prid. [ž. navdãrena] – neozbiljan, neotesan • Povȉda basmarȉje, nĩ mu za zamȉrit kȁt je navdãren.

pril. – nizbrdo → nahdȏ • Prējdȉ navdȏ!

nesvrš. [prez. jd. 1. navĩjam, mn. 3. navĩjaju/navĩjadu, prid. rad. jd. m. navījȁ] – 1. napinjati dio naprave ili stroja (ob. oprugu) koja će poslije otpuštanjem pokretati tu napravu ili stroj, 2. podržavati neki tim ili osobu (ob. u sportu), navijati • Stãru vȕru trȋba navījȁt sȁku vȅčer.

pril. – uvijek → zmȋrum • Navȋk se rȁt zmȉslim kȁk smo se mũtili.

nesvrš. [prez. jd. 1. navȉrem, mn. 3. navȉreju/navȉredu, prid. rad. jd. m. navȉra] – nadolaziti u obilnoj količini, snažno izbijati, naglo istjecati, navirati • Stẽkli cūckȉ su sȁmo navȉrali na lȉsu.

nesvrš. [prez. jd. 1. navĩščam, mn. 3. navĩščaju/navĩščadu, prid. rad. jd. m. navīščȁ, prid. trp. jd. m. navĩščen, ž. navĩščena] – navijestiti → nagovīstȉt • Jȇzušekovo rojẽe navĩščeno je h Bȉbliji. Trubȅntice navĩščaju protulĩtje.

svrš. [prez. jd. 1. navĩjem, mn. 3. navĩjeju/navĩjedu, prid. rad. jd. m. nȁvi, prid. trp. jd. m. navĩt, ž. navītȁ] – 1. napeti dio naprave ili stroja (ob. oprugu) koja će poslije otpuštanjem pokretati tu napravu ili stroj, naviti, 2. pren. puno i brzo pričati, naviti se → navĩjat • Sȉ nȁvi vȕru? Povĩda kȁk da je navītȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. navlãčim, mn. 3. navlãčiju/navlãčidu, prid. rad. jd. m. navlāčȉ] – 1. upotrebljavati snagu da se što pokrene ili nakrivi u željenom pravcu; potezati, vući, 2. a. potezati jedan kraj dok drugi poteže drugi kraj, b. pren. gnjaviti se s kim, imati brige s kime, navlačiti → navlĩč, navlikȃvat • Navlãčim se ž ĩm vȅč dȅset lȋt.

– namjerno → nȃleš • Nȃvleš me natentȁ nã te.

svrš. [prez. jd. 1. navlĩčem, mn. 3. navlĩčleju/navlĩčedu, prid. rad. jd. m. navlīkȁ, prid. trp. jd. m. navlȉčen, ž. navlȉčena] – 1. staviti na nešto što treba biti pokriveno sa svih strana, navući, 2. a. mnogo raditi tako da se vuče, biti umoran od vuče ili pren. nošenja, navući se, b. mnogo stvari ili vrijednosti koncentrirati na jednom mjestu; dovući, nagomilati, c. pren. mnogo steći, postati imućan dugim procesom ili radom, obogatiti se, 3. navesti, pridobiti koga da se usmjeri na što ili na onoga tko navlači • Kȏmaj mȍrem navlĩč tȇ tĩsne štȏnfe. Štȏmfi su ti nȃpak navlȉčeni, kȁj ne vȉdiš?

nesvrš. [prez. jd. 1. navlikãvam se, mn. 3. navlikãvaju/navlikãvadu se, prid. rad. jd. m. navlikȃva se] – 1. upotrebljavati snagu da se što pokrene ili nakrivi u željenom pravcu; potezati, vući, 2. navlačiti → navlĩč, navlāčȉt, 3. a. potezati jedan kraj dok drugi poteže drugi kraj (konopac i sl.), b. ob. pren. gnjaviti se s kim, imati brige s kime • Decȁ se nẽčeju mūtȉt, gledĩm ih kak se sȁmo navlikãvaju.

svrš. [prez. jd. 1. navȍzim (se), mn. 3. navȍziju/navȍzidu (se), prid. rad. jd. m. navozȉ (se), prid. trp. jd. m. navȍžen, ž. navȍžena] – 1. dopremiti vozeći na željeno mjesto u željenoj količini, 2. mnogo se voziti, voziti se do mile volje; navoziti → napeljȁt (se) • Navozȉli su pȇt kamiȏnof šȕdra kaj bȕmo pitonȉrali jȕtri. Cȉsta je navȍžena zi šȕdrom.

pril. – u velikoj žurbi • Navrȃt-nanȏs vȍziju sȅno domȏm, sprãvlja se gȑdo vrȋme.

svrš. [prez. jd. 1. navnem se, mn. 3. navneju/navnedu se, prid. rad. jd. m. navnȉ se] – 1. skrenuti u željenom smjeru što; dovesti, odvesti, 2. posjetiti usput, nakratko, svratiti gdje ili komu, 3. navesti koga na kakav postupak ili radnju; navratiti se • Vȅč pũt nam se rođākȉ navneju či ȉdeju mȉmo nȃs.

prid. [ž. navȕdrena] – koji ima dara ili talenta za što, nadaren • Sȅ štrumȅnte znã igrȁt, navȕdren je za ȉgrae.

m. [jd. G nāvȕka, mn. G nāvȕkof] – ono što se naučilo iskustvom, iskustvo, pouka, doktrina, naučavanje, nauk • Ũn je prȅšo kjȁ h Bȇč na nāvȕk. Hȍdi v nāvȕk, vučĩ se za šȍštara.

s. [G navukovãa] – školovanje, učenje zanata • Dvȋ lȉti je f šnajdarȁju na navukovãu.

svrš. [prez. jd. 1. navũljim, mn. 3. navũljiju/navũljidu, prid. rad. jd. m. navūljȉ, prid. trp. jd. m. navũljen, ž. navũljena] – namazati uljem, podmazati, nauljiti • Šalȃtu prȅveč navũljiju, nȋ za jȉst. Šalȃta nȋ dȍst navũljena, nȉt kiselȁ.

svrš. [prez. jd. 1. navžĩvam se, mn. 3. navžĩvaju/navžĩvadu se, prid. rad. jd. m. navžīvȁ se] – zadovoljiti se uživanja, nauživati se • Dȍk je vrȋme trȋba se navžīvȁt sȅga lĩpoga.

pril. – na kraju • Nazȁde su se zanomȁj posvȁdili.

pril. – natrag, nazad • Obȑni se nazȃj, bȕš nȉkaj vȉdla.

svrš. [prez. jd. 1. nazdrȁvim, mn. 3. nazdrȁviju/nazdrȁvidu, prid. rad. jd. m. nazdrȁvi] – izreći želje za dobro zdravlje, uspjeh, sreću, ispijajući u ime toga piće, održati zdravicu u ime toga • Nazdrȁvili smo oj za gȏt.

nevrš. [prez. jd. 1. nazdrãvjam, mn. 3. nazdrãvjaju/nazdrãvjadu, prid. rad. jd. m. nazdrāvjȁ (se)] – nazdravljati → nazdrȁvit • Nazdrãvjali smo cĩlu nȏč za jȅngovu ženȉdbu.

uzv. – dobra želja uz kihanje • Čȉ dȏ kȋhne, mȏra mu se rȅč „nȁzdravje“.