ž. [jd. G orihȁče, mn. G orihȃč] – kolač od oraha, orahnjača • Na svȃrbam se nȃjbȍl pojĩdu orihȁče.

ž. [jd. G orȉhovice, mn. G orȉhovic] – rakija od oraha, orahovica • Pȍpi sam jȅn štȁmprlin rȁkije orȉhovice.

ž. [jd. G orȉhovine, mn. G orȉhovin] – orahovo drvo (za obradu) • Z orȉhovine tȉšljar dȉla mȅblin.

m. [jd. G orijãša, mn. G orijãšof] – vrsta luka • Ȉmam dvȋ grȇde lȕka orijãša.

m. umanj. [jd. G orĩška, mn. G orĩškof] – mali orah → orȉh • Orĩške fȃrbam zi zlãtum fȃrbum i mȅčem ih na krȉzbȃn.

m. [jd. G ȍroslana, mn. G ȍroslanof] – divlji, nagao čovjek • Ȍroslanu nȉš nĩ za rȅč, mȃm bi te namlātȉ.

– 1. varijanta ženskog imena Uršula, 2. Svẽta Ȏrša sȁki dȃn sȅ gȏrša. – uzrečica za promjenu vremena nakon blagdana svete Uršule → Ȗrša • Svẽta Ȏrša sȁki dȃn sȅ gȏrša.

s. pl. t. [mn. G orũdja] – oruđe • Sȅ orũdje je sprȃvljeno f kozȍcu.

uzv. – uzvik za poticanje zajedničkog dizanja ili micanja tereta • Ȏ-rȕk, sȉ skȕp zdīžȉte!

br. gl. – osam (8) • Dȉla je h fabrȉki ȍsam lȋt.

br. gl. – osamdeset (80) • Stãri čȁča ȉma osamdesȇt lȋt.

br. gl. – osamnaest (18) • Pȕra je zvalĩla osamnȃjst pȗrekof.

red. br. – osamnaesti (18.) • Osamnãjsti je dȃn kaj pȁda snȋk.

br. gl. – osam stotina (800) • Ȍsamstȏ dȉnarof sam potrošȉla f štacũnu.

red. br. – osamstoti (800.) • Ȍsamstõti pũtnik v ȅroplanu je bȉ nagrajȅn.

m. [jd. G oslȁ, mn. G oslȏf] – 1. zool. kopitar iz porodice konja, dugouha domaća životinja za nošenje tereta; osao, magarac, 2. pren. onaj komu je upućen blaži prijekor zbog samovolje, neposlušnosti i dr.; 3. pogr. bena, glupan, budala; magarac • Trdoglȁf je kȁj osȁ.

m. [jd. G osebeākȁ, mn. G osebeākȍf] – osoba čudna ponašanja, osobenjak, čudak • Z nȉkim se ne spomȉna, nit kogȁ gledĩ, osebeãk je.

m. [jd. G osȉaka, mn. G osȉakof] – 1. osinje gnijezdo, osinjak, 2. pren. mnoštvo ljudi • Jȍš nĩs vȉdla tȕliko ljũdi, tõ je bȉ osȉak.

prid. [ž. osȉa] – koji pripada osi, na način ose • Nãj ga dīrȁt, tõ kȁj da si taknȉ v osȉe gnīzdȍ.

m. [jd. G osjākȁ, mn. G osjākȍf] – vrsta korova, osjak • Osjākȁ se nȉkak ne mȍremu rīšȉt kȁj ga je zrãslo.

s. pl. t. [G õsja] – izbojci na vrhu klasa (pšenice) • Nabȍ sam se na špȉčasto šenȉčno õsje.

svrš. [prez. jd. 1. oskũbem, mn. 3. oskũbeju/oskũbedu, prid. rad. jd. m. oskũba, prid. trp. m. oskȕbl(j)en, ž. oskȕbl(j)ena] – 1. očupati perje (ptici, domaćoj peradi), 2. razg. materijalno iskoristiti očerupati → ofȗrbat • Pesȉ su oskũbli onȕ lĩpu čȕčicu. Poglȅ ovu sirȍtu rȁcicu, kȁk je sȁ oskȕblena!

nesvrš. [prez. jd. 1. oskudĩvam, mn. 3. oskudĩvaju/oskudĩvadu, prid. rad. jd. m. oskudĩva] – nemati čega dovoljno, nemati u dovoljnoj količini, oskudijevati • Siromãki su, pak oskudĩvaju f sẽm.

nesvrš. [prez. jd. 1. oslȁam se, mn. 3. oslȁaju/oslȁadu se, prid. rad. jd. m. oslȁa se] – 1. opirati se na nešto, 2. prihvaćati čiju pomoć, podršku; oslanjati se • Nã me se nȉš nãjte oslȁat, jã vam ne mȍrem pomȍč.