m. [jd. G krečȁ, mn. G krečȏf] – bijela tvar koja se dobiva prženjem, sagorijevanjem kamena vapnenca, vapno, kreč • H vodȉ smo zmũtili vāpnȍ, naprȁvili krȇč, pak smo pobīlȉli hrȗške da ih nȅ buju zȃjci poglodȁli.

nesvrš. [prez. jd. 1. krẽčim, mn. 3. krẽčiju/krẽčidu, prid. rad. jd. m. krēčȉ] – premazivati zidove ili koju drugu površinu krečom → bīlȉt • Ščȅra smo krẽčili hȉžu, dȁnas bumo sȅ počȉstili, pak smo fȅrtik.

m. [jd. G kredȅnca] – kuhinjski ormar za posuđe i kuhinjski pribor • H kredȅnc sam posprȁvila tanīrȅ tẽre sam dobĩla za ȁštafirunk.

nesvrš. [prez. jd. 1. krekȅčem, mn. 3. krekȅčeju/krekȅčedu, prid. rad. jd. m. kreketȁ] – 1. oglašavati se kao žaba, kreketati, 2. pren. stalno dosadno prigovarati → regetȁt • Krȍte su kreketȁle cȋlu nȏč, nĩs mȍgo spȁt.

m. [jd. G krekȅtafca, mn. 3. krekȅtafcof] – onaj koji krekeće, stalno prigovara, kreketavac → regetȁvac • Fȕrt jȃmbra, prãvi je krekȅtavac!

ž. [jd. G krȅl(j)uti, mn. G krȅl(j)utof] – krilo peradi • S purȉim krȅljuti pomȉčemo sȁje zi špȍrota.

ž. [jd. G krȇmšnite, mn. G krȇmšnȋt] – vrsta kolača, kremšnita • Ščẽra smu jȉli krȇmšnȉte h Sanȏboru.

svrš. [prez. jd. 1. krẽnem, mn. 3. krẽneju/krẽnedu, prid. rad. jd. m. krēnȉ] – 1. maknuti se s mjesta, početi ići s jednog mjesta prema drugome, poći, pokrenuti se, 2. početi djelovati, razvijati se • Kȏmaj smo krẽnili h Zȁprešiče.

prid. [ž. krȅpana] – 1. koji više nije živ (o životinji), 2. razg. koji je vrlo iscrpljen, koji je ostao bez snage, nemoćan, onemoćao • Sȁf sam krȅpan, ščȅra sam cȋli dȃn dȉla na ledȉni.

svrš. [prez. jd. 1. krȅpam, mn. 3. krȅpaju/krȅpadu, prid. rad. jd. m. krȅpa] – 1. uginuti, 2. podr. umrijeti, 3. izgubiti svježinu, izgubiti kolorit • Krȅpa im je najbȍlši kȍ.

nesvrš. [prez. jd. 1. krepãvam, mn. 3. krepãvaju/krepãvadu, prid. rad. jd. m. krepȃva] – 1. biti vrlo umoran, izmučen, 2. životariti, vegetirati, krepavati • Krepãvamo ot ovẽ vručīnȅ!

ž. [jd. G krepetȉne, mn. G krepetȋn] – lešina krepane životinje, crkotina → krȅpat • Niktẽri ljȗdi krepetȉne ne zakãpljeju, nek ih sȅ posũdar hȉčeju.

m. [jd. G krȅp-papīrȁ, mn. G krȅp-papīrȍf] – vrsta ukrasnog papira, krep-papir • Z krȅp-papīrȁ dȉlamo lĩpe rȏžice kȁj se pletẽju h vȇnčeke.

nesvrš. [prez. jd. 1. krȅšem, mn. 3. krȅšeju/krȅšedu, prid. rad. jd. m. kresȁ] – 1. kresati, podrezivati, 2. pren. oštro, izravno govoriti u lice atpotkresȁt, skresȁt • Sȁko protulĩtje kȉte od sadjȃ se krȅšeju, kaj bȍlj nõve rãsteju. Sȁkomu krȅšem sȅ h lĩce, a ne povĩdam po strãni.

m. [jd. G krȇskȁmena, mn. G krȇskȁmenof] – vrsta kamena, vrlo tvrd mineral staklasta izgleda, kvarc, kremen • Krȅšemo s krȇskȁmeni dok ȉskre ne pȍčneju fȑcat i tȁk se po nočȉ mũtimu.

nesvrš. [prez. jd. 1. kreščĩm, mn. 3. kreščĩju/kreščĩdu, prid. rad. jd. m. krēščȁ] – glasati se prodornim glasom, kriještati • Na dvorȉšče je doletȉlo kȕp vrȃn i kreščĩju, bȕju nam pȉščance zȇle.

nesvrš. [prez. jd. 1. krevẽl(j)im se, mn. 3. krevẽl(j)iju/krevẽl(j)idu se, prid. rad. jd. m. krevẽl(j)i se] – raditi grimase i pokrete, kreveljiti se • Dȍk povĩda, krevẽlji se, glȉh tȁk i dok hȍdi.

prid. [ž. krȅvljava] – koji šepa, šepav • Pesȕ su ftȑgnili nȍgu, tȅško hȍdi, krȅvljaf je.

ž. [G krvĩ] – krv • Čerȉše su tak črlẽne kȁk kȓf.

nesvrš. [prez. jd. 1. kšem/kham, mn. 3. kšeju/kšedu/khaju/khadu, prid. rad. jd. m. khȁ] – udarima činiti da se što razbije u više komada, razbijati, tucati • Poslȕšam kȁk vȉverice khaju orȉhe i lȉšake.

m. [jd. G kričȁ, mn. G kričȏf] – vika, galama • Pȁk se svȁdiju, čȕt je krȉč.

prid. [ž. kȑičava] – jarko obojen • Ȉma oblȉčen krȉčaf đȅmper, kaj ga zdalȅka mȍreš vȉdit.

s. [jd. G kričãa, mn. G kričãof] – vikanje, kričanje → krȉč • Sȉkakva kričãa se čȕjeju z lozẽ.

nesvrš. [prez. jd. 1. kričĩm, mn. 3. kričĩju/krĩčidu, prid. rad. jd. m. krȉča] – vrištati → krȉč • Svȁdili su se, a ũn je krȉča zi sȅga glȃsa.