m. [jd. G kȍmbajna, mn. G kȍmbajnof] – kombajn • Na ledȉnam je vȉdit vȅč kȍmbajnof, pobȉraju korȕzu.

nesvrš. [prez. jd. 1. kombajnȋram, mn. 3. kombajnȋraju/kombajnȋradu, prid. rad. jd. m. kombajnȋra] – raditi na polju neki posao kombajnom, kombajnirati → kȍmbajn • Na ledȉni su cĩlu nȏč kombajnȋrali kaj su posprĩmali sȕ šenȉcu.

m. [jd. G kȍmbija, mn. G kȍmbijof] – automobil veći od osobnoga (manji od kamiona), predviđen za više putnika (ob. 8 ili 10) ili za prijevoz tereta, ob. u zatvorenu kućištu, kombi • Vatrogãsci se pȁščiju s kȍmbijem po cȉsti, nȉgdi je pȃk ogȁ.

ž. pl. t. [G kombinĩrki(h)] – kliješta za vršenje više radnji • Zȅmi kombinĩrke, presĩči õf drȏt i zafkni ga.

ž. [jd. G komȅndije, mn. G komȅndij] – 1. dramska vrsta šaljiva sadržaja 2. događaj oprečan očekivanju, takav koji je morao biti ozbiljan, a nije, zbrka, natezanje bez potrebe, smušena situacija • Decȁ se mũtiju, smĩjeju i zdilãvaju sȉkakve komȅndije.

m. [jd. G kȏmina, mn. G kȏminof] – gornji dio zidane krušne peći • Na zĩdanom špȍrotu bȉ je kȏmin, na ȅmu su decȁ spȃli, kaj je h mãlim kučĩčkam bȋlo mȁlo mȉsta, a čȕdaj družȉne.

m. umanj. [jd. G kȏminka, mn. G kȏminkof] – gornji dio zidane krušne peći • Držĩ se svojȅga kȏminka, da nȅ bu o tȅbi spȏminka.

ž. [jd. G komõcije, mn. G komõcij] – 1. komfor, komoditet, udobnost, 2. polagan tempo u radu ili u preuzimanju obveza, lijena lagodnost, bezbrižnost, sporost, opuštenost • ȅmu pȁše tã komõcija kaj nȋ trȋba nȉš dȉlat, sȁmo jȉst i spȁt.

ž. [jd. G komȏde, mn. G komȏdi(h)] – nizak ormar s dubokim ladicama, komoda • H komȏdu si posprȁvim sȅ stvãri.

ž. [jd. G komȏre, mn. G komȏri(h)] – prostorija u stanu, kući ili zgradi namijenjena boravku, radu ili odmoru, soba • F komȏri dȉ spĩmu su dvȃ špȁmpeta.

ž. umanj. [jd. G komõrke, mn. G komõrki] – mala soba, sobica → komȏra • Zavlĩko sam se h komõrku, spȁ sam cĩlo jȕtro.

prid. [ž. komȍtna] – koji je udoban, prostran, širok, komotan • Zišȋ mi ȁncuk tȁk da mi bȕ komȍtan, a nȅ da me tiščĩ.

ž. [jd. G komplȇta, mn. G komplȇti] – 1. ono što je cjelovito, što ima sve dijelove, 2. haljina ili suknja s jaknom od iste tkanine, 3. klasa, garnitura istovrsnih predmeta; komplet • Kũpila sam si cĩli komplȇt, pȍjem na svȃrbu h subȍtu.

m. [jd. G kompȏta, mn. G kompȏtof] – sočno jelo od ukuhana voća sa šećerom, kompot • Skȕhala sam fĩni kompȏt ot sũhih slȋf, a nȉgdo ga nẽče jȉst.

ž. [jd. G kompȏtarice, mn. G kompȏtaric(ih)] – vrsta trešnje • Čerȉša kompȏtarica se sȁ ščrvȉvila.

ž. [jd. G komũške, mn. G komušȃk/komũških] – mahuna • Pȁžuljove komũške se dobrȍ spuãvaju zi zem.

m. [jd. G koncȁ, mn. G koncȏf] – konac, kraj, svršetak • Hmĩra i sȁt mu bu tȁki konȁc.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȍnčam (se), mn. 3. kȍnčaju/kȍnčadu (se), prid. rad. jd. m. končȁ (se)] – dogovarati se → dokončat (se) • Sidĩju za stolȕm i kȍnčaju kȁk buju naprȁvili svȃrbu.

m. [jd. G kondovȋta, mn. G kondovȋtof] – naklonost, zaštitnički odnos, pažnja koja se ukazuje komu, milost • Fkȁnili su ga jempũt i vȅč nȋmaju pri ẽm kondovȋt.

m. [jd. G kondutērȁ, mn. G kondutẽrof] – kondukter • Dȕgo lȋt je bȉ kondutẽr na cȕgu.

ž. [jd. G konȍplje, mn. G konȍpljih] – biljka koja služi kao sirovina za tkanine i užad, konoplja • Konȍplju smo namȁkali h Sȕkli, h Čȅtru.

pril. – protiv čega → prȍtif • Ũn sȅ dȉla kȏntra.

nesvrš. [prez. jd. 1. kontrȋram, mn. 3. kontrȋraju/kontrȋradu, prid. rad. jd. m. kontrȋra] – 1. opirati se, bivati u opoziciji, uspješno uzvraćati, doskočiti komu, 2. odgovarati na isti način na napade (ob. riječima, ali i fizičkom snagom), kontrirati • Fȕrt mi kontrȋradu, nȉš se ne mȍremo dokončȁt.

ž. [jd. G konzȇrve, mn. G konzȇrvi] – hermetički zatvorena limenka, konzerva • Vojnĩkim su dãvali stãre konzȇrve za jȉst pak su se nektẽri i pȍotrovali.