m. [jd. G dobrijȃna, mn. G dobrijȃnof] – dobar čovjek • Ũn je bȁš prãvi dobrijȃn!

pril. [komp. bȍlše, superl. nȃjbȍl/nȃjbȍlše] – na dobar način, dobro • Nȃjbȍl se najĩm pȁžulja z ocvȃrki.

svrš. [prez. jd. 1. docũam, mn. 3. docũaju/docũadu, prid. rad. jd. m. docũa] – lutajući doći, dolutati, doskitati se • Otkũd se tã cūcȁk docũa?

svrš. [prez. jd. 1. docȕkam, mn. 3. docȕkaju/docȕkadu, imp. jd. 2. docȕkaj, prid. rad. jd. m. docȕka] – donijeti nešto teško, dovući, dotegliti → cȕkat • Tã plȃka je fȇjst teškȁ, nȅ bumo u mȍgli docȕkat sȉm.

svrš. [prez. jd. 1. docukȁrim, mn. 3. docukȁriju/docukȁridu, prid. rad. jd. m. docukȁri] – donijeti nešto teško, dovući, dotegliti → cukȁrit, docȕkat, nacukȁrit (se) • Z dučānȁ sam kȏmaj docukȁrila fȁsunk.

svrš. [prez. jd. 1. dočãram, mn. 3. dočãraju/dočãradu, imp. jd. 2. dočãraj, prid. rad. jd. m. dočārȁ] – slikovito opisati, dočarati • Ne mȍrem ti dočārȁt lipotȕ tȍga selȁ.

svrš. [prez. jd. 1. dočȅkam, mn. 3. dočȅkaju/dočȅkadu, prid. rad. jd. m. dočȅka] – 1. izići u susret onomu tko dolazi i pozdraviti ga, dočekati, 2. a. doživjeti ono što se čekalo, b. naći priliku za što kao da se čekalo (u razgovoru spremno odgovarati na čije riječi), c. nakon čekanja napasti koga, sačekati • Kat dõjdem kȗmim, lȋpo me dočȅkaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. dočekĩvam, mn. 3. dočekĩvaju/dočekĩvadu, prid. rad. jd. m. dočekīvȁ] – dočekivati → dočȅkat • Sȁku nedȉlju dočekĩvamo gȍste.

svrš. [prez. jd. 1. dočȅpam se, mn. 3. dočȅpaju/dočȅpadu se, imp. jd. 2. dočȅpaj, prid. rad. jd. m. dočȅpa se] – 1. doći do čega teškom mukom i strpljivošću; dokopati se, 2. pogr. doći do čega na brzinu; dohvatiti, ugrabiti, dočepati se • Kat se mȁčke dočȅpaju mȉša, ne pũščaju ga.

svrš. [prez. jd. 1. dočȕjem, mn. 3. dočȕjeju/dočȕjedu, prid. rad. jd. m. dočȕ] – dočuti, saznati • Unã je prãva bȁba, sȅ dočȕje prȋ nek sȉ drȕgi dočȕjeju.

svrš. [prez. jd. 1. dočũtim se, mn. 3. dočũtiju/dočũtidu se, prid. rad. jd. m. dočūtȉ se] – 1. sjetiti se zaboravljenoga nakon određenoga napora, 2. dobiti iznenada ideju za što, dosjetiti se • Na vrȋme se dočũtim kȁj bum povȉdala.

svrš. [prez. jd. 1. dodãm, mn. 3. dodãju/dodãdu, imp. jd. 2. dodȁj, prid. rad. jd. m. dodã] – 1. pružiti komu što; dati, dodati, 2. reći još nešto; dometnuti, dodati, 3. uvećati što u odnosu na već postojeću masu, volumen ili broj; dometnuti • Dȅ mi dodȁj onũ rȃglju.

nesvrš. [prez. jd. 1. dodãvam, mn. 3. dodãvaju/dodãvadu, prid. rad. jd. m. dodāvȁ] – davati koliko još nedostaje • V jȉlo je dodāvȁ prȅveč sȍli.

svrš. [prez. jd. 1. doderẽm, mn. 3. doderẽju/doderẽdu, prid. rad. jd. m. doderȁ] – potrošiti (se) uporabom • I ũn cāȁk se dȍdero.

svrš. [prez. jd. 1. dodȉjam, mn. 3. dodȉjaju/dodȉjadu, prid. rad. jd. m. dodȉja] – dosaditi, dojaditi, dodijati • Vȅč mi je sȅ dodȉjalo.

nesvrš. [prez. jd. 1. dodijãvam, mn. 3. dodijãvaju/dodijãvadu, imp. jd. 2. dodijãvaj, prid. rad. jd. m. dodijāvȁ] – dosađivati, dojađivati, dodijavati → dodȉjat • Nȃj mi vȅč dodijāvȁt!

svrš. [prez. jd. 1. dodȉlam, mn. 3. dodȉlaju/dodȉladu, imp. jd. 2. dodȉlaj, prid. rad. jd. m. dodȉla] – do kraja, sasvim izraditi; dogotoviti, doraditi → dȉlanac • Nȉs imȁ dȍst grõjzja, pak sam vīnȍ dodȉla. H tõj vȏži ȉmam dodȉlanoga vīnȁ.

svrš. [prez. jd. 1. dodilĩm, mn. 3. dodilĩju/dodilĩdu, prid. rad. jd. m. dȍdili, prid. trp. jd. m. dodilȅn, ž. dodilȅna] – 1. dati komu što, 2. poslati koga na dužnost, postaviti ga ondje gdje mu je određen djelokrug, dodijeliti • Bȉ je h rȁtu, pak su mu dȍdilili kolȃjnu. Dȉda povĩda kak je h rȁtu bȉ dodilȅn drȕgoj regimȅnti, kaj je bȉ fȇjs dȍbar.

svrš. [prez. jd. 1. dodȅnem, mn. 3. dodȅneju/dodȅnedu, prid. rad. jd. m. dodȁ] – dodati → dodȁt • Jȉlo nĩ slãno, trȋba mu dodȉt sȍli.

nesvrš. [prez. jd. 1. dodĩvam, mn. 3. dodĩvaju/dodĩvadu, imp. jd. 2. dodĩvaj, prid. rad. jd. m. dodīvȁ] – dodavati → dodāvȁt • Prȅveč v jȉlo dodĩvaju sȍli, nȋ mȍč jȉst.

svrš. [prez. jd. 1. doderẽm (se), mn. 3. doderējȕ (se)/doderēdȕ (se), prid. rad. jd. m. dȍdera (se)/dȍdr (se), ž. dodla, prid. trp. jd. m. dodrĩt, ž. dodtȁ] – potrošiti se od uporabe → doderȁt (se) • Kat mi se šȏlini doderējȕ, ȕnda ih hȉtim. Tȋ su švȃkori čȉst dodtȉ, ne mȍreš ih vȅč nosȉt.

svrš. [prez. jd. 1. dofȗram, mn. 3. dofȗraju/dofȗradu, prid. rad. jd. m. dofȗra, trp. jd. m. dofȗran, ž. dofȗrana] – dovesti, dopremiti, dovući, dotegliti → dopelȁt • Z lozẽ smo dofȗrali čȕdaj drvĩ.

nesvrš. [prez. jd. 1. dogãjam se, mn. 3. dogãjaju/dogãjadu se, prid. rad. jd. m. dogājȁ se] – nastajati, zbivati se, dešavati se, događati se • Nȅ znam kȁj se dogãja f tõj hȉži.

svrš. [prez. jd. 1. dogẽgam se, mn. 3. dogẽgaju/dogẽgadu se, prid. rad. jd. m. dogēgȁ se] – polako se dovući → gēgȁt • Rȁce se polȁfko dogẽgaju do vodẽ.