svrš. [prez. jd. 1. napȉknem (se), mn. 3. napȉkneju/napȉknedu (se), prid. rad. jd. m. napȉkni (se)] – 1. navući, nabiti na što šiljato, 2. nagaziti na što šiljasto, 3. pren. uzeti kao metu u razmjeni mišljenja, prigovoriti na neugodan način; nabosti (se), napiknuti (se) → pȉknit (se) • Napȉkni sam se na tn, bolĩ me.

nesvrš. [prez. jd. 1. napĩlim, mn. 3. napĩliju/napĩlidu, prid. rad. jd. m. napīlȉ, prid. trp. jd. m. napĩlen, ž. napĩlena] – dobiti željenu količinu piljenjem → pīlȉt • Napĩlili smo dȅset mȅtri drvĩ, kȁj bȕmo kūrȉli po zīmȉ. Šȕpa nam je pȕna napĩlenih df, zĩma mȍre dõjt.

nesvrš. [prez. jd. 1. napĩam (se), mn. 3. napĩaju/napĩadu (se), prid. rad. jd. m. napīȁ (se)] – 1. jako zatezati, natezati, 2. razg. nastojati svim silama učiniti što; napinjati se • Nãj se napīȁt, sȑce bu ti pȕknilo. Napīȁli smo žȉcu h tȑsju.

s. [jd. G napȉjaa, mn. G napȉjaof] – zatezanje, napinjanje • Brȅz napȉjaa, plȏt bi se obȉsi.

svrš. [prez. jd. 1. napĩjem, mn. 3. napĩjeju/napĩjedu, imp. jd. 2. napȋ, prid. rad. jd. m. nȁpi] – 1. popiti previše tekućine, 2. pren. popiti previše alkohola, napiti se → nažderȁt se • Tȁk se je nȁpi da je opȁ v grȁbu.

svrš. [prez. jd. 1. napĩšem, mn. 3. napĩšeju/napĩšedu, imp. jd. 2. napīšȉ, prid. rad. jd. m. napīsȁ, prid. trp. jd. m. napĩsan, ž. napĩsana] – ispisati slovima, sastaviti tekst → pīsȁt • Napīsȁ sam mu adrȅsu na papȉrček. Napĩsana rȋč ostȁne zanavȋk.

svrš. [prez. jd. 1. naplatĩm, mn. 3. naplatĩju/naplatĩdu, prid. rad. jd. m. nȁplati, prid. trp. jd. m. naplačȅn, ž. naplačȅna] – 1. uzeti novac za prodanu robu, obavljen posao ili uslugu, unovčiti, 2. pren. osvetiti se za što, namiriti se; naplatiti → platȉt • Dȍbro je naprȁvi posȁ, al je dobrȍ i nȁplati. Sȉ su mi dȗgi naplačȅni, nȉgdo mi nĩ dȗžan vȅč.

ž. [jd. G nãplavine, mn. G nãplavinih] – nanos koji je donijela voda, naplavina • Na pũti je vȅlka nãplavina kaj u je Sȕkla donȅsla.

svrš. [prez. jd. 1. naplȁvim, mn. 3. naplȁviju/naplȁvidu, prid. rad. jd. m. naplȁvi, prid. trp. jd. m. naplȃvjen, ž. naplȃvjena] – nanijeti poplavu, poplaviti • Sãva je naplȁvila ledȉne vuž ȗ. Ovõ su lȉto sȅ ledȉne vuz Sȕklu bȋle naplȃvjene.

svrš. [prez. jd. 1. napletẽm, mn. 3. napletẽju/napletẽdu, prid. rad. jd. m. naplȅ, prid. trp. jd. m. napletȅn, ž. napletȅna] – 1. splesti dodatak na nešto što je već opleteno, oplesti dosta predmeta, ukrasiti → plȅst, 2. napletȅn – pren. pijan • Na Bȁdak smo naplȅli krȉzbȃn. Krȉzbȃn je lĩpi, tȁk napletȅn. Ščȅra sam dȍša domȏm napletȅn.

m. [jd. G nãpleta, mn. G nãpletof] – pleteni ukras, ukrasna vrpca (ob. o Božiću) • F škȁtuljici su nãpleti kȁj se ž ȉmi kȋnči.

nesvrš. [prez. jd. 1. naplȉtam/naplȉčem, mn. 3. naplȉtaju/naplȉtadu/naplȉčeju/naplȉčedu, prid. rad. jd. m. naplȉta, prid. trp. jd. m. naplẽt, ž. nāplȅta] – kititi, ukrašavati • Decȁ naplȉčeju krȉzbȃn zi šãrim kȋnčum.

pril. – napola, upola • Hȁndrast je i sȁko dȉlo naprȁvi napȏ.

svrš. [prez. jd. 1. napočĩvam se, mn. 3. napočĩvaju/napočĩvadu se, prid. rad. jd. m. napočīvȁ se] – dovoljno se odmoriti → počīvȁt si • Bȍrmeš si se napočīvȁ, spȁ si cĩlo popȏdne i nȏč.

m. [jd. G nāpȍja, mn. G nāpȍjof] – 1. hrana za svinje, napoj, 2. pren. loša hrana • Tȏ jȉlo je kȁj nāpȍj, nȅ bumo ga jȉli.

svrš. [prez. jd. 1. napȍjim, mn. 3. napȍjiju/napȍjidu se, prid. rad. jd. m. napojȉ, prid. trp. jd. m. napȍjen, ž. napȍjena] – dati željenu količinu tekućine za piće, napojiti • Ȍdi napojȉt krȁve, žẽdne su, cȋli dȃn su vlĩkle plȕk. Krȁve su napȍjene, mȍreš ih dȉt h štȁlu.

svrš. [prez. jd. 1. napopĩvam se, mn. 3. napopĩvaju/napopĩvadu se, prid. rad. jd. m. napopīvȁ] – dosta pjevati, zasititi se pjevanja, napjevati se • Kȁt su svȃrbe ȕnda se sȉ napopĩvaju i natȃncaju.

pril. – 1. prečicom, poprijeko, 2. od oka, bez mjerenja • Do cĩrkve hȍdimo napoprĩk.

pril. – paralelno, usporedno • Hȍdi zȕz me naporȇt.

svrš. [prez. jd. 1. naposlȕšam, mn. 3. naposlȕšaju/naposlȕšadu, prid. rad. jd. m. naposlȕša] – veoma dugo slušati, zasititi se, umoriti se od slušanja, naslušati se • Naposlȕša sam se tĩh litȁnij.

svrš. [prez. jd. 1. napovĩdam, mn. 3. napovĩdaju/napovĩdadu, prid. rad. jd. m. napovīdȁ] – napričati, napripovijedati • Nĩ se mȍga napovīdȁt kȁj mu se prȉpetilo v lozȉ.

svrš. [prez. jd. 1. naprãšim, mn. 3. naprãšiju/naprãšidu, prid. rad. jd. m. naprāšȉ, prid. trp. jd. m. naprãšen, ž. naprãšena] – posuti prahom ili praškom, naprašiti • Krumpĩr trȋba naprāšȉt kaj bȕju zlȁtice cȑknile. Paradȁjs je naprãšen, vȁlda bȕju tẽ vȗši pocȑkale.

svrš. [prez. jd. 1. naprȁvim, mn. 3. naprȁviju/naprȁvidu, imp. jd. 2. naprȁvi, prid. rad. jd. m. naprȁvi, ž. naprȁvila, prid. trp. jd. m. naprȁvlen, ž. naprȁvlena] – načiniti, napraviti • Naprȁvi tȏ da bu prȁf! Sȅ je naprȁvleno i priprȁvleno.

svrš. [prez. jd. 1. naprẽgnem, mn. 3. naprẽgneju/naprẽgnedu, prid. rad. jd. m. naprēgnȉ, prid. rad. jd. m. naprẽgen, ž. naprẽgena] – učiniti velik napor da se što ostvari, napregnuti (se), naprijeti (se) • Fȇjs se naprẽgni dok je sȅ zgotȍvi. Tȁk je naprẽgen, nȅ znam čȉ bu zdȕro.