m. [jd. G gȗpca, mn. G gȗpcof] – njuška, gubica • Õf prȃsac ȉma podugovȃti gȗbac.

prid. [ž. gȕbava] – 1. gubav, koji boluje od gube • Nȉgdo se nẽče ž ĩm spomȉnat, kȁk da je gȕbaf.

ž. umanj. [jd. G gȕbice, mn. G gubȋc(ih)] – 1. njuška, 2. pren. žena sklona ogovaranju → gȕbac • Tã gȕbica bu sȅ prepovȋdala, nȉš nĩ vrĩdno pret ũm rȅč.

nesvrš. [prez. jd. 1. gubĩm, mn. 3. gubĩju/gubĩdu, prid. rad. jd. m. gubȉ] – ostajati bez onoga što se imalo ili moglo dobiti, gubiti • Poslȕšam nȍgomet, nȁši gubĩju.

m. [jd. G gubītkȁ, mn. G gubītkȍf] – ono što je izgubljeno, što je propalo, šteta, gubitak • Prȅveč je gubītkȍf na tõj rȍbi.

m. [jd. G gucȁ, mn. G gucȏf] – količina pića koja se može progutati odjednom, gutljaj • Pȍpi sam jȅn gȕc rȁkje, mȃm me vȕžgala, fȇjst je hȗda.

svrš. [prez. jd. 1. gȕcnem, mn. 3. gȕcneju/gȕcnedu, imp. jd. 2. gȕcni, prid. rad. jd. m. gȕcni] – malo otpiti, gucnuti → gȕc • Prȅveč si gȕcneju i mȃm su pijȁni. Dȃm im mãko gȕcnit z mojẽ kȕpice.

nesvrš. [prez. jd. 1. gȕdim, mn. 3. gȕdiju/gȕdidu, prid. rad. jd. m. gȕdi] – 1. guditi, svirati pomoću gudala, 2. svirati gusle, guslati, 3. pren. pogr. govoriti neuvjerljivo i uvijek isto; dosađivati • Fȕrt ȉsto gȕdi, ne mȍrem ga vȅč poslȕšat.

ž. [jd. G gȗd(l)je, mn. G gȗdlji(h)] – 1. mješavina za krvavice, 2. masna, gusta tekućina • Gȗdlju klȁčim h čerȋva i tȁk dȉlam divenȉce.

 m. [jd. G gūȁ, mn. G gūȍf/gūȉ(h)] – gunj, platneni pokrivač • Koȁ smo pokrȉli z gũjum. Na koȅ se mȅčeju gũi da se ne prehlãdiju.

ž. [jd. G gujdẽ, mn. G gujdĩ(h)] – prasica, krmača → pȃjca • Gujdȁ je zlẽgla dvȃnajst gȗjdekof.

m. [jd. G gȕjdeka, mn. G gȕjdekof/gȕjdeki(h)] – odojak, prase → pȁjcek • Kat se gȕjdeki nacȉcaju, mȃm pozaspĩju.

nesvrš. [prez. jd. 1. gȗjkam, mn. 3. gȗjkaju/gȗjkadu, prid. rad. jd. m. gȗjka] – glasati se kao svinja • Pȁjceki su lȁčni i gȗjkaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. gũčem, mn. 3. gũčeju/gũčedu, prid. rad. jd. m. gūkȁ] – glasati se kao golub, gukati • Gȍlubi gũčeju na nãjži.

svrš. [prez. jd. 1. gũknem, mn. 3. gũkneju/gũknedu, prid. rad. jd. m. gũkni] – 1. oglasiti se kao golub, guknuti, 2. reći ono što se tajilo ili se nije htjelo reći u cjelini; progovoriti, propjevati, zinuti • Dȅ več jempũt nȉkaj gũkni!

m. [jd. G gul(j)ãša, mn. G gul(j)ãšof] – jelo od krupnijih komada mesa pirjanih s lukom i crvenom paprikom, gulaš • Težãkum f tȑsje nesẽm rȃjglu gȕlaša.

m. umanj. [jd. G gulãščeca] – gulaš → gȕlaš • Skȕhala je vȅlku rȃjnglu gulãščeca od svĩskoga mȇsa.

m. [jd. G gȕlikože, mn. G gȕlikož(ih)] – onaj koji bezobzirno zarađuje na drugim ljudima, lihvar, zelenaš, izrabljivač • Gȕlikoža je, prãvi je mȁher za jȅmae i vȁrae.

ž. [jd. G gulĩne, mn. G gulĩn(ih)] – oguljena kora ili ljuska (ob. voća ili povrća) • Hȉti te gulĩne ot jȁbuk, kaj se mȕhe nȅ buju skūpljȁle.

nesvrš. [prez. jd. 1. gũlim, mn. 3. gũliju/gũlidu, imp. jd. 2. gūlȉ, prid. rad. jd. m. gūlȉ] – 1. guliti, nožem skidati koru (krumpira, voća, šibe), 2. derati kožu sa životinje, 3. pren. pogr. naplaćivati komu previše za robu ili uslugu, 4. otpadati u tankim slojevima (koža od sunca, boja s podloge itd.) • Za večȇru gũliju krumpīrȅ. Jã se zã te gũlim, a tĩ ne poslũhneš.

ž. [jd. G gȕme, mn. G gȕm(ih)] – 1. guma, vrsta čvrste elastične tvari, 2. pneumatik, gumeni dio kotača (bicikla, motornog vozila i sl.) • Predla mi se gȕma na picȉklinu, mȏram u zakȑpat.

nesvrš. [prez. jd. 1. gȗmbam/gȗmbljem, mn. 3. gȗmbaju/gȗmbadu/gȗmbljeju/gȗmbljedu, prid. rad. jd. m. gȗmba] – 1. raditi gimnastičke vježbe, 2. mučiti se teško radeći • Cĩlo vrȋme se gȗmbadu kȁk bi to rīšȉli. Dȕgo se gȗmba zi šerãfi dok ih nĩ narȉhto.

umanj. [jd. G gȗmbeka, mn. G gȗmbekof] – 1. mali gumb, gumbić, 2. vrsta sitnog, šarenog jesenjeg cvijeća → đȗrđica • Po plotȕ su se rescvȁli črlẽni gȗmbeki.

m. [jd. G gumeākȁ, mn. G gumeākȍf] – zaprežna kola s gumenim kotačima • Nametȁli su pȕn gumeãk gnȍja.