m. [jd. G fitīljȁ, mn. G fitīljȍf] – 1. stijenj, žižak, fitilj 2. a. upaljač starinskih topova i pušaka; “prižižak”, b. upaljač na nekim eksplozivnim napravama, 3. pren. poticaj, povod, uzrok → dušȉca, stīnȁk • Kȁj da si vȕžga fitĩlj, f hȋpu su se posvȁdili.

m. umanj. [jd. G fitīljkȁ, mn. G fitīljkȍf] – stijenj, fitilj → fitĩlj • V petrolẽmki je fitĩljak zgorȉ.

svrš. [prez. jd. 1. fkȁnem, mn. 3. fkȁniju/fkȁnidu, prid. rad. jd. m. fkȁni, prid. trp. jd. m. fkȁen, ž. fkȁena] – 1. a. prevariti, namjerno dovesti koga u zabludu; obmanuti, b. ne ispuniti obećanje, prekršiti zadanu riječ, 2. pasti u zabludu, pogriješiti; prevariti • Sȁki pũt me f štacūnȕ fkȁniju. Fkȁen je za vȅlike pȉneze.

prid. [ž. fklētȁ] – koji je označen kletvom i prokletstvom, uklet • Kȁk da je fklẽt, sȅ mu v živlẽju ȉde nȃpak.

pril. – 1. u kosom položaju, 2. u jednu stranu, ustranu, lijevo i desno od pravca gledanja; ukoso → šrȇk • Stũpi fkȏso stojĩju.

svrš. [prez. jd. 1. fkrãdem, mn. 3. fkrãdeju/fkrãdedu, imp. jd. 2. fkrādȉ, prid. rad. jd. m. fkrȁ] – 1. izvršiti krađu, krišom otuđiti čiju stvar ili ideju, ukrasti, 2. dobiti bezobraznošću ili na iznenađenje → krȁst • Zi žepȁ mi je fkrȁ geltȁšlin.

pril. – tako da se siječe pod pravim kutom; unakriž, unakrst (o onome što se veže trakom, o dvije ceste, dva puta itd.) • Poglȅ tȍga čovȉka kȁk fkrĩš gledĩ.

pril. – 1. u obliku zamišljene kružnice koja zatvara krug; kružno, 2. uokrug; u krug • Ȉša sam čez lȍzu, pȁk sam se zgȕbi, vȕru vrȉmena sam se sȁmo vȑti fkrȗk.

prid. neskl. i pril. – 1. plitak, 2. plosnat, 3. marljivo, brzo • Dȅ mi jednȕ flȁh dȁsku, bȕm u zabȉ na plȏt.

ž. pl. t. [G flȁhcȃngi(h)] – plosnata kliješta • Trȋbaju mi flȁhcȃnge kaj bum prȉje õf komãt.

prid. nesvrš. i pril. – 1. koji se odlikuje radinošću; radin, marljiv, vrijedan, brz, 2. marljivo, brzo • Odjempũt je tȏ flȁjsik zgotȏvljeno.

m. [jd. G flȁjšbȁger(l)ina, mn. G flȁjšbȁger(l)inof] – kola na opruge s konjskom zapregom za prijevoz putnika; fijaker → bȁgrlen, fȇrbȁglin • Sȅ se h fȇrbȁglin.

ž. [jd. G flȁjšmašīnȅ, mn. G flȁjšmašīnȉ(h)] – stroj za mljevenje mesa → fašĩrka • Mesãr ȉma flȁjšmašīnȕ kȁj mȅlje čȕdaj mȇsa odjempũt.

m. [jd. G flāmȁ, mn. G flāmȍf/flãmi(h)] – masni, mekani dio goveđega mesa uz rebra, potrbušina → hlãm • Nakupovȁli smo flāmȁ za jȗhu.

m. [jd. G flȁnca, mn. G flȁncof/flȁnci(h)] – mlada, neodrasla biljka koja služi za presađivanje, sadnica • Mĩ sȁko lȉto ȉmamo sȁkojačkih flȁncof. Resajẽvam vȕgorkove i šalȃtine flȁnce.

ž. [jd. G flȃnđe, mn. G flȃnđ(ih)] – strojni element s brtvom za spajanje cijevi, prirubnica • Fȇjst zašarȁfi flȃnđu tȁk da dȉhta.

m. [jd. G flanȇla, mn. G flanȇlof] – vrsta tkanine, laka i meka vunena ili pamučna tkanina, flanel • Ȉmamo lĩpih flanȇlof v ormārȕ za plȁfte.

prid. [ž. flanȇlasta] – koji je od flanela → flanȇl • Flanȇlaste plȁfte su mẽfke i tõple.

m. [jd. G flȁstera, mn. G flȁsterof/flȁsteri(h)] – flaster, medicinska samoljepiva traka • Dītȅ fȍrt opȁda, pȕno je flȁsterof. Čȉ si dītȅ razbȋje kolȉno, dȅnem mu flȁstera.

ž. [jd. G flȁše, mn. G flȃš/flȁši] – staklenka, boca, flaša • Na stōlȕ je bȋlo sȅ pȕno flȃš. Nĩmaju kȕpic pȁk pȉjeju z flȃš.

ž. umanj. [jd. G flašĩčke, mn. G flašĩčki(h)] – bočica → flȁša • Na natkȁslenu su flašĩčke z profȋnum.

s. [jd. G flašȋraa] – punjenje u boce zflašȋrat • Kūpȉli smo flȃš za flašȋrae črlẽnoga vĩna.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. flašȋram, mn. 3. flašȋraju/flašȋradu, prid. rad. jd. m. flašȋra, prid. trp. jd. m. flašȋran, ž. flašȋrana] – uliti/ulijevati što u flašu i opremiti/opremati za čuvanje, prenošenje i prodaju (o vinu i drugim pićima) • Flašȋradu vīnȍ, da mȍre dȕglje stãt. H štacūnȕ mȍreš dobȉt flašȋrano vĩno.

m. [jd. G flekȁ, mn. G flekȏf] – zamrljano mjesto na čemu, mrlja • Na rȕbači ȉmam flȅk ot mȁsti.