svrš. [prez. jd. 1. nanesẽm, mn. 3. nanesẽju/nanesẽdu, prid. rad. jd. m. nanȅsa] – nanijeti, snesti • Čes cĩlo lȉto kȍkoši nanesẽju dȍst jȃjc.

nesvrš. [prez. jd. 1. nanosĩm, mn. 3. nanosĩju/nanosĩdu, imp. jd. 2. nanōsȉ, prid. rad. jd. m. nȁnosi] – 1. prikupljati nošenjem na neko mjesto, 2. a. donositi sa sobom, ostavljati za sobom, b. naplavljivati, c. pren. dovoditi neplanirano iz nekoga pravca, 3. stavljati (upisati, ucrtati, namazati) na neku površinu 5. prouzročiti, zadavati, nanositi • Fȕrt hȍdiju h šȏlinim h gȁk, nanosȉli su vȅč pȇt kȉ blȁta.

pril. – opet, ponovno, iznova, nanovo • Nȃnovo se naȍblačilo, zglẽda da bu nȅvrime.

nesvrš. [prez. jd. 1. nanujẽvam se, mn. 3. nanujevãju/nanujẽvadu se, prid. rad. jd. m. nanujȇva se] – 1. a. predstavljati što da se prihvati, odbije ili razmisli o prijedlogu, b. izražavati spremnost ili iskazivati nakanu, 2. stavljati na raspolaganje svoje usluge, nuditi se • Nanujẽvaju oj se da bi rȁdi ž ũm tȃncali.

svrš. [prez. jd. 1. naobȉdvam se, mn. 3. naobȉdvaju/naobȉdvadu se, prid. rad. jd. m. naobȉdva se] – naručati se, objedovati → obȉdvat • Naobȉdvali smo se, sȁt se pȍjemo počīvȁt.

prid. [ž. naobrȁžena] – koji je školovan; naobražen, učen, obrazovan • Tã je čovȉk f cĩlomu selȕ nȃjbȍl naobrȁžen.

s. [G Naodvȏrskoga] – toponim • Naodvȏrsko su tȑsja na lĩvoj strãni Harmȉčkoga brȋga.

pril. – 1. u obliku zamišljene kružnice koja zatvara krug; kružno, 2. uokrug • Pȅs se vȑti naokrȗk, lȍvi je svõj rẽp.

svrš. [prez. jd. 1. napãcam, mn. 3. napãcaju/napãcadu, prid. rad. jd. m. napȃca, prid. trp. jd. m. napȃcan, ž. napȃcana] – pripremiti meso za sušenje stavljanjem u salamuru, pac • Napȃcali smo šȗnku i lopȁticu, sȁt bumo ih dȉli sušȉt. Špȅki su napȃcani, sȁt bum ih ȍcidi i dȉ h dȉm.

prid. [ž. nȃpačna] – onaj koji sve čini naopako → nȃpak • Nȉš ne dȉla prȁf, jȃko je nȃpačan.

nesvrš. [prez. jd. 1. napȁdam, mn. 3. napȁdaju/napȁdadu, prid. rad. jd. m. napȁda, prid. trp. jd. m. napȁdan, ž. napȁdana] – 1. izvoditi napad, 2. padati u većoj količini i zadržati se kao sloj na tlu, 3. padati do velike količine, mnogo puta ili previše • Fȕrt me napȁdaju, a nĩs nȉš krȋf. Brȋgi su jȍš fȕrt pȕni napȁdanoga snȋga.

nesvrš. [prez. jd. 1. napȁjam, mn. 3. napȁjaju/napȁjadu, prid. rad. jd. m. napȁja] – napajati, pojiti (stoku) • Zi štȇrne vlĩčem vȍdu i napȁjam blȃgo.

pril. – 1. s naličja, izvrnuto, preokrenuto; naopačke, 2. pren. pogrešno shvaćajući, krivo, s krive strane, suprotno od onoga što treba; naopako • Nãj se nȃpak spomȉnat.

pril. – 1. bez čitanja predloška, naučeno; naizust, 2. bez znanja o predmetu, bez dokaza, neutemeljeno na činjenicama; napamet • Nȁpamet se je nȁfči deklamȋrat za Dȃn škȏle.

ž. [jd. G nãpasti, mn. G nãpastih] – 1. želja za čim primamljivim, neodoljivim, za moralnu osudu; napast, 2. iskušenje • Mȍrem dõjt h nãpast da zãjdem krȁst čerȉše.

svrš. [prez. jd. 1. napȁdnem, mn. 3. napȁdneju/napȁdnedu, prid. rad. jd. m. napȁ] – 1. izvršiti napad, 2. obuzeti, spopasti, 3. padati do velike količine → napȁdat • Pȁk su me napȁli, kȏmaj sam vȕša. Ščȅra je napȁlo pȏ mȅtra snȋga.

svrš. [prez. jd. 1. napãsem (se), mn. 3. napãseju/napãsedu, prid. rad. jd. m. napȁsa] – pasti (travu, djetelinu) do sitosti, učiniti da stoka pase do sitosti → pȁst • Otpelȁ sam krȁve na gmȁjnu, nȃj se do sȉta napãseju.

nesvrš. [prez. jd. 1. napastȕjem, mn. 3. napastȕjeju/napastȕjedu, prid. rad. jd. m. napastovȁ] – 1. dovoditi koga u napast, 2. a. dosađivati, biti napast, b. primijeniti fizičku silu da se od koga što iznudi • Komārcȉ me napastȕjeju kaj ne mȍrem h mĩru sedȉt.

nesvrš. [prez. jd. 1. napečẽm, mn. 3. napečẽju/napečẽdu, prid. rad. jd. m. napȅka] – pekući pripraviti, napeći → pȅč • Napȅkla sam im pȕnu zdȉlu krȁflinof za fȃšak.

svrš. [prez. jd. 1. napȅljam, mn. 3. napȅljaju/napeljȁdu, prid. rad. jd. m. napeljȁ, prid. trp. jd. m. napȅljan, ž. napȅljana] – 1. voženjem dovesti na željeno mjesto, 2. navesti (vođenjem ili utjecanjem postići da tko što učini, da na što pristane i sl.) • Nȉkak ne mȍrem mȇrku napeljȁt h šȉvenku. Mȇrka je napȅljana h šĩvenku, mȍreš šīvȁt.

svrš. [prez. jd. 1. napẽrim, mn. 3. napẽriju/napẽridu, prid. rad. jd. m. napērȉ, prid. trp. jd. m. napȅren, ž. napȅrena] – 1. uzdići, staviti u stanje prije bodenja, pucanja i sl., ob. bez potpune upravljenosti u koga ili u što (metu), 2. razg. poći nekamo ili pokazati izrazitu volju za što, izrazito htjeti što • Tã se kȍkot napērȉ nã me, napȁda me. Dȉda fȕrt povĩda kak su za rȁta soldȃti hodȉli z napȅrenim gevẽrum.

svrš. [prez. jd. 1. napĩam, mn. 3. napĩaju/napĩadu, prid. rad. jd. m. nȁpe, prid. trp. jd. m. nȁpet, ž. nȁpeta] – 1. jako zategnuti, nategnuti, nastojati svim silama učiniti što; napinjati (se) 2. pren. biti u stanju živčane napetosti, nervozan, izazivati uzbuđenje i znatiželju • Nȁpe sam štrȉk tȁk da mȍreš obȉsit rubjȇ. Ȉšli smo h Zãgreb h kĩno, fȉlm je bȉ fȇjs nȁpet.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. napĩjam, mn. 3. napĩjaju/napĩjadu, prid. rad. jd. m. napījȁ] – izgubiti/gubiti snagu, polet, zamah, zanos; posustati/posustajati; malaksati • Pȉščanci su nȉkaj zbetȅžali, sȁmo napĩjaju.

svrš. [prez. jd. 1. napȉkam, mn. 3. napȉkaju/napȉkadu, prid. rad. jd. m. napȉka, prid. trp. jd. m. napȉkan, ž. napȉkana] – ukrasiti, napuniti tako što se probode • Rȍzika je spȅkla tȏrtu dȅčecu, a jã sam u napȉkala. Zȁjc je napȉkan zi špȅkum, sȁt ga bȕm dȉla pȇč.