m. [jd. G krȁglena, mn. G krȁglinof] – dio košulje i sl. oko vrata, ovratnik • Na kȋklji ȉmam bĩli špȉčasti krȁglen.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. krahȋram, mn. 3. krahȋraju/krahȋradu, prid. rad. jd. m. krahȋra] – ne uspjeti/uspijevati, propasti/propadati • Nȉkak su pȍčeli krahȋrat, sȅ slabȉje čȕjeju, vȉdiju i hȍdiju.

m. [jd. G krajȁ, mn. G krajȏf] – 1. posljednja točka, crta ili čas kad što završava i preko čega se ne nastavlja, konac, svršetak, kraj, 2. dio oko ruba platna • Okãpali smo korȕzu, kȏmaj smo okopȁli do krȁja.

m. [G Krȁja (Dȏega i Gȏrega)] – toponim • Krȁj Gȏri i Krȁj Dȏi su dvȃ lĩpa mȉsta na brĩgim.

m. [jd. G Krȁjščana, mn. G Krȁjščanof] – stanovnik Kraja • Jȅn Krȁjščan me počāstȉ z rȁkijum.

ž. [jd. G Krȁjščanke, mn. G Krȁjščanki(h)] – žena koja je iz mjesta Kraja • Pri tõj Krȁjščanki sȁko lȉto kupȕjem orȉhe.

m. [ž. krȁjščanska] – koji se odnosi na mjesto Kraj (Gornji i Donji) • Krȁjščanski mesãr ȉma frȉško mȇso.

m. [jd. G krȃjcara, mn. G krȃjcarof] – nekadašnji novac, stoti dio forinte • Dȉda za sȅ pȉneze povĩda da su tȏ krȃjcari.

nesvrš. [prez. jd. 1. krȃjcamse, mn. 3. krȃjcaju/krȃjcadu se, prid. rad. jd. m. krȃjca se] – proći u suprotnim smjerovima bez dodira, mimoilaziti se • Gledĩm čes oblȍk kȁk se cȕgi krȃjcaju, tȁk zglẽda kȁk da se bȕju stȑknili.

m. [jd. G Krȁca, mn. G Krȁcof] – stanovnik Kranjske, pokrajine u Sloveniji, pren. Slovenac → Slovēnȁc • Krȁci su hodȉli h nȁše krȁje kupovȁt koȅ i krȁve.

m. [jd. G Kraĩce, mn. G Kraĩc] – stanovnica Kranjske, pokrajine u Sloveniji, pren. Slovenka → Slovẽnka • Mojȁ stãra mȁma je bȋla Kraĩca.

prid. [ž. krãska] – koji se odnosi na Kranjsku, kranjski, slovenski → Krȁc • Požȅli smo šenȉcu, a za lȉkof smo jȉli fĩne krãske kobãse.

m. [jd. G krāl(j)ȁ, mn. G krāl(j)ȍf] – 1. najviši nasljedni naslov vladara u nekim državama, kralj 2. pren. prvi, najbolji, najistaknutiji, 3. šahovska figura za koju se igra, jedna od igraćih karata • Igrȁli smo šȁh, ostȁ mi je gõli krãl.

ž. [jd. G kral(j)ĩce, mn. G krla(j)ĩc(ih)] – 1. ženska osoba na kraljevskom položaju, 2. pren. prva u vrsti, najviše kvalitete, 3. dama u šahu, jedna od igraćih karata, kraljica • Kȃrtali smo se, ũn je zvlĩko kralĩcu.

m. [jd. G krãleška, mn. G krãleškof] – kost koja s još 32 do 33 slične, skupa sa zglobovima i ligamentima, čini kralježnicu, pršljen, kralježak • Opȁ je z vȏza i ftȑgni si je dvȃ krãleška.

m. [G Krãlih] – toponim • Krãl je grȕnt na Svẽtomu Krīžȕ za tẽroga velĩju kak je tȗ nȉgda žĩvi jȅn čovȉk kaj se je dȑža kȁj krãl.

ž. [jd. G krãljevine] – sorta grožđa, kraljevina • Rȁt zȍbljem krãljevinu, tȏ je rozȃsto rȅsko grõjzje.

s. [G Kraljȉčevoga] – toponim • Grȕnt na Svẽtomu Krīžȕ famȉlije Kraljȉč.

m. [jd. G krȃluša, mn. G krȃlušof] – 1. ženski nakit koji se nosi oko vrata, 2. pren. sve što se vidi oko vrata i djeluje uočljivo ili lijepo, ogrlica → klȃruša • Za vrȃtum ȉmam zlãti krȃluš.

ž. [jd. G krãme, mn. G krãmi] – stare, iznošene, rabljene stvari • Rišãvamo se krãme tȁk da u pȅljamo na smetlȉšče.

m. [jd. G krȃmara, mn. G krȃmarof] – prodavač sitne, stare robe → krãma • Na sajmȉšču je sȅ pȕno krȃmarof, kaj tžiju sȉkakve stvãri. “Kȁt bedãki ȉmaju pȉneze, krȃmari tžiju” – tȁk se pri nȁs povĩda.

m. zbir. [jd. G kramarȁja, mn. G kramarȁjof] – stare stvari; nered → krãma • Kȏmaj smo se rīšȉli tȍga kramarȁja kaj smo ga otpeljȁli na smetlȉšče.

m. [jd. G krȁmpa, mn. G krampȏf] – 1. pijuk, trnokop, 2. težak bicikl, teretni bicikl (za razliku od trkaćeg ili sportskog koji ima lagan okvir), 3. stari istrošeni bicikl ili motocikl, 4. pren. neskladna, istrošena, neprivlačna osoba • Zemȉ õf krȁmp i ž ĩm skȍpaj grȁbu.

m. [jd. G krampāčȁ, mn. G krampāčȍf] – oruđe za površinsku obradu zemlje • Nȉgda se korȕza krȃmpala zi krampāčȕm, nĩ se frȇzala.