ž. [jd. G hotȅle, mn. G hotȇl] – vrsta grožđa • Škvōrcȉ su ziščōfȁli cĩli rȇt hotȅle f tȑsju.

uzv. – naredba konju da krene • Z biščālȕm se koȁ potȉra i velĩ mu se hȏt-hȏt.

ž. [jd. G hotkẽ, mn. G hotkĩ(h)] – motka za čišćenje pluga • Hotkẽ nesẽmo na orãe, kaj se plȕgi strūžȅju od blȁta.

m. [jd. G hȍzentrȇgera, mn. G hȍzentrȇgerof] – naramenice • Hȍzentrȇgeri se nȍsiju da hlȁče ne opȁdaju.

ž. pl. t. umanj. [mn. G hõzic] – dječje hlačice • Dȅčecu sam kūpȉla nõve hõzice.

svrš. [prez. jd. 1. hpetĩm, mn. 3. hpetĩju/hpetĩdu, prid. rad. jd. m. hpetȉ] – ugoditi komu • ȅmu nȋ mȍč hpetȉt, fȇjst je hȁjklik.

svrš. [prez. jd. 1. hpicãnim, mn. 3. hpicãniju/hpicãnidu, imp. jd. 2. hpicãni, prid. rad. jd. m. hpicãni, prid. trp. jd. m. hpicãen, ž. hpicãena] – urediti se, dotjerati se • Hpicãni se h svẽtau oblȉku i sȉ ga gledĩju.

nesvrš. [prez. jd. 1. hpĩjam, mn. 3. hpĩjaju/hpĩjadu, prid. rad. jd. m. hpījȁ] – 1. usisati samo od sebe (o čemu suhom ili poroznom), 2. pren. željno primiti u sebe; usvojiti, zapamtiti, upijati • Lȋsti zarȃn vjȗtro hpĩjaju rȍsu.

nesvrš. [prez. jd. 1. hpĩram (se), mn. 3. hpĩradu/hpĩraju (se), prid. rad. jd. m. hpīrȁ (se)] – 1. oslanjati (se), 2. odupirati (se) • Stãri se ljȗdi hpĩraju zi ščāpȕm kaj lȁkše hȍdiju.

svrš. [prez. jd. 1. hprẽgnem, mn. 3. hprẽgneju/hprẽgnedu, prid. rad. jd. m. hprēgnȉ] – upregnuti • Hprēgnȉ je koȅ i z bičȕm ih je potȉra.

svrš. [prez. jd. 1. hprẽm (se), mn. 3. hprẽju/hprẽdu (se), imp. jd. 2. hprȉ, prid. rad. jd. m. hpȑ/hprȗ (se)] – osloniti se → hpīrȁt (se) • Nĩmam se na kȍga hprĩt, sȅ mȏram sȃm dȉlat.

s. [G hpučẽvaa] – upućivanje → hpūtȉt • Dȅnes je hpučẽvae na brȋk.

nesvrš. [prez. jd. 1. hpũščam, mn. 3. hpũščaju/hpũščadu, imp. jd. 2. hpũščaj, prid. rad. jd. m. hpūščȁ] – miješati se, upuštati se (u što) • V ȉhove poslȅ jã se ne hpũščam.

svrš. [prez. jd. 1. hpũtim (se), mn. 3. hpũtiju/hpũtidu (se), imp. jd. 2. hpūtȉ (se), prid. rad. jd. m. hpūtȉ (se)] – 1. poslati, upraviti u nekom smjeru, 2. obavijestiti, upoznati s čime, 3. posavjetovati, poučiti, naučiti, 4. poći u nekom smjeru; obavijestiti se o čemu • Ne mȍreju se nȉkak hpūtȉt kȁj bi ȉšli hnȕka glēdȉt.

m. [jd. G hrãčka, mn. G hrãčkof] – ono što se ispljune; ispljuvak • Sȁkomu se hrāčȁk odũra, a niktẽri ljȗdi ih sȅ posũt spūščȁju.

nesvrš. [prez. jd. 1. hrȁčkam, mn. 3. hrȁčkaju/hrȁčkadu, prid. rad. jd. m. hračkȁ] – pljuvati, pljuckati • Gȓdo je vȉdit kȁk po cȉsti hrȁčkaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. hrãčnem, mn. 3. hrãčneju/hrãčnedu, prid. rad. jd. m. hrāčnȉ] – ispljunuti ispljuvak • Mȏram hrāčnȉt, h požerākȕ me nȉkaj žerẽ.

m. [jd. G hraenīkȁ, mn. G hraenīkȍf] – 1. usvojenik, štićenik, 2. tovljena svinja • H sviãku ȉmamo hraenīkȅ, fȇjst ih pȉtamo.

nesvrš. [prez. jd. 1. hrãnim, mn. 3. hrãnidu/hrãniju, prid. rad. jd. m. hrānȉ] – 1. hraniti, opskrbljivati hranom; davati komu hranu izravno u usta, 2. uzdržavati koga, 3. davati ili opskrbljivati korisnim sastojcima u hrani → dohrānȉt, nahrānȉt, shrānȉt • Hrãniju tȗđu sirȍtu na svojȕ sramȍtu.

prid. [ž. hrȁpava] – 1. koji je neravne, oštre površine, 2. koji je promukao, koji je nečiste boje; razderan, hrapav • Papĩr je nȉkak hrȁpaf, ne mȍrem po ȅm pīsȁt.

m. [jd. G hrāstȁ, mn. G hrāstȍf] – hrast • Hrãst je fȇjst zarāsȁ.

ž. [G Hrastīnẽ] – toponim, ime sela • Hrastīnȁ se zmȉstila po brĩgim.

m. [jd. G Hrastȋnčana, mn. G Hrastȋnčanof] – stanovnik Hrastine • Hrastȋnčani obdilãvaju čȕdaj tȑsja.

ž. [jd. G Hrastȋnčanke, mn. G Hrastȋnčankih] – stanovnica Hrastine → Hrastȋnščan • Hrastȋnčanke su bȋle h Vȗkovomu selȕ.