fȇrmat (fȋrmat)

nesvrš. [prez. jd. 1. fȇrmam, mn. 3. fȇrmaju/fȇrmadu, imp. jd. 2. fȇrmaj, prid. rad. jd. m. fȇrma, prid. trp. jd. m. fȇrman, ž. fȇrmana] – 1. krizmati, firmati, 2. poštovati, uvažavati • Jã im povĩdam, a onĩ me nȉš ne fȇrmaju.

fȅrtik

prid. neskl. i pril. – 1. koji je pripravan; spreman, 2. koji je obavljen; gotov, 3. gotovo (u dijaloškoj situaciji kada se želi prekinuti svaka diskusija i sl.) • Sȁf posȁ sam naprȁvi i sȁt sam fȅrtik. Zi sȉmi poslȉ smo fȅrtik.

fȅrtun

m. [jd. G fȅrtuna, mn. G fȅrtunof] – 1. odjevni predmet koji se pripasuje preko odjeće radi zaštite; kecelja, 2. takav odjevni predmet kao ukras i dio nošnje; pregača → šȉrcl, šȉrclen, šȉrclinZvẽžem si fȅrtun da si ne zmȃžem kȋklju.

fertȕtma (frtȕtma)

ž. [jd. G fertȕtme, mn. G fertȕtmi(h)] – metež, zbrka, gužva • V tȍj hȋži je fȍrt fertȕtma, svȁdiju se fȍrt. Priprȁvi se, sȁt bu fertȕtme kȁj si lagȁ.

fȇš

prid. neskl. i pril. – 1. lijep, koji je dolična izgleda; pristao, skladan, elegantan, 2. pristalo, skladno, elegantno • Pȕca je jȃko fȇš, dȅčki u gledījȕ.

fȉclek

m. umanj. [jd. G fȉcleka, mn. G fȉclekof] – komadić → falȁčekTȏ je zišĩto z čȕdaj fȉclekof. Õf je kapũtec zȉšit z vȅč fȉclekof.

fȋček

m. [jd. G fȋčeka, mn. G fȋčekof] – naziv za popularni automobil Fiat 650 i 750, fićo • Imȁli smo črlẽnoga fȋčeka i sȉkam smo se ž ĩm peljȁli.

fičfirȉč

m. [jd. G fičfirȉča, mn. G fičfirȉčof] – kicoš, vjetrogonja • Bȅži od tȍga fičfirȉča, nȉš kȍristi jẽ. Tã fičfirȉč se oblīčȅ i prẽde trȃjbat.

fiferõn

m. [jd. G fiferōnȁ, mn. G fiferōnȍf] – zajednički naziv za više vrsta male, vrlo ljute paprika; feferon • V nȋkoja jȉla mȅčem fiferōnȅ.

fȉfti-fȉfti

pril. pola-pola 1. podjednako podijeljeno, 2. s jednakim izgledima • Dȍbili smo pȉneze, pȁk si bumo pȍdilili fȉfti-fȉfti.

fȉga

ž. [jd. G fȉge, mn. G fȉgi(h)] – 1. smokva, 2. šaka stisnuta tako da se palac provuče između kažiprsta i srednjaka, 3. dobȉt frȉšku fȉgu – pren. ne dobiti ništa, 4. držĩm ti fȉge – željeti dobru sreću • Držĩ mi fȉge da bum dȍbro prȅšo h škȏli.

figȗra

ž. [jd. G figȗre, mn. G figȗr/figȗri(h)] – 1. prikaz čovjeka, životinje itd. na slici ili izveden u skulpturi, 2. stas, oblik tijela • Z vȃlčekum vȃlcam po zĩdu sȉkakve figȗre.

figȗrica

ž. umanj. [jd. G figȗrice, mn. G figȗric] – mala figura, figurica → figȗraȈmam figȗric mȃlih ȁnđelekof.

fijȁker

m. [jd. G fijȁkera, mn. G fijȁkerof/fijȁkeri(h)] – kočija → fȇrbȁglin, vorbȁgelPri gȁzdi je bȉlo fijȁkerof kaj su se vozȉli na sajmȉšče.

fijȏla

ž. [jd. G fijȏle, mn. G fijȏlih] – vrsta cvijeta: ljubica, ljubičica • Dȍšo Jura h rãvno pȍle, h rãvno pȍle met fijȏle.

fijȏlica

ž. umanj. [jd. G fijȏlice, mn. G fijȏlic] – ljubičica → fijȏlaPȕcice su nȁbrale fijȏlice i splȅle vȉnčeke.

fijũkat

nesvrš. [prez. jd. 1. fijũkam, mn. 3. fijũkaju/fijũkadu, prid. rad. jd. m. fijũka] – proizvoditi fijuk • Vȉtar je fijũka čes kĩtje.

fȉks

pril. – čvrst, stalan • Tȏ zakelȉ kaj bu fȉks dȑžalo.

fȉks unt fȅrtik

– posve gotovo • Mȍrem rȇč da su sȉ poslȉ fȉks unt fȅrtik zgotȏvljeni.

fiksȋrat

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. fiksȋram, mn. 3. fiksȋraju/fiksȋradu, prid. rad. jd. m. fiksȋra, prid. trp. jd. m. fiksȋran, ž. fiksȋrana] – učvrstiti/učvršćivati dio u cjelinu u određenom položaju ili cjelinu da se ne miče, fiksirati • Tȉšljari dobrȍ fiksȋradu lȅtvice da bȕju skȅlene. Oblȍke fiksȋraju tȍčno na pȁnte. Štȁfle su fiksȋrane na grẽdi š čȃvlim.

fȋla (fȋlja)

ž. [jd. G fȋle, mn. G fȋli] – nadjev, krema za punjenje • Za dȋgani kolãč dȉlam fȋlu zi orȉhim.

filãrka

ž. [jd. G filãrke, mn. G filãrk(ih)] – prodavačica kruha, voća i povrća na tržnici, piljarica • Na plȁcu su filãrke kaj prodȃjeju sȅ z vȑta.

fȋlat (fȋljat)

svrš. [prez. jd. 1. fȋlam, mn. 3. fȋlaju/fȋladu, prid. rad. jd. m. fȋla] – 1. nadijevati, puniti, 2. pren. puniti što obilno • Fȋlaju ga z lãžim, a ũn im sȅ vȅruje.

fȉlc

m. [jd. G fȉlca, mn. G fȉlcof/fȉlci(h)] – vrsta netkanoga tekstila od zbijene vune, rabi se za izradu šešira i drugih odjevnih predmeta, pust, pustina, klobučina • Ũn dȉla škrljākȅ, pȁk trȋba fȉlc.