svrš. [prez. jd. 1. našlȋngam, mn. 3. našlȋngaju/našlȋngadu, prid. rad. jd. m. našlȋnga, prid. trp. jd. m. našlȋngan, ž. našlȋngana] – izvesti, ukrasiti, nakititi vezom → šlȋngat • Našlȋngala sam si dvȃ fȅrtune. Lĩpe su ti tẽ našlȋngane vȁkušnice.

svrš. [prez. jd. 1. našȏpam (se), mn. 3. našȏpaju/našȏpadu (se), prid. rad. jd. m. našȏpa (se), prid. trp. jd. m. našȏpan, ž. našȏpana] – 1. nahraniti gusku ili puru za klanje izravnim guranjem hrane u ždrijelo; nakljukati, 2. pretjerano se najesti; nažderati se, našopati se → šȏpat (se) • Našȏpali su se sȅga za obȉt, sȁt sȁmo sȍhlaju. Gȕska je našȏpana, mȍrem u ĩt zaklȁt.

svrš. [prez. jd. 1. našpãnam, mn. 3. našpãnaju/našpãnadu, prid. rad. jd. m. našpȃna, prid. trp. jd. m. našpȃnan, ž. našpȃnana] – pritegnuti, zategnuti → špȃnat • Sȃjlu nȃjprȉ našpȃnaju, a ȕnda u vlĩčeju. Kȁj si tȁk našpȃnan, dȅ se pristrāčȉ!

nesvrš. [prez. jd. 1. našpancȋram se, mn. 3. našpancȋraju/našpancȋradu se, prid. rad. jd. m. našpancȋra se] – dovoljno, dosta se šetati, našetati se → špancȋrat (se) • Dȅnes smo se dȍst našpancȋrali po brĩgu.

svrš. [prez. jd. 1. našprȁim se, mn. 3. našprȁiju/našprȁidu se, prid. rad. jd. m. našprȁi] – ozlijediti se tako da u kožu uđe špranja • Našprȁi sam se na plȏt, fȇjst me je bolȉlo.

nesvrš. [prez. jd. 1. naštȃncam, mn. 3. naštȃncaju/naštȃncadu, prid. rad. jd. m. naštȃnca, prid. trp. jd. m. naštȃncan, ž. naštȃncana] – 1. utisnuti i umnožiti utiskivanjem više puta, 2. pren. pogr. u velikoj količini proizvesti nešto što je po svojoj naravi pojedinačno → štȃncat • Naštȃncali su tȍga kičerȁja, sȁd ga ne mȍreju prodȁt.

svrš. [prez. jd. 1. naštȅlam, mn. 3. naštȅlaju/naštȅladu, imp. jd. 2. naštȅlaj, prid. rad. jd. m. naštȅla, prid. trp. jd. m. naštȇlan, ž. naštȇlana] – podesiti, pravilno namjestiti • Naštȅlam si rãdijo da ga mȍrem poslȕšat. Lȁnc je prȁf naštȇlan, mȍre se vrtȉt.

svrš. [prez. jd. 1. naštȉmam, mn. 3. naštȉmaju/naštȉmadu, imp. jd. 2. naštȉmaj, prid. rad. jd. m. naštȉma, prid. trp. jd. m. naštȉman, ž. naštȉmana] – uskladiti, srediti, podesiti → štȉmat • Ne mȍrem nȉkak naštȉmat vȕru da prȁf ȉde. Sȅ je naštȉmano, tȁk da pȁše jenȍ k drȕgomu.

nesvrš. [prez. jd. 1. naštimãvam, mn. 3. naštimãvaju/naštimãvadu, prid. rad. jd. m. naštimāvȁ] – 1. usklađivati, sređivati, podešavati, 2. namještati (ob. posao) • Fȕrt mu naštimãvadu sakojȁčke poslȅ.

svrš. [prez. jd. 1. naštrȁjim, mn. 3. naštrȁjiju/naštrȁjidu, prid. rad. jd. m. naštrȁji, prid. trp. jd. m. naštrȁjen, ž. naštrȁjena] – rasporediti po površini ono što je meko, sitno i sl.; nastrti, prostrijeti • Blȃgu sȁki dȃn naštrȁjim zi slȁmum il s kurȕznicum. Pȃjcekim je naštrȁjeno, mȍreš ih dȉt nazȃj h sviãk.

svrš. [prez. jd. 1. naštrȉkam, mn. 3. naštrȉkaju/naštrȉkadu, imp. jd. 2. naštrȉkaj, prid. rad. jd. m. naštrȉka, prid. trp. jd. m. naštrȉkan, ž. naštrȉkana] – 1. isplesti, 2. izraditi predmet pletenjem → štrȉkat • Naštrȉkala sam dvȃ svȉtera, sȁkomu ditȅtu jednȏga. Ȉmam pȕni ormãr naštrȉkanih svȉterof, šālȍf i štȕmfi.

svrš. [prez. jd. 1. naštȕkam, mn. 3. naštȕkaju/naštȕkadu, prid. rad. jd. m. naštȕka, prid. trp. jd. m. naštȕkan, ž. naštȕkana] – produljiti neki predmet spajanjem s još jednim predmetom → nadoštȕkat • Naštȕkala sam dȅčecu hlȁče kȁt ih je prerãsa, za dȍma bȕju mu dobrȅ. Dȅ mi tã komȃt naštȕkane špȃge, sȁd bu vȁlda dȍst dūgȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. našȕdram, mn. 3. našȕdraju/našȕdradu, prid. rad. jd. m. našudrȁ, prid. trp. jd. m. našȕdran, ž. našȕdrana] – 1. zasipati što šljunkom; našljunčati, 2. a. istući, b. pobijediti uvjerljivo protivnika u utakmici ili natjecanju → šudrȁt • Našudrȁli smo ih ščȅra h Čȅtru, dȃli smo im pȇt komãdof! Pũt je našȕdran, mȍremo se pȃk peljȁt po ẽm.

svrš. [prez. jd. 1. našvȃsam se, mn. 3. našvȃsaju/našvasȃdu se, prid. rad. jd. m. našvasa se, prid. trp. jd. m. našvȃsan, ž. našvȃsana] – dospjeti u stanje pijanstva, opiti se, napiti se • Ščȅra sam se tȁk našvȃsa kaj sam se hjȗtro kȏmaj zdȉgni. Bȉ je našvȃsan pak je na štrȅki opȁ z picȉklina.

svrš. [prez. jd. 1. našvãstim, mn. 3. našvãstiju/našvãstidu, prid. rad. jd. m. našvāstȉ] – 1. omekaniti, 2. nabubriti • Posȉje trȋba pofȕrit nȃj se našvāstȉ.

m. [jd. G nȃta, mn. G nȃtof] – šav na ženskoj čarapi • Nȃjrȁjši si oblĩčem štȗnfe tẽre ȉmaju nȃt.

prij. – nad, ponad, iznad • Ũn je na poslȕ nat ĩh pedesẽt.

nesvrš. [prez. jd. 1. natȁkam/natȁčem, mn. 3. natȁkaju/natȁkadu/natȁčeju/natȁčedu, prid. rad. jd. m. natȁka] – točiti, natakati • ĩm trȋba fȍrt f kȕpice natȁkat, sȅ mȃm spĩjeju.

svrš. [prez. jd. 1. natȁknem, mn. 3. natȁkneju/natȁknedu, imp. jd. 2. nataknȉ, prid. rad. jd. m. nataknȉ, prid. trp. jd. m. natȁken, ž. natȁkena] – 1. a. nataknuti, b. ovlaš staviti (bez učvršćivanja), 2. doći nepozvan • Hȉtro si natȁknem šlȁpe i mȃm zĩdem vȃn. Natȁkneju mi se i nȉkak ih se ne mȍrem rīšȉt. Štȍplin je sȁmo natȁken, flȁša nĩ zatena.

svrš. [prez. jd. 1. nataložĩm, mn. 3. nataložĩju/nataložĩdu, prid. rad. jd. m. nataložȉ, prid. trp. jd. m. natalȍžen, ž. natalȍžena] – nakupiti taloženjem, nataložiti • Na dnȕ vȏže se nataložȉlo čȕdaj drožđȋ od vīnȁ. Ȍstavi sam flȁšu vodẽ prik nȍči, na dnȕ se nataložȉlo pīskȁ.

svrš. [prez. jd. 1. natapȋram, mn. 3. natapȋraju/natapȋradu, prid. rad. jd. m. natapȋra, prid. trp. jd. m. natapȋran, ž. natapȋrana] – rijetkim češljem i sl. našušuriti kosu, natapirati • Natapȋrala si je lȃsi, sȁd zgledĩ kȁk da je dȍšla z matōrȕm. Fȇjst su ti lĩpi tĩ natapȋrani lȃsi.

pril. – na prazan želudac, natašte • Nȉš nĩs jȉla, jȍš sam nataščȅ.

svrš. [prez. jd. 1. natečẽm, mn. 3. natečẽju/natečẽdu, prid. rad. jd. m. natȅka, prid. trp. jd. m. natečȅn, ž. natečȅna] – (o tjelesnim tkivima i organima) povećati obujam zbog bolesti, ozljede i sl.; nateknuti, oteći • Osȁ me pȉknila, cĩla rūkȁ mi je natȅkla. Ščȅra se napȉ, pȁk se h jȗtro prebudȉ sȁf natečȅn.

svrš. [prez. jd. 1. natẽgnem, mn. 3. natẽgneju/natẽgnedu, imp. jd. 2. natēgnȉ, prid. rad. jd. m. natēgnȉ, prid. trp. jd. m. natẽgen, ž. natẽgena] – 1. jako zategnuti, napeti ono što je elastično, 2. povući, 3. ustvrditi što bez dovoljno pouzdanih činjenica, pretjerati u tvrdnji, 4. ispiti gutljaj, ob. onako kako se pije iz boce; nategnuti • Natēgnȉ je flȁšu rȁkje, pȍpi je bȁr dvȃ dȅci najempũt. Šrtȉk je natẽgen, mȍreš obȉsit rubjȇ kaj si oprãla.