ž. [jd. G lȁstike, mn. G lȁstik] – elastična vrpca • Mutĩju se gȕmi-gȕmi tȁk da skãčeju prik štrȋka il lȁstike.

m. [jd. G lȃži, mn. G lȃžih] – nesitina, laž • Čȉ sam lȃš čȕla, lȃš povĩdam!

ž. [jd. G lȃštre, mn. G lȃštrih] – mala polica nad prozorom • Na lȃštri na oblȍku su sprȃvljeni sȉ kljūčȉ.

ž. umanj. [jd. G lȃštrice, mn. G lȃštric(ih)] – polica nad prozorom → lȃštra • Dȉda je na lȃštricu dȉ brȉtvu, kaj u decȁ ne mȍreju dosẽč.

ž. [jd. G lȃta, mn. G lȃti(h)] – stabljika, struk biljke, vlat (pšenice, ječma) • Šenȉčni lȃti dobrȍ se pȕniju.

nesvrš. [prez. jd. 1. lȁtam se, mn. 3. lȁtaju/lȁtadu se, prid. rad. jd. m. latȁ] – puniti se zrnjem (o vlatima žita) • Lȉtos se je jačmȅn rȁno pȍče latȁt.

ž. [jd. G latȉnica, mn. G latinȉc(ih)] – latinica • Dȅca se h škȏli dȅnes vučĩju sȁmo latȉnicu pīsȁt.

prid. [ž. latĩnska] – koji se odnosi na Latine, indoeuropski jezik kojim su govorili Latini (Rimljani) • H gimnãzijam se vučĩ latĩnski.

nesvrš. [prez. jd. 1. lȃfam, mn. 3. lȃfaju/lȃfadu, prid. rad. jd. m. lȃfa] – hodati uokolo, bez cilja lutati → lȃndrat • ȅmu je sȁmo f glãvi lȃfat po selȕ.

m. [jd. G lavōrȁ, mn. G lavōrȍf] – široka, plitka posuda za umivanje • H plehnãtomu lavõru smo se hmĩvali.

nesvrš. [prez. jd. 1. lavũsam, mn. 3. lavũsaju/lavũsadu, prid. rad. jd. m. lavūsȁ] – uokolo besciljno tumarati • Nãj tȕliko lavūsȁt, nãjdi si dȉlo i hȍdi dȉlat.

m. [G Lȁsca] – toponim • Ledȉne h Kljūčȕ prȉk Sȕkle vȕz mȅju zi Slovȅnijum do tẽrih pȅla pũt prȉk mȍsta.

m. [jd. G lȃzara, mn. G lȃzarof] – bogalj, invalid • Na proščẽu navȋk nadilĩmo lȃzare.

s. [G Lȁzi(h)] – toponim • Mȉsto h Kljūčȕ na Sȕkli prȉk tẽrih je po lȉti, kat je bȋla mãla vodȁ, pelȁ pũt kam su ljȗdi ȉšli pȉšice i z vȍzim. Dȅnes je tȁm mȍtokrȏs.

nesvrš. [prez. jd. 1. lȁzim, mn. 3. lȁziju/lȁzidu, prid. rad. jd. m. lȁzi] – 1. kretati se tako da se trbuh vuče po tlu, 2. kretati se vrlo polagano; gmizati • Čũtim kȁk mi po rukȁh lȁziju tȅkuti.

prid. [ž. lažl(j)ȉva] – koji je sklon lažima (o osobama) • Tȁk lažlȉvoga čovȉka jȍš nĩs vȉdi, tã lȁže čȉm zȉne.

m. [jd. G lažlȋfca, mn. G lažlȋfcih/lažlȋfcof] – onaj koji laže, koji ima osobinu da laže; lažac, lažljivac • Tã nigdȃr ne povĩ po ȉstini, prãvi je lažlȋvac!

čest. – zahtjev da onaj kojemu se poziv upućuje nekome što dade, daj → nȕ, dȅ • Lȅ, zȅmi si õf komȁček pȑge.

m. [jd. G lȅbenknedlina, mn. G lȅbenknȅdlinof] – jetrene okruglice • Dȉlam lȅbenknȅdline, tȏ decȁ rȁdi jījȕ.

nesvrš. [prez. jd. 1. lebȅtam se, mn. 3. lebȅtaju/lebȅtadu se, prid. rad. jd. m. lebetȁ] – 1. pomicati se amo-tamo kratkim, brzim; pokretima; drmati (se), podrhtavati, ljuljati (se), 2. biti zahvaćen drhtavicom, jezom; drhtati (od zime, straha) • Kȁd ga je zglẽda, zȁče se lebetȁt, nĩ mȍgo stȁt.

svrš. [prez. jd. 1. lȅcnem se, mn. 3. lȅcneju/lȅcnedu se, prid. rad. jd. m. lȅcni] – uplašeno, naglo se trgnuti • Či dȏ zakričĩ, mȃm se lȅcnem.

svrš. [prez. jd. 1. lȅžem, mn. 3. lȅžeju/lȅžedu, prid. rad. jd. m. lȅga/lȅgo, sup. lȇč] – legnuti, leći • Ũn se je vȅč lȅga.

svrš. [prez. jd. 1. lẽžem, mn. 3. lẽžeju/lẽžedu, prid. rad. jd. m. lẽga/lẽgo] – izlijegati (se), rađati (se) • Dȍšo je živinãr, prasȉca se priprãvlja lẽč.

s. [jd. G lẽčilišta, mn. G lẽčilištof] – 1. ustanova za liječenje ljekovitom vodom ili zrakom uz odgovarajuću stručnu njegu, lječilište, 2. mjesto u kojem se nalazi takva ustanova • Jȕtri me bȕju peljȁli f toplȉce v lẽčilišče.