frflȁt (frfljȁt) | nesvrš. [prez. jd. 1. fȑfl(j)am, mn. 3. fȑfl(j)aju/fȑfl(j)adu, prid. rad. jd. m. frfl(j)ȁ] – 1. govoriti nerazgovijetno i nerazumljivom dikcijom, frfljati, mumljati 2. govoriti glupo i neodgovorno; brbljati gluposti • Lȋpo povĩdaj, nãj frfljȁt. |
frȋgae | s. [jd. G frȋgaa] – prženje → frȋgat • Frȋgae govȇdine dȗgo trȁje, tdȁ je. |
frȋgat | nesvrš. [prez. jd. 1. frȋgam, mn. 3. frȋgaju/frȋgadu, prid. rad. jd. m. frȋga] – pržiti na masti ili ulju • Mȇso dȅnem frȋgat, a krumpȋr dȅnem kȕhat. |
friškȁt (se) | nesvrš. [prez. jd. 1. frȉškam (se), mn. 3. frȉškaju/frȉškadu (se), imp. jd. 2. frȉškaj, prid. rad. jd. m. friškȁ (se)] – osvježavati (se) • Sidȉm f hlãdu i frȉškam se z mȑzlum vodũm. |
frĩški | prid. [ž. frĩška] – 1. svjež; netom zgotovljen (kruh, kolač); netom ubran (za voće i povrće) 2. prohladan • Mȋ navȋk kȕhamo frĩško jȉlo. Sȁki dȃn pȇk dopȅlja frĩški krȕh. |
frȉšlink | m. [jd. G frȉšlinga, mn. G frȉšlingof] – mlado prase, odojak • Nȃjbȍlše mȇso za pȇč je ot frȉšlinga. |
frižidẽr | m. [jd. G frižidērȁ, mn. G frižidērȍf] – hladnjak, frižider • Frižidẽr se je pȁk pokvãri. |
fȑast | prid. [ž. fȑasta] – prćast (za nos koji iz profila ostavlja dojam da je okrenut prema gore) • Ȉma prȅveč fȑast nȏs. |
fȑit se | nesvrš. [prez. jd. 1. fȑim se, mn. 3. fȑiju/fȑidu se, prid. rad. jd. m. fȑi se] – biti uvrijeđen, vrijeđati se • Nãj se fȑit nã me, nȉš ti nĩs fčȉni. Fȑiju se nã me kȁj im nĩs dãla pȉt. |
fkȁt | nesvrš. [prez. jd. 1. fkȁm, mn. 3. fkȁju/fkȁdu, prid. rad. jd. m. fkȁ] – 1. svijati (se), 2. uvijati, npr. kosu uvijačima • Dȉdi se nẽčeju bȑki fkȁt, mrȁza bu! Fkȁla si je lȃsi, kȁj bu bĩla lȉpša dečkȉm. |
frnȉhtat | svrš. [prez. jd. 1. frnȉhtam, mn. 3. frnȉhtaju/frnȉhtadu, prid. rad. jd. m. frnȉhta, trp. jd. m. frnȉhtan, ž. frnȉhtana] – uništiti → ferdȇrbat • Dȅ prestȁni, sȅ buš fernȉhta! Čȉsto je frnȉhtan, dȅ ga poglȇ! |
frnȍklin (frnȍkl) | m. [jd. G frnȍklina, mn. G frnȍklinof] – njuška, gubica • Õf prasȁc ȉma podugovãti frnȍklin. |
frȏ | prid. neskl. i pril. – zadovoljan, sretan, Bȏk frȏ – hvala Bogu • Zdȉla ti je z rũk opȁla i bȗdi frȏ da se nĩ zdrobĩla. Lȁbura mi je z rũk opȁla, Bȏk frȏ da se nĩ zdrobĩla. |
Frȍnta | ž. [G Frȍnte] – toponim • Frȍnta je mõj grȕnt tẽroga sam dobĩla po dȉdinoj ȍporuki. |
fršlȍk | m. [jd. G fršlȍka, mn. G fršlȍkof] – lokalizirano područje nekroze stanica (tkiva) koje nastaje zbog nagloga prekida (smanjenja) prokrvljenosti, najčešće zbog začepljenja krvne žile, srčani, moždani udar • Strȅfi ga je fršlȍk. |
fršlȍknit | svrš. [prez. jd. 1. fršlȍknem, mn. 3. fršlȍkneju/fršlȍknedu, prid. rad. jd. m. fršlȍkni] – pretrpjeti moždani udar, udariti → fršlȍk • Tȁk ga je fršlȍkni da se nĩ mȍgo zdȉgnit. |
frtafȗlja | m. [jd. G frtafȗlje, mn. G frtafȗlj] – u nogometu loše udarena lopta • Tȁk u je znȃpak vudrȉ, kȏmaj je tã frtafȗlja dosẽgla do gȏla. |
frtãl (frtãlj) | m. [jd. G frtāl(j)ȁ, mn. G frtāl(j)ȍf] – četvrti dio čega; četvrt, četvrtina • Za gȁblec sam pojȉ frtãl krȕha zi sȍmaricum. |
frȗkat | svrš. [prez. jd. 1. frȗkam, mn. 3. frȗkaju/frȗkadu, prid. rad. jd. m. frȗka] – nabacivati, gomilati • Svẽti Lũka snĩgum frȗka. |
frȗštat | svrš. [prez. jd. 1. frȗštam, mn. 3. frȗštaju/frȗštadu, imp. jd. 2. frȗštaj, prid. rad. jd. m. frȗšta] – izbaciti • Čȉ te dõjde špȍtat, mȃm ga frȗštaj vȃn zi hȉže. |
frȕštikal (frȕštikalj, frȕštik) | m. [jd. G frȕštikl(j)a/frȕštika, mn. G frȕštikl(j)of/frȕštikof] – doručak, drugi dnevni obrok koji se jede prije podne, obično između 10 i 11 sati, užina • Za frȕštikalj je bĩla mõčica. Za frȕštikalj jĩmo cvrtjȇ il ocvȁrke zi žgãnci. |
frȕštikat | svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. frȕštikam, mn. 3. frȕštikaju/frȕštikadu, imp. jd. 2. frȕštikaj, prid. rad. jd. m. frȕštika] – jesti doručak, doručkovati → frȕštik, frȕštikal(j) • Hȍte frȕštikat, ocvȃrke zi žgãncim. Frȕštikam mlĩko z bĩlim krȕhum. |
fsȉč | svrš. [prez. jd. 1. fsīčȅm, mn. 3. fsīčȅju/fsīčȅdu, imp. jd. 2. fsīčȉ, prid. rad. jd. m. fsȉka] – 1. sječom ili rezanjem odvojiti dio od cjeline, odsjeći, 2. zarezati, zasjeći, usjeći • Ȉša je h lõzu, pak je fsȉka rȁhlina. |
ftaknȉt | svrš. [prez. jd. 1. ftȁknem, mn. 3. ftȁkneju/ftȁknedu, prid. rad. jd. m. ftaknȉ, prid. trp. jd. m. ftȁken, ž. ftȁkena] – umetnuti, utaknuti • Ftaknȉ pȍctavu f kapȗt. Rȕbača mi je ftȁkena f hlȁče. |