nesvrš. [prez. jd. 1. ȍštrim, mn. 3. ȍštriju/ȍštridu, prid. rad. jd. m. ȍštri] – činiti što oštrim pomoću naprava za brušenje i oštrenje, oštriti • Ȍštri sam kȍsu z brȗsum.

prid. [ž. oštrovȕmna] – pametan, oštrouman • H sȅ se rȁzmi, jȃko je oštrovȕman.

ž. [jd. G ȍšvice, mn. G ȍšvici(h)] – dio okovratnika • Na rȕbači ȉmam bĩle, vũske zglȍdane ȍšvice.

svrš. [prez. jd. 1. ošvȉcam se, mn. 3. ošvȉcaju/ošvȉcadu se, prid. rad. jd. m. ošvȉca/ošvȉco se, prid. trp. m. ošvȉcan, ž. ošvȉcana] – 1. ovlažiti se od znoja, obliti se znojem, biti znojan, 2. tehn. zamagliti se od pare, orositi se (o raznim materijalima i predmetima: staklo, čaše); oznojiti (se) • Na ledȉni sam se sȁf ošvȉco. Kȍ je sȁf ošvȉcan kaj vlĩče fȇjst natovȁreni vȏs.

prij. – izriče 1. (ob. u vezi od – do) a. početnu točku ili granicu kretanja, pružanja ili prostiranja, b. početak trajanja, razdoblja, 2. a. odjeljivanje od koga ili čega, udaljavanje, napuštanje, odstranjivanje, otklanjanje, b. od koje strane, točke, 3. izvor čega, ono što omogućuje, ono što daje, 4. predstavlja izravnu zapreku ili uzrok čemu, 5. građu, tvar od koje je što napravljeno, izrađeno, 6. poslije komparativa • Ot čȅsara je dȉda hmȓ?

– od početka do kraja, od jedne do druge strane • Ot krȁja do krȁja mi povȋ kȁj ti se prȉpetilo.

m. [jd. G ocȁ, mn. G ocȏf] – roditelj muškog spola, tata, otac → čȁča • Kȁk je otȁc rȅko, tȁk je i bȋlo, jȅngova rȋč se poštīvȁla.

m. [jd. G ȍtaščaka, mn. G ȍtaščakof] – prvi dnevni obrok, zajutrak • Za rȁtae nesẽm f cȅkaru ȍtaščak.

svrš. [prez. jd. 1. otȁščam se, mn. 3. otȁščaju/otȁščadu se, prid. rad. jd. m. otȁšča se] – 1. pojesti zajutrak, 2. povratiti snagu • Sȁko se jȕtro otȁščam z gamȉličinim čãjum.

pril. – od tog časa, od tog vremena, od tada, otad • Otȁt su se rezȉšli, nĩsu se vȅč vȉdli.

ž. [jd. G otȃve, mn. G otȃvi] – drugi otkos trave, otava • Prȋ nek je opȁla gȍdina, sprȁvili smo otȃvu.

m. [jd. G otȃviča, mn. G otȃvičof] – treći otkos trave, druga otava, otavić • Vrȋme je bȋlo lĩpo pak smo i otȃvič sprȁvili.

svrš. [prez. jd. 1. otečẽm, mn. 3. otečẽju/otečẽdu, prid. rad. jd. m. otȅka, prid. trp. m. otečȅn, ž. otečȅna] – dobiti otekline, oteći • Sȁf sam otȅka. Sȁf je otečȅn, kat se ščȅra nȁžero.

ž. [jd. G oteklĩne, mn. G oteklĩn/oteklĩni(h)] – izbočenje nastalo nakupljanjem tjelesnih sekreta ili plinova, oteklina • Kȏmaj mi je tã oteklĩna prešlȁ, kaj sam metȁla bȕrof ȍblog.

svrš. [prez. jd. 1. otelĩm (se), mn. 3. otelĩju/otelĩdu (se), prid. rad. jd. m. ȍteli (se)] – 1. donijeti tele (o govedu pitomom i divljem), 2. razg. izmučiti se čekajući, govoreći i sl. • Ȍteli sam se dȍk sam te dočȅka.

svrš. [prez. jd. 1. otfkam, mn. 3. otfkaju/otfkadu, prid. rad. jd. m. otfka] – 1. a. skinuti omot s čega, b. razviti, razmotati ono što je namotano, c. raspetljati, 2. a. izgubiti omot, b. raspetljati se; odmotati • Otfka sam drȏt.

nesvrš. [prez. jd. 1. othãjam, mn. 3. othãjaju/othãjadu, prid. rad. jd. m. othãja] – 1. napuštati neko mjesto (i eventualno se upućivati u neko drugo), 2. posjećivati koga; odlaziti • Kȁk decȁ rãsteju, tȁk pomãko othãjaju s hȉže.

svrš. [prez. jd. 1. othȉtim, mn. 3. othȉtiju/othȉtidu, prid. rad. jd. m. othȉti] – 1. pokretom baciti od sebe, 2. odstraniti, prestati držati, prestati se držati čega, 3. odbiti komu što, ne usvojiti, 4. odbiti se; odbaciti • Slȉva je othȉtila lĩstje.

svrš. [prez. jd. 1. othrãnim, mn. 3. othrãniju/othrãnidu, imp. jd. 2. othrānȉ, prid. rad. jd. m. othrānȉ, prid. trp. m. othrãen, ž. othrãena] – 1. hraniti do predviđene granice (o životinjama), 2. razg. odgojiti (o djeci) → hrānȉt • Kobȉla je othrānȉla ždrȋbeka. Ũn je othrãen pri strãskim.

svrš. [prez. jd. 1. otȉram, mn. 3. otȉraju/otȉradu, prid. rad. jd. m. otȉra, prid. trp. m. otȉran, ž. otȉrana] – prisiliti koga da napusti mjesto na kojem se nalazi, otjerati • Klopocȉ otȉradu sȅ škõrce zi tȑsja.

pril. – 1. u isti mah, istodobno, 2. najednom, iznenada, neočekivano, odjednom; odjedanput • Otjempũt je začẽla cūrȉt gȍdina.

nesvrš. [prez. jd. 1. otkãpam, mn. 3. otkãpaju/otkãpadu, prid. rad. jd. m. otkãpa] – kopanjem dolaziti do čega, kopanjem što vaditi, iskapati, otkapati • Otkãpam krumpĩr na ledȉni.

pril. – 1. od kojeg vremena; otkako, 2. već dugo, odavna, prije mnogo vremena; otkad • Otkȁd dȉla h fȁbriki, nĩ bȉ na cȇ-cȇ.

nesvrš. [prez. jd. 1. otkažẽvam, mn. 3. otkažẽvaju/otkažẽvadu, prid. rad. jd. m. otkažȇva] – 1. a. davati otkaz, raskidati neki odnos, b. ne izvršavati nešto dogovoreno ili najavljeno, 2. pokvariti se, zatajiti; otkazivati • Snȍčka su došlȉ otkažȇvat svȃrbu, velĩju da se nẽčeju ženȉt.