m. [G Kȍsmatovoga brȋga] – toponim • Brȋg h Ladūčȕ s trnãcim, ledȉnam i tȑsjem, a pȍlek lozẽ Bogdãn. Na tȍmu brȋgu je bȋlo pȃr hȋš h tẽrimi su odnavȋk žĩvile famȉlije Kȍsmat.

ž. [jd. G kosovĩce, mn. G kosovȋc(ih)] – ženka kosa, kosovica • Kosovĩca sidĩ na jãjcim h gnĩzdu, a kȏs joj nȍsi jȉst.

ž. [jd. G kostĩ, mn. G kostĩh] – tvrdi dio tijela od kojeg se sastoji skelet, kost • Stãru mȁmu kȍsti bolĩju, velĩ da bu se vrȋme sprȅmenilo.

 m. [jd. G kostȁa, mn. G kostȁof] – stablo iz porodice bukava, kesten • Priprãvljam se s košȃram ĩt iskȁt h lȏzu kostȁe.

ž. [G Kostȁnovice] – toponim.

prid. [ž. kosteȃsta] – boje kestena, kestenjast → kostȁ • Pȕcica ȉma lĩpe kosteȃste lȃsi.

m. [jd. G kostīšȁ, mn. G kostīšȍf] – vrsta oraha • Orȉh kostĩš ni nãredan, kȏmaj se mȍre trĩbit.

nesvrš. [prez. jd. 1. kostrũšim se, mn. 3. kostrũšiju/kostrũšidu se, prid. rad. jd. m. kostrūšȉ se] – 1. dizati se (o kosi ili životinjskoj dlaci i perju), ob. zbog straha, bijesa itd., 2. pren. zauzimati obrambeni stav, rogušiti se, kostriješiti se • Māčkȉ se kostrũšiju kat ih cūckȉ nagȁaju.

ž. [jd. G kostȕre, mn. G kostȗr/kostȕri(h)] – džepni nožić → kustȕra • Ȉmam kostȕru kaj bĩlim hrȗšku.

m. [jd. G košȁ, mn. G košȏf] – 1. duboka, pletena košara od pruća, služi za nošenje predmeta, ob. na leđima, 2. tome slični razni predmeti, naprave ili dijelovi čega; koš • Pȕn kȍš dȉteline nesẽm na plẽči.

ž. [jd. G košȃre, mn. G košȃr(i)] – pleteni predmet, ob. od pruća, služi za nošenje voća i povrća u ruci ili na glavi, košara → kȏrba • Mȏj dȉda je dȉla košȃre. Košȃra ȉma lȕcan.

m. [jd. G košarāšȁ, mn. G košarāšȍf] – izrađivač košara → košȃra • Sȁt se košȃre sȅ mȁj nȕcaju, pa nȋ nȉt košarāšȍf. Stãri Jȅnko zi Šenkȏfca je bȉ košarãš.

ž. [jd. G koščȉce, mn. G koščȋc] – 1. tvrdi dio ploda, jezgra u tvrdoj drvenastoj kori ili ljusci, koštica, 2. zglob u kojem se spajaju stopalo i potkoljenična kost, gležanj • Slȉva ȉma tdu koščȉcu. Grȅzni sam f glibõko blȁto do koščȋc.

ž. umanj. [jd. G koščĩčke, mn. G koščĩčki(h)] – mala kost, košćica → koščȉca • Oglobȁ je cĩlo pȉšče do nȃjmȁjše koščĩčke.

m. umanj. [jd. G kõšeca, mn. G kõšecof] – mali koš, npr. za grožđe → kȍš • Nesẽm rȁcam jȅn kõšec koprȋf.

ž. [jd. G košẽ, mn. G košĩ(h)] – radovi na košenju trave, kosidba, košnja → kosȉdba • Nȉgda je košȁ znȁla bȉt š čȕdaj koscȏf, a h danãše vrȋme kosĩju s kȍsilicam.

ž. [jd. G kȏšte, mn. G kȏšti(h)] – hrana, redovita prehrana (kod privatnika u stanu uz naplatu) • Prȉjali smo na kȏštu dvȋ nȁše rođakȉe.

nesvrš. [prez. jd. 1. kȍštam, mn. 3. kȍštaju/kȍštadu, prid. rad. jd. m. koštȁ] – 1. (po)jesti/(po)piti malo čega radi provjeravanja kakvoće; kušati, probati 2. imati kupovnu ili prodajnu cijenu, stajati; koštati • Tã matõr me koštȁ čȕdaj pinȇs, a sȁt mi se potȑ.

ž. [jd. G koštrȉve, mn. G koštrȋf] – vrsta čička • Sȉkakvog drȁča je znȉknilo, a nȃjvȅč koštrȉve.

m. [jd. G kocȁ, mn. G kocȏf] – nastamba za svinje, svinjac → sviãk, kȏc, kȏčak • H kotȁc smo zȁprli prasȉcu, kaj nȅ bu potũkla mãle pȃjceke.

m. [jd. G kotāčȁ, mn. G kotāčȍf] – vozilo za jednu osobu s dva kotača, pokreće se potiskivanjem pedala, bicikl → bicȉklin, picȉklin • Vȉš kak se gizdȁvo pȅlja na nõvumu kotāčȕ.

m. [jd. G kotlȁ, mn. G kotlȏf] – veća posuda za kuhanje na otvorenoj vatri, kotao • F kotlȕ se cvrẽju ocvȃrki.

nesvrš. [jd. 3. kotĩm (se), mn. 3. kotĩju/kotĩdu (se), prid. rad. jd. m. kȍti (se)] – 1. donositi mlado na svijet, 2. množiti se (o nametnicima) • Mȁčka se sfrkãvlje, dȅnes trȋba kotȉt. Mȉši se f štȁli kotĩju.

m. [G Kotlãjcih] – toponim • Mȉsto na Vȗkovomu Selȕ kadȉ je nȉgda bȉ kãni pũt po tẽromu se dȍšlo na bogẽčke trȃnike.