nesvrš. [prez. jd. 1. krȃmpam, mn. 3. krȃmpaju/krȃmpadu, prid. rad. jd. m. krȃmpa] – 1. kopati pijukom, krampom, 2. pren. teško raditi, 3. obrađivati zemlju između dva reda posijanog kukuruza kako bi se oslobodila od drača → nakrȃmpat, skrȃmpat • Tĩ ljȗdi prȅveč krȃmpaju, nĩmaju nȉgdar pȍčinka. Jȕtri pȍjem krȃmpat korȕzu na ledȉnu.

ž. [jd. G krȁmpugȁče, mn. G krȁmpugȃč] – pogačica s čvarcima • Zemlȉla sam ocvȃrke kaj bum dȉlala krȁmpugȁče.

m. [jd. G krȁmpusa, mn. G krȁmpusof] – 1. vrag u likovnoj predodžbi s repom i rogovima koji se javlja zločestoj djeci u pričama i običajima (npr. uz svetoga Nikolu), 2. pren. ružna osoba, rugoba • Nȃjbȍl smo strãhu krȁmpusu, onȁk oblȉčenomu h čno i š čnim lĩcim.

m. [jd. G krȁnclara, mn. G krȁnclarof] – pratilac mladenaca, djever → klȁnclar • Krȁnclar je fȍrt vuz mlãdenca i tȁk je oblȉčen kȁk ũn.

ž. [jd. G krȁnclarice, mn. G krȁnclaric] – ona koja prati mladenku na vjenčanju, djeveruša → klȁncarica • Krȁnclarice su bȋle oblȉčene h bĩlo i ȉšle su z mlãdenkum.

m. [jd. G krapȁ, mn. G krapȏf] – brašno zaprženo na masti ili ulju, zaprška → ȁjprem • Prȋ skȕham čȕšpajs, a ȕnda dȅnem krȁp.

m. umanj. [jd. G krãpeca, mn. G krãpecof] – brašno zaprženo na masti ili ulju, zaprška → ȁjprem, krȁp • H čȕšpajs dȅnem sȁmo mãko krãpeca.

ž. [jd. G krapȁmpule, mn. G krapȁmpul] – rakija zapečena na šećeru • Krapȁmpula je hasnovȉta či si prehlaȅn, ž ũm se mȍre spȉrat požerãk.

m. [jd. G krȁsopisa, mn. G krȁsopisof] – 1. nekadašnji nastavni predmet u školi, lijepo pisanje (u zn. vođenja pera po papiru); krasopis, 2. lijepo i ukrašeno pisanje • Nȅgda se pīsȁ krȁsopis, debẽla pȃrta se vlĩkla gȍr, a tãnka dȍl, tȏ je bȋlo lȋpo pĩsae.

svrš. [prez. jd. 1. krãdem, mn. 3. krãdeju/krãdedu, imp. jd. 2. krādȉ, prid. rad. jd. m. krȁ, sup. krȃst] – krasti → fkrȁst, nakrȁst, pokrȁst • Nȉč nĩmaju pak krãdeju.

prid. [ž. krȁstava] – koji je prekriven krastama • Dȅčec je opȁ z bicȉklina, sȅ su mu nȍge krȁstave.

nesvrš. [prez. jd. 1. krãtim, mn. 3. krãtiju/krãtidu, prid. rad. jd. m. krātȉ] – 1. činiti što kraćim, kratiti, 2. a. ne dati komu ono što mu pripada, b. uzeti, odbiti (komu što); uskraćivati → skrātȉt, pokrātȉt, potkrātȉt • Fȅrtun je predȕk, trȋba ga krātȉt. Prȅveč je dȅbe, pȁk mu krãtiju jȉlo.

prid. [ž. krātkȁ] – kratak, nedovoljno dug • Dȅčecu je õf rȅklec krãtki, mȏramo mu ĩt kũpit nõvoga.

ž. [jd. G krȁve, mn. G krȃf/krȁvi(h)] – govedo ženskoga spola, krava • Nȉgda je sȁka hȉža imȁla krȁvu, a dȅnes skȍrum niti jednȁ.

ž. [jd. G kravaĩce, mn. G kravaĩc] – beskvasni kruh • Vȅč pũt jĩmo kravaĩcu z mlīkȕm.

m. [jd. G kravālȁ, mn. G kravālȍf] – buka, vika, gužva, metež • H birtȉji su se posvȁdili i najempũt je nastȁ kravãl, sȁki je vȕša na svũ strȃn.

m. [jd. G kravȁtlina, mn. G kravȁtlinof] – dio odjeće koji se kao viseći ukras veže pod ovratnik košulje, kravata • Dȕgo mi je trȋbalo da se nafčĩm zvẽzat kravȁtlin.

nesvrš. [prez. jd. 1. krȁvim se, mn. 3. krȁviju/krȁvidu se, prid. rad. jd. m. krȁvi se] – odmrzavati se, odleđivati se, otapati se, otkravljivati se → otopȉt • Cūrkȉ su se kȏmaj počẽli krȁvit, toplȉje vrȋme dohãja.

prid. [ž. krȃva] – koji se odnosi na kravu, kravlji • Rȁdi jĩmo frĩški krȃvi sȉr.

m. [jd. G krčȁ, mn. G krčȏf] – bolno stezanje mišića nezavisno od volje, grč • Po lĩvom me listãku vlĩče kȑč.

m. [G Krčȁ] – toponim • Kȑč je mȉsto na stãroj Sȕkli h Kljūčȕ, kadȉ su nȉgda bȁbe prȃle rubȇ.

nesvrš. [prez. jd. 1. krčĩm, mn. 3. krčĩju/krčĩdu, prid. rad. jd. m. kčȁ] – 1. kruljiti (o trbuhu), 2. proizvoditi buku ili šumove • Krčĩ mi h drobȕ, lȁčan sam kȁk pȅs.

ž. [jd. G kčȅvine, mn. G kčȅvin] – iskrčeno tlo od drveća, kamenja, krčevina • Posȉkli smo drĩvje, popūkȁli kamẽe, zravnȁli zȅmlu, i sȁt se mȍre nȉkaj sȉjat na kčȅvini.

nesvrš. [prez. jd. 1. krčĩm, mn. 3. krčĩju/krčĩdu, prid. rad. jd. m. kčȉ] – 1. oslobađati tlo od kamena, makije, šikare itd. da bi se moglo obrađivati, 2. pren. uklanjati prepreke, krčiti → skčȉt • Kčȉli smo šȉkaru, tȁm bumo pȍsadili tȑsje.