pril. – kuda bilo, na sve strane bez reda, posvuda, kojekuda • Cĩla se famȉlija rezȉšla kȍjekũt.

ž. [jd. G kȍetine, mn. G kȍetin] – konjsko meso, konjetina • Jȉli smo kobãse od kȍetine, bȋle su žmȁhne.

prid. i pril. [ž. kõska] – koji pripada konju, na način konja, konjski • Lȃsi ȉma počȅsane h kõski rẽp.

m. [jd. G koušārȁ, mn. G koušārȍf] – onaj koji se u staji brine za konje, onaj koji timari konje, konjušnik, konjušar • Velĩju da je od stãroga čȁče čȁča bȉ koušãr pri dvōrȕ.

nesvrš. [prez. jd. 1. kokodãčem/kokodãkam, mn. 3. kokodãčeju/kokodãčedu/kokodãkaju/kokodãkadu, prid. rad. jd. m. kokodākȁ] – 1. kokodakati, 2. pren. mnogo i glasno besmisleno pričati, trošiti mnogo riječi bez važnosti • Čȕčice kokodãčeju, dȅnes bu jȃjc. Bȁbe su se zistȁle pred štacūnȕm i mȃm kokodãčeju.

ž. [jd. G kȍkoši, mn. G kokõši(h)] – kokoš → čȕča • Kȍkoši mi nẽčeju nȅst jãjca, nȉkaj im nȋ dobrȍ.

m. [jd. G kokošãra, mn. G kokošãrof] – 1. onaj koji uzgaja i prodaje kokoši, 2. onaj koji je u dodiru s kokošima (krade, lovi itd.), 3. pren. sitan lopov • Sȉkakvih kokošãrof ophãja po selȕ, gledĩju dȉ buju kȁj fkrȁli.

ž. [jd. G kokošȅtine, mn. G kokošȅtin(ih)] – kokošje meso → kȍkoš • Za obȉt bum skȕhala čȕčicu, mojȉ rȁdi ȉmaju kȕhanu kokošȅtinu.

m. [jd. G kokošȋaka, mn. G kokošȋakof] – nastamba u kojoj se drže kokoši, kokošinjac • Lisȉca mi se zavlĩkla h kokošȋak i zadãvila mi je sȅ čȕče.

prid. [ž. kokȏša] – koji se odnosi na kokoš, kokošji → kȍkoš • Unã ȉma kokȏšju pȁmet, ne mȍre si nȉš premȉsliti.

m. [jd. G kȍkota, mn. G kȍkotof] – mužjak kokoši, pijevac, pijetao • Rȁno h jȗtro kȍkot popĩva i tȁk nas zbudĩ.

ž. [jd. G kȍkotice, mn. G kȍkotic] – oblik frizure sličan kokotovoj krijesti • Dȅčeca sam počesȁla na kȍkoticu, sȉ lȃsi mu stojĩju za gȍr.

m. umanj. [jd. G kokotȋčka, mn. G kokotȋčkof] – mladi pijetao → kȍkot • Ȉmamo lĩpih, šãrih kokotȋčkof na dvorȉšču.

s. pl. t. [G kõl(ih)] – prijevozno sredstvo na kotače sa zapregom, kola → vȏz • Krȁve vlĩčeju kõla pȕna sȇna.

m. [jd. G kolcȁ, mn. G kolcȉ/kolcȏf] – 1. oduži komad drveta zašiljen s jedne strane, služi za pobijanje u zemlju radi vezanja biljaka penjačica i sl., 2. razg. neprolazna ocjena u školi, jedinica • Ȉmamo priprȃvljenih kolcȏf za kolȉt tȑsje. Vučitẽljka mi je dãla kolȁc zi čȉtaa i pĩsaa.

m. [jd. G kolāčȁ, mn. G kolāčȁ] – 1. slastica od pečenog tijesta, ob. s nadjevom 2. pren. cjelina koja se dijeli na dijelove; kolač • Kȁt su se brȁti dīlȉli, sȁki je dȍbi svõj dȉ kolāčȁ.

m. umanj. [jd. G kolãčeca, mn. G kolãčeci] – kolač od milja → kolãč • Tȁk bi rȁdi jȉli tãnki kolãčec.

ž. [jd. G kolȃjne, mn. G kolȃjni] – odličje, medalja i sl. koja se ovjesi na vrpci oko vrata, kolajna • Stãri čȁča je z rȁta donȅso kolȃjnu.

m. [jd. G kolãra, mn. G kolãrof] – izrađivač kola, kolar • V selȕ nĩ več kõ, pak nĩma ni kolãrof, kȁj bi ih dȉlali.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȍlčim, mn. 3. kȍlčiju/kȍlčidu, prid. rad. jd. m. kolčȉ] – pobijati, postavljati kolčeve, ob. kao oznake za iskop → skolčȉt • Ščȅra smo kolčȉli dȉ bumo kopȁli fȕnduš za nõvu štȁlu.

ž. [jd. G koleȁče, mn. G kolejȃč/koleȁči(h)] – vrsta obrađene tikve u kojoj se nosi voda • H koleȁči se nȅsla vodȁ težākȕm, ȕnda nĩ bȋlo flȃš, a pȋli su z jednẽ kȕpice ili lȏnčeka plehnãtoga.

m. [jd. G kolendãra, mn. G kolendārȍf] – kalendar → kalendãr • Gledĩm f kolendãr kȁt bu lȉtos Vuzȁm.

ž. [jd. G kolȉbe, mn. G kolȋb/kolȉbih] – 1. jednostavan zaklon od pletera pokriven granjem, slamom, lišćem itd., 2. drvena nastamba; koliba • H trnãcu smo si zbȉli kolȉbu, kaj se vȕgnemo či pȍčne cūrȉt.

m. [jd. G kolȉča, mn. G kolīčȍf] – onaj koji koli u vinogradu • Pȁščim se jȉlo odnȅst f tȑsje kaj ȉmamo kolīčȅ na kȏšti.