zbir. [jd. G mesõvja] – velika količina mesa • Ȍf prasȁc je dȁ mesõvja kaj bu za cĩlu zȋmu dȍst jȉst.

m. [jd. G mešetãra, mn. G mešetãrof] – posrednik pri kupnji i poslovanju, mešetar • Mȍrem si sȃm zbāvljȁt poslȅ, ne trȋba mi mešetãr.

nesvrš. [prez. jd. 1. mešetãrim, mn. 3. mešetãriju/mešetãridu, prid. rad. jd. m. mešetãri] – obavljati posao mešetara, mešetariti • Hȍdiju po sajmȉšču i sȁmo gledĩju dȉ bu mȍč kȁj mešetārȉt.

m. [jd. G mȅštra, mn. G mȅštrof/mȅštri(h)] – koji je vičan, spretan u svome poslu, majstor • Ũn je mȅštar za dȉlae vȏžih.

ž. [jd. G meštrȉje, mn. G meštrȋj/meštrȉji(h)] – 1. predmeti za obavljanje kakva posla; alat, oruđe, 2. izučena proizvođačka ili prerađivačka djelatnost, obrt, majstorija, 3. razg. spretnost u brzu i točnu obavljanju posla, vještina, snalažljivost • Šȍštar ne mȍre naprȁvit šȏlene čȉ nĩma meštrȉje.

m. [jd. G mȅda, mn. G medȏf] – sladak gust sok što ga pčele tvore od nektara koji skupljaju na cvjetovima, med • Naslẽdili su bogȃctvo, opȁla im je sekȉra h mȇt, sȁt im bu tȅko mȇt i mlĩko.

prij. – između, među • Dītȅ je spȃlo med nȁmi.

m. [jd. G mȅtra, mn. G mȅtrof] – 1. jedinica duljine, metar, 2. pomagalo, naprava za mjerenje koja pokazuje metre, centimetre i milimetre • Šnȃjdar z drvȅnim mȅtrum mĩri štȍf.

nesvrš. [prez. jd. 1. mȅčem, 3. mȅčeju/mȅčedu, imp. jd. 2. mečȉ, mn. 2. mečȉte, prid. rad. jd. m. metȁ, ž. metȁla] – stavljati, metati → odmetȁt, spremetȁt, zametȁt, zmetȁt • Mečȉ h vrȉču nȃjvȅč kȕliko mȍre stȁt.

ž. [jd. G metmȁšnice, mn. G metmȁšnic(ih)] – 1. vrsta kruške, 2. vrsta šljive • Metmȁšnice dozrĩvaju met Vȅlikum i Mãlum mȁšum.

s. [jd. G metpȏdna, mn. G metpȏdnof] – vrijeme oko podneva, podne • Metpȏdne nesẽm obȉt težãkum f tȑsje.

ž. [jd. G metrĩge, mn. G metik/metrĩgi] – stol za miješanje kruha • Na metrĩgi zi kurȗzne mȇlje mĩsim tȋsto za krȕh.

s. zb. [G Metsavȋh] – toponim • Metsavȇ je mȉsto h Drĩu na krȁju drinčȃnskoga nāsȉpa prȁma Otȍku Samobȏrskomu.

m. [jd. G metȕzalema, mn. G metȕzalemof] – 1. Metuzalem, 2. pren. vrlo stara osoba • Kȏmaj se vlīčȅ, stȁr je kȁk Metȕzalem.

ž. [jd. G mēzgȅ, mn. G mẽsk/mēzgȉ(h)] – sok u kori drveta • Liskȏvo šĩbje je h mēzgȉ, ne mȍre se jȍš zi ȋh splȉtat kȏrbe.

prid. [ž. mezgāstȁ] – 1. koji je pun mezge, 2. mekan • Ȍf prȗt je mezgãst, nȅ bu se ž ĩm mȍglo kolȉt.

m. [jd. G mezĩmca, mn. G mezĩmcof] – 1. dijete koje roditelji najviše vole, miljenik, 2. mali prst; mezimac • Ũn je stãre mȁme mezĩmac.

uzv. – za dozivanje mačke • Mȉc-mȉc, dõjdi pȉt mlīkȁ.

ž. umanj. [jd. G mĩce, mn. G mĩc(ih)] – mala mačka, mačka od milja • Nȁša mĩca je hlovĩla tȉča.

m. [jd. G mȋceka, mn. G mȋcekof] – mali mačić → mȃcek • Mȁčka je polẽgla čnoga mȋceka.

ž. [jd. G mȉdenice, mn. G mȉdenic(ih)] – glinena posuda za krušnu peć → šȃrklin • H mȉdenici se pečẽju krȕhi i drȕga tȋsta.

ž. [jd. G midẽnke, mn. G midẽnki] – igla s ukrasnom glavicom, pribadača → ȉglica, šȉvenka • Šnȁjderice mȅčeju midẽnke dȍk hȅftaju kȋklje.

m. [jd. G mȉdera, mn. G mȉderof] – dio ženske odjeće koji služi za podržavanje prsa i stezanje struka, steznik • Ftȉla bi bȉt šlȁnk, pak fȍrt nȍsi mȉder.

nesvrš. [prez. jd. 1. mȉgam (se), 3. mȉgaju/mȉgadu (se), prid. rad. jd. m. mȉga] – 1. micati (se), 2. davati mig • Mȉgaju mi da povĩm kȁj sam ziznȁla.