ž. [jd. G grȍfice, mn. G grȍficih] – pripadnica najvišeg plemstva, grofica • Držĩ se kak grȍfica, a zaprȁf je seljȁča.

s. zbir. [G grõjzja] – grožđe → grȍst • Škõrci rȁdi jĩju grõjzje, pak smo dȉli strȁšila.

s. [G Gromãčnoga] – toponim • Lozȅ na Svẽtomu Krīžȕ h tẽroj živĩju zȃjci i snȅ. Brȋk h Ladūčȕ vuz tẽri pȅla pũt prama Glȍgovičim, tȁk nazvãn kaj su tȁm bȋle grȏmle zemlẽ i fȇjst se tȇško obdilȃvalo.

ž. [jd. G grȏml(j)e, mn. G grȏml(j)i(h)] – veći obli grumen sipkoga sadržaja, gruda (ob. zemlje) • S kopãčum rezbȉjamo tde grȏmlje zemljẽ.

m. [jd. G grobȁ, mn. G grobȏf/grobȉ(h)] – jama u koju se polažu posmrtni ostatci pokojnika, grob • Na grõbju je čȕdaj nȍvih grobȏf. Ne mȍreš žȋf h grȍp.

m. [G Grobȁ] – toponim • Ledȉne h Kljũču, još nazvãne i Pẽrine vbe.

m. [jd. G grozdȁ, mn. G grozdȏf/grozdȉ(h)] – grozd, skupina plodova (ob. grožđa) na jednoj peteljci • Pojĩla sam jȅn grȍst cĩcka.

nesvrš. [prez. jd. 1. grozĩm se, mn. 3. grozījȕ/grozīdȕ se; prid. rad. jd. m. grozȉ se] – prijetiti, groziti se • Sūsȅdi mi se fȍrt grozījȕ.

prid. [ž. gda, odr. m. gdi] – 1. koji svojom vanjštinom, oblikom izaziva neugodan dojam, 2. nepristojan, neuljudan, sramotan (o postupku, ponašanju); ružan • Ũn je gdi igrãč. Sȉ kaj ga vȉdiju, velĩju da je gt.

prid. ž. – trudna → matȍra, širokȁ, tēškȁ • Grūbȁ je š čettim ditȅtum.

nesvrš. [prez. jd. 1. grubĩm, mn. 3. grubĩju/grubĩdu, prid. rad. jd. m. grūbȉ] – pobijeljeti, blijedjeti → ȁpšisat • Čne rȍbe grubĩju na sȗncu.

ž. [jd. G grudẽ, mn. G grudĩ(h)] – 1. gruda (snijega, zemlje i sl.), 2. domovina • Lȃpor či si, biličīnȁ či si, tĩ si navȋk mojȁ rȍdna hrvãcka grȕda.

s. [jd. G grȕdaa] – igra gađanja grudama snijega, grudanje • Opȁlo je dȍst snȋga, pak bu grȕdaa.

nesvrš. [prez. jd. 1. grȕdam se, mn. 3. grȕdaju/grȕdadu se, prid. rad. jd. m. grudȁ] – 1. u igri gađati (se) grudama snijega, 2. pretvarati se u grude ili grudice; grušati se; grudati se • Sprãvljamo se ĩt na brȋk grȕdat z decũm.

m. [jd. G grȗdaka, mn. G grȗdakof] – grudnjak, dio ženskoga rublja → cȉchalter, lȃjbec, lȃjbek • Za jȅnine cȉce trȋba vȅlki grȗdak.

s. zbir. [jd. G grũdja] – grude zemlje → grȕda • Grũdje je na ledȉni tdo. Z mȍtikami mȏramo rezbījȁt tdo grũdje.

svrš. [prez. jd. 1. grȕhnem, mn. 3. grȕhneju/grȕhnedu, prid. rad. jd. m. grȕhni] – puknuti, grunuti (ob. kao grom ili top) • Snȋk je s krovȁ grȕhni, sȅ se je strȇslo.

m. [jd. G grȕnta, mn. G grȕntof] – posjed, imanje, zemlja • Obdilãvam sȁf grȕnt, nĩmam nȉš pũstoga.

m. umanj. [jd. G grȕnteka, mn. G grȕntekof] – mali posjed, grunt od milja • Tõ je mõj grȕntek i mojȁ hȉžica, tȗ sam svõj na svojẽmu.

nesvrš. [prez. jd. 1. grȗntam, mn. 3. grȗntaju/grȗntadu, prid. rad. jd. m. grȗnta] – promišljati, razmišljati • Fȇjst grȗntam kak to rīšȉt. Grȗntam kȁk otprĩt škȁtulju.

prid. [ž. grūbȁ] – 1. grub, hrapav, bez glatkoće ili mekoće, 2. neuglađen, osoran • Materijȃl je grȗp, pak me pȉče po kȍži.

svrš. [prez. jd. 1. grũšam se, mn. 3. grũšaju/grũšadu se, prid. rad. jd. m. grūšȁ se] – grušati se • Mlīkȍ je bȋlo na tõplomu, pȁk se je grūšȁlo.

m. [jd. G gruštȁ, mn. G gruštȏf/grȕšti(h)] – građevinska skela • Grȕšt je priprȃvljen, sȁt se mȍre ĩt zīdȁt.

ž. [jd. G gȕbe, mn. G gȗp/gȕbi(h)] – 1. kožna bolest, 2. vrsta gljive koja raste na stablu • Nȉgda dȏ je imȁ gȕbu, nĩ smȉ bȉt met zdrȁvim ljudmȉ.