m. [jd. G fȍlksdȍjčera, mn. G fȍlksdȍjčerof] – pripadnik njemačke manjine u Kraljevini Jugoslaviji do 1941. i u Drugom svjetskom ratu • Hȉže od fȍlksdȍjčerof su lĩpe i vȅlike. Mojȉ su rođākȉ h Slavȍniji pri jednȍmu fȍlksdȍjčeru bȉli vincilĩri.

ž. [jd. G fȏrange, mn. G fȏrangih] – zavjesa → fȉrunga • Stȃra mȁma je dȉla prȁt fȏrangu.

m. [jd. G fȏrbȁgela, mn. G fȏrbȁglenof] – kočija → bȁgrlen, fȇrbȁglin, flȁjšbȁgerlin, fijȁker • Dȉda se vozȉ z fȏrbȁglenum na proščẽe.

m. [jd. G fȏrcȉmera, mn. G fȏrcȉmerof] – prva prostorija, soba odmah od ulaza u stan, predsoblje • Načȉstila sam se fȏrcȉmerof i sõp. H fȏrcȉmeru je klȋnčanica za obȉsit kapȗte.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. forfȃram, mn. 3. fȏrfȃraju/fȏrfȃradu, prid. rad. jd. m. fȏrfȃra] – prestići/prestizati koga ili što povećanjem brzine • Polȁfko se pȅljamo i zãto nas fȍrt fȏrfȃradu.

m. [jd. G fȏrgȃka, mn. G fȏrgȃkof] – natkriveni ulaz u kuću • H fȏrgȃku držĩmo stȃre švȃkore kȁj si ih obȗjemo kȁt pȍjemo na vȑt.

s. [jd. G forȉkaa] – pomicanje naprijed; guranje • Z koȉ smo imȁli forȉkaa kȁj smo v blȁto grȅznili.

nesvrš. [prez. jd. 1. forȉkam, mn. 3. forȉkaju/forȉkadu, prid. rad. jd. m. forȉka] – pomicati naprijed; gurati • Fȕrt ga mȏraš forȉkat da ȉde najprĩ.

m. [jd. G forȉnta, mn. G forȉntof] – vrsta austro-ugarskog novca (100 krajcera) • Nȁši rođākȉ su nȅgda imȁli čȕdaj forȉntof.

m. [jd. G formulārȁ, mn. G formulārȍf] – obrazac, tiskanica, formular • Fiškãl nam je dȁ čȕdaj formulãrof za sũt.

s. [jd. G fȏršȉbaa] – manevriranje → fȏršȉbat • Po cȋle dȃne je fȏršȉbaa na bȁnofu.

svrš. [prez. jd. 1. fȏršȉbam, mn. 3. fȏršȉbaju/fȏršȉbadu, prid. rad. jd. m. fȏršȉba] – manevrirati vagonima po željezničkim kolosijecima • Glẽdi sam kȁk vagōnȅ fȏršȉbadu. Na bȁnofu fȏršȉbaju vagōnȅ, a pȍkle ih prikãpčaju na cȕk.

m. [jd. G fȏršpana, mn. G fȏršpanof] – potprega za uprezanje konja • Koȉm se dȅne fȏršpan kaj mȍreju vlĩč drȋva z lozẽ.

pril. – stalno, neprekidno, neprestano; uvijek → fȕrt • Čȁča je fȍrt krĩča.

pril.– naprijed • Z biščālȕm potȉram koȅ, nȃj ȉdu fȍrverc.

m. [jd. G fȍslena, mn. G foslenȏf/fȍsleni(h)] – debela i dugačka daska kojom se koriste građevinari • Ȉšli smo kūpȉt fȍslenof, dȉlali bȕmo sviākȅ.

nesvrš. [prez. jd. 1. fpũtim se, mn. 3. fpũtiju/fpũtidu se, imp. jd. 2. fpũti se, prid. rad. jd. m. fpũti se, prid. trp. jd. m. fpũčen] – uputiti se; krenuti, poći → hpũtit se • Pȉšice sam se fpũti na Svẽti Krĩš.

ž. [jd. G frȁče, mn. G frȁči(h)] – petlja za kopčanje gumba • Z bĩlim koncȕm opšivȃvam frȁče na bljũzi.

ž. umanj. [jd. G frȁčice, mn. G frȁčic] – petljica za zakopčavanje gumbića → frȁča • Na dȅčecovoj rȕbačici su frȁčice jednȁ vuz drȗgu.

prid. – slobodan, bez obaveza • Fȇst sam se nadȉla i jȕtri bum frȁj.

m. [jd. G frȁefca, mn. G frȁefcof] – pripadnik reda svetoga Franje, fratar, franjevac → frātȁr • Frȁefci su h nȁš krȁj dopeljȁli ȉkafce.

nesvrš. [prez. jd. 1. frȃjham, mn. 3. frȃjhaju/frȃjhadu, prid. rad. jd. m. frȃjha] – nanositi žbuku, žbukati • Jȕtri bȕju zidārȉ dȍšli frȃjhat hȉžu, a za mȍrt je sȅ priprȃvljeno.

ž. [jd. G frȃjle, mn. G frȃjli(h)] – 1. gospođa, 2. pogr. ostarjela neudana djevojka • Nȅgda su sȁmo frȃjle nosȉle škrljākȅ. Nĩ ftȉla ĩt v zȁmuš, pak je ostȁla stȃra frȃjla.

ž. [G Frȁkove vrbīnȅ] – toponim • Čez Frȁkovu vrbīnȕ smo se hodȉli kūpȁt na Sȕklu.