m. [jd. G frȃka, mn. G frȃkof] – vrsta kaputa, frak • Šnȃjdar je zišȉ frȃk za gȍspona. Sȁmo su gȍsponi bȉli oblȉčeni h frȃku kȁt su ȉšli na tȁnc il h kȁzališče.

m. [jd. G frȁkleca, mn. G frȁklecof] – bočica posebnoga oblika, obično za rakiju • Za ȍtaščak si spĩjem frȁklec rȁkje.

m. – varijanta muškoga imena Franjo • Frȁncek nam je spȉ rȁkju.

ž. [G Frakove vrbīnȅ] – toponim • Frȁkova vrbīnȁ je h Kljūčȕ met Sȕklum i Sãvum.

s. [G Frāncȅtovoga] – toponim • Grȕnt h Ladūčȕ tȅri je bȉ Frāncȅtof.

prid. [ž. frȁncjȏzefska] – koji se odnosi na austrijskog cara Franju Josipa • Po brĩgim jȍš stojiju frȁncjȏzefski dvōrcȉ.

m. [jd. G Francūzȁ, mn. G Francūzȍf] – 1. Francuz, pripadnik francuskoga naroda, 2. vrsta alata: francuski ključ, 3. francuz (sorta grožđa) • F tȑsju ȉmamo posajȅnoga francūzȁ. Zȅmi francũs i zašarãfi õf šarãf.

ž. pl. t. [G frȃnđi(h)] – rese na plahtama i ručnicima • Tȁk lĩpih frȃnđih je na ručnĩki i plȃhtam.

ž. [jd. G frankõfke, mn. G frankõfki(h)] – frankovka (sorta grožđa) • Dȉda ȉma f tȑsju dȍst frankõfke. F tȑsju je posajȅn jȅn rȇt frankõfke.

m. [jd. G frȃza, mn. G frȃzof] – 1. spazam dišnih puteva, gubitak daha od iznenadna stresa ili jakoga plača (u male djece), 2. veliki strah, strava • Strīlȁ je fȇst pȕknila, od strȃha sam dȍbi frȃs. Nãj ga strȁšit, dȍbi bu frȃze.

m. [jd. G frātrȁ, mn. G frātrȍf] – pripadnik reda svetoga Franje, fratar, franjevac • Na proščẽu sam vȉdi dȍst frãtrof.

m. [jd. G frbȁnta, mn. G frbȁntof] – pamučna traka ili ili gaza za povijanje rane ili bolesnoga dijela tijela; povoj, zavoj • Sȁf je bȉ h frbȁntim. Frbȁnt si je zvēzȁla po rezbȉtom kolȉnu.

prid. [ž. fȑbežna] – spretan, okretan • Ũn je tȁk fȑbežan, začȁs sȅ vrẽdi.

s. [jd. G fȑcaa] – iskrenje, frcanje → fȑcat • Lȋpo je glẽdit fȑcae ogȁ zi špȍrota.

nesvrš. [prez. jd. 1. fȑcam, mn. 3. fȑcaju/fȑcadu, prid. rad. jd. m. fȑca] – naglo iskakati iz čega, iskriti, frcati • Ogȁ je fȑca na sȅ strȃni. Z očȉ mu fȑcaju znȃki kȁk me črtĩ.

svrš. [prez. jd. 1. fȑcnem, mn. 3. fȑcneju/fȑcnedu, prid. rad. jd. m. fȑcni] – naglo iskočiti iz čega, iskriti, frcnuti • Jednȁ iskrȁ mi je fȑcnila rãvno h ȍko.

ž. [jd. G fȓčke, mn. G fȓčk(ih)] – 1. kovrča, uvijeni pramen kose; lokna, uvojak, 2. zavojit znak koji nastaje prilikom pisanja • Dȅ si tẽ fȓčke zvẽži h rẽp!

prid. [ž. fȓčkava] – koji ima kovrčavu kosu, kovrčav → fȓčka, fȑčkast Imȁ je fȓčkave lȃsi kȁt je bȉ dȅčec.

prid. [ž. fȑčkasta] – koji ima kovrčavu kosu, kovrčav → fȓčka • Dȅčec ȉma lĩpe čne fȑčkaste lȃsi.

nesvrš. [prez. jd. 1. fȑčkam, mn. 3. fȑčkaju/fȑčkadu, prid. rad. jd. m. frčkȁ] – uvijati, kovrčati kosu • Z brȇnškȁram fȑčkam lȃsi.

m. [jd. G frȅnta, mn. G frȅntof] – 1. a. putovanje mladoga kalfe u tuđinu da bi stekao iskustva u zanatu, b. odlazak od kuće u inozemstvo, lutanje svijetom, 2. odlazak na ob. nedopušteno mjesto, bježanje od kuće • Jȅmu je h mȋslim sȁmo frȅnt.

s. [jd. G frȇntae] – skitanje → frȅnt • Sȁt je dȍst frȇntajȁ okȏlo, bȕdite mȁlo dȍma.

nesvrš. [prez. jd. 1. frȇntam (se), mn. 3. frȇntaju/frȇntadu (se), prid. rad. jd. m. frȇnta (se)] – skitati se → frȅnt • Danãša decȁ rȁdi frȇntaju okȏlo. Cĩli dȃn je frȇnta, a hvȇčer dõjde domȏm jȋst.

s. [jd. G fȑfl(j)aa] – nerazumljiv govor → fȑfl(j)at • Dȍst je fȑflaa, lȋpo povȉ!