkar preživač s grbom, deva, 2. pren. onaj koji puno pije • Cĩli dȃn lȍče, dȍšo je domȏm pȉjan kȁk dēvȁ.

br. gl. – devet stotina (900) • Grȃd Zȁgrep je stȁr prȉk devectȏ lȋt.

br. red. [ž. devectȏta] – devetstoti (900.) • Nãj bežȁt kȁk da ti je devectȏti pũt.

br. gl. – devedeset (90) • Stãri čȁča ȉma devedesẽt lȋt.