nesvrš. [prez. jd. 1. ležĩm, mn. 3. ležĩju/ležĩdu, prid. rad. jd. m. lȅža, pril. sad. ležẽčki] – biti u vodoravnu položaju, mirovati ispružen; počivati, ležati • Fȍrt jȃmbraju kȁk nĩmaju pinẽz, a na ȉmi ležĩju. Tȁk sam bȉ trūdȁn, da sam ležẽčki jȉ.

s. [jd. G ležȉšča, mn. G ležȋšč] – ono u čemu što leži, ležište • Šerãf se zmaknȉ z ležȉšča i mašĩna se potȑla.

s. [jd. G lĩca, mn. G lĩcih] – prednja strana glave čovjeka od čela do brade; lice • Pȕcica ȉma črlẽno lĩce.

ž. [jd. G licitãcije, mn. G licitãcijih] – nadmetanje pri zaključenju (kupoprodajnih) ugovora, dražba, licitacija • Nȋ plāčȁ pȍres pak mu ledȉna ȉde na licitãciju.

m. [jd. G lȉcitara, mn. G lȉcitarof] – onaj koji proizvodi i prodaje na sajmovima ukrašene prigodne kolačiće (u obliku srca s ogledalom i sl.), medičar, licitar • Na sȁkom proščẽu si od lȉcitarof kũpim medeãke.

odr. prid. [ž. lȉcitarska] – koji se odnosi na licitare, licitarski → lȉcitar • Dȅčko je na proščẽju pȕci kũpi lȉcitarsko sȑce.

nesvrš. [prez. jd. 1. licitȋrat, mn. 3. licitȋraju/licitȋradu, prid. rad. jd. m. licitȋra] – 1. nadmetati se na dražbi, 2. pren. nastojati podići cijenu čemu, isticati što kao vrijednost, zaslugu, razmetati se uloženim naporima, 3. nuditi boju koja će se igrati (u kartaškim igrama), licitirati • Licitȋra sam ž ĩm zã tu ledȉnu, nĩ ftȉ popustȉt ni grȍša.

nesvrš. [prez. jd. 1. lȉckam se, mn. 3. lȉckaju/lȉckadu se, prid. rad. jd. m. lȉcka] – uljepšavati, dotjerivati se • Pȕce stojĩju pret špȉglenum i lȉckaju se.

m. [jd. G Lĩčana, mn. G Lĩčanof] – čovjek rodom iz Like, Ličanin • Mĩle je Lĩčan, dȍšo je z Lĩke prȋ trȉst lȋt.

m. [jd. G Lĩčanka, mn. G Lĩčanki(h)] – žena rodom iz Like, Ličanka • Strȉča se oženȉ za prīdnȕ Lĩčanku.

s. umanj. [jd. G lȉčeka, mn. G lȉčekih] – malo lice, lišce → lȉce • Lȉčeko ti je tȁk blȋdo, kȁj buš betȅžna?

nesvrš. [prez. jd. 1. lĩčim, mn. 3. lĩčiju/lĩčidu, prid. rad. jd. m. lĩči] – mazati, prevlačiti bojom • Mȅštri lĩčiju oblȍk z bĩlum fȃrbum.

prid. [ž. lĩčka] – koji se odnosi na Liku, iz Like • Na plȁcu sam kũpi vrȉču lĩčkoga krumpīrȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. lȋfram, mn. 3. lȋfraju/lȋfradu, pr. rad. lȋfra] – otpremati robu • S kamijȏni lȋfraju matrijãle zi sklȁdišča.

ž. [jd. G lȉge mn. G lȋg/lȉgih] – patka • Lȉge jĩju kȍsane koprȉve zi širȏtum i rȁde se kũpljeju. Lȉge se rȁde lȏfraju h mlȁki.

uzv. – izraz za dozivanje pataka • Lȉge-lȉge, hȍte bȑš jȋst. Lȉge-lȉge, hȍte jȋst.

m. [jd. G lȉgeštula, mn. G lȉgeštulof] – platnena ležaljka • Dõjdem domȏm trūdȁn, pak se lȅžem v lȉgeštul.

m. [jd. G lȉgezica, mn. G lȉgezicof] – pomično sjedalo u autu • H mojẽm ãtu lȉgezic se ne mȍre restẽgnit, kaj se nȉkaj fȗndalo.

prid. [ž. lȉhtplãva] – svjetloplava boja • Kũpi sam si lȉhtplãvu rȕbaču.

m. [jd. G liãka, mn. G liãkof] – slatkovodna riba, linjak • Prȅčeraka sam h Sȕkli nȁlovi pȕn škȁf liãkof.

nesvrš. [prez. jd. 1. lĩjam se, mn. 3. lĩjaju se/lĩjadu se, pr. rad. lījȁ se] – gubiti dlaku, linjati se • Cūckȉ se lĩjaju i sȅ posũt pũščaju glȁke.

m. [jd. G likȇra, mn. G likȇrof] – alkoholno piće koje sadrži šećer, liker • Pri sũsedi sam pȋla likȇr ot zelẽnih orȉhof.

m. [jd. G lȉkova] – slavlje nakon obavljena posla • Zlũpili smo korȕzu, sprȁvili u na nãjža i sat pȍjemo na lȉkof.

nesvrš. [prez. jd. 1. lȉkujem, mn. 3. lȉkujeju/lȉkujedu, pr. rad. lȉkova] – pokazivati zadovoljstvo zbog čega dokazanog ili izborenog u rivalstvu, naslađivati se, trijumfirati, likovati • Krȅpala mi je prasȉca, a sũset lȉkuje.