svrš. [prez. jd. 1. oplĩjem, mn. 3. oplĩjeju/oplĩjedu, prid. rad. jd. m. ȍpli, prid. trp. jd. m. oplĩt, ž. oplĩta] – oplijeviti (od korova) • Cĩli vȑt je f drȁču, põjem ga oplĩt. Vȑt je cĩli oplĩt, nȋ nȉti trãfke vȅč.

nesvrš. [prez. jd. 1. oplȉčem, mn. 3. oplȉčeju/oplȉčedu, prid. rad. jd. m. oplȉto/oplȉta] – oplesti, obložiti onim što se plete (likom, konopom, plastičnom žicom) • Demižõn oplȉčem š čĩhanum perušȉnum, tȁk da se ne zdrobĩ.

nesvrš. [prez. jd. 1. opomĩam, mn. 3. opomĩaju/opomĩadu, prid. rad. jd. m. opomĩa] – upućivati, izricati opomenu, opominjati • Opomĩam ga nãj ne kũne, al tõ je sȅ zabȁdaf.

ž. [jd. G ȍporuke, mn. G ȍporuk] – oporuka, testament • Po ȍporuki sam naslēdȉ dvȋ rãli grȕnta.

nesvrš. [prez. jd. 1. oprãščam, mn. 3. oprãščaju/oprãščadu, prid. rad. jd. m. oprãšča] – 1. uzimati u obzir čije razloge za što loše počinjeno, 2. otpuštati, zaboravljati (dug, kaznu i sl.), 3. a. pozdravljati se s kime pri odlasku, b. pren. odustajati od čega, c. izraz koji se upotrebljava pri obredu pokopa; opraštati • H cĩrkvi nas vučĩju da mõramo znȁt oprãščat.

svrš. [prez. jd. 1. operẽm, mn. 3. operẽju/operẽdu, prid. rad. jd. m. ȍpro/ȍpra, prid. trp. jd. m. oprãn, ž. oprãna] – 1. ukloniti prljavštinu s koga ili čega, 2. pren. smočiti, 3. razg. a. ukoriti koga, b. uvjerljivo pobijediti; oprati • Ȍpro ga je onȁk prȁf kaj mu je fkrȁ gȗseke. Posȗda je oprãna, dȉla sam u cidȉt.

ž. [jd. G ȍprave, mn. G ȍpraf/ȍpravi(h)] – jednodijelni gornji ženski odjevni predmet koji pokriva trup i dio nogu, haljina, oprava • Svetãše ȍprave su spȇglane i vȉsiju na afȉngeru.

ž. [jd. G ȍpreme, mn. G ȍpremih] – pokretna i nepokretna imovina koju žena od roditeljske kuće donosi u brak → ȁfštafirung • Dobĩla sam čȕdaj ȍpreme.

s. [jd. G oproščẽa, mn. G oproščẽ] – oproštenje, oprost • Klečĩju i mȍliju za oproščẽe grīhȍf kȁj su ih fčȉnili

m. [jd. G ȍpšȃva, mn. G ȍpšȃvof] – opšiveni rub, opšav → opšĩtak • Naprȁvila sam ȍpšȃf na kȋkli.

svrš. [prez. jd. 1. opšĩvam, mn. 3. opšĩvaju/opšĩvadu, prid. rad. jd. m. opšĩva, prid. trp. jd. m. opšĩt, ž. opšĩta] – načiniti opšiv, opšiti • Opšȉla sam dvȋ rȕbače. Stõaki su opšĩti.

m. [jd. G opšĩtka, mn. G opštĩkof] – porub, porubljeni kraj • Š črlẽnim koncȕm dȉlam opšĩtak na lȃjbecu.

nesvrš. [prez. jd. 1. optrgãvam, mn. 3. optrgãvaju/optrgãvadu, prid. rad. jd. m. optrgȃva] – pomalo trgati • Burȗndino pẽrje mõram optrgȃvat kaj bu bȍl nõvo rãslo.

nesvrš. [prez. jd. 1. opũščam se, mn. 3. opũščaju/opũščadu se, prid. rad. jd. m. opūščȁ, prid. trp. jd. m. opuščãn, ž. opuščãna] – opuštati, smirivati se • Pȍkle tẽškoga dȉla nȃjrȁjši se opũščam tȁk da sidĩm pot brȃjdum. Čȉst sam bȉ opuščãn, nĩs bȉnnȉš prestrȁšen.

m. [jd. G orāčȁ, mn. G orāčȍf] – onaj koji ore, orač → rȁtaj • Orãč je zȍra cĩlu ledȉnu.

s. [jd. G orãa, mn. G orãof] – obrada tla plugom pri čemu se zemlja prevrće i drobi, oranje → orȁt • Sȅ orãe je na vrȋme zgotȏvleno.

prid. [ž. ȏrna] – 1. koji je živo raspoložen ili voljan što učiniti ili poduzeti; pripravan, oran, 2. bodar, čio • Ũn je ȏran za sȁki posȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. orẽm, mn. 3. orẽju/orẽdu, prid. rad. jd. m. ȍra/ȍro, sup. ȍrat] – praviti brazde u zemlji plugom radi daljnje obrade, orati • Nȉgdi jȍš orẽju da krȁve ili koȉ vlĩčeju plȕge.

m. [jd. G ȍrdunga, mn. G ȍrdungof] – strog red, disciplina (ob. kao asocijacija na prusku, njemačku i austrougarsku vojničku disciplinu) • Ũn je reskalãšen, nĩma ȍrdunga.

s. [G Orẽšja] – toponim • Tȑsja vu Vȗkovomu Selȕ, kadȉ su si nȅgda bogãti Zȁgrepčani zizĩdali lĩpe hȉže. Mȉsto na Svẽtomu Krīžȕ kojȅ je nazvãno po orȉhu kaj je tȁm rãsa, a povĩdaju kȁk je h jȅnga vudrȉla strĩla i vbȉla čovȉka.

m. [jd. G orgȁndija] – vrsta lagane tkanine • Z orgȁndija mi šnȃjdarica šĩva bljũzu.

ž. pl. t. [G ȍrgulof] – glazbalo koje proizvodi zvuk pritiskom tipke na klavijaturi i strujanjem zraka (mehaničkim, pneumatskim ili električnim putem) iz mijeha u sviralu, orgulje • Čãsna je h nedȉlu na mȁši igrȁla ȍrgule.

ž. pl. t. [G ȍrgulic] – duguljasta kutijica s nizom slobodnih metalnih jezičaca što trepere pod naletom struje daha i proizvode željene tonove, usna harmonika • Muzikȁnt je igrȁ na ȍrgulice.

m. [jd. G orȉha, mn. G orȉhof] – orah, voćka i plod • Trĩbim orȉhe, bum dȉlala kolãče.