svrš. [prez. jd. 1. otkelĩm, mn. 3. otkelĩju/otkelĩdu, prid. rad. jd. m. otkelȉ] – odvojiti nešto zalijepljeno, odlijepiti • Otkelȉ mi se flȅk na gȕmi pak pũšča.

svrš. [prez. jd. 1. otklȅnem, mn. 3. otklȅneju/otklȅnedu, prid. rad. jd. m. otklenȉ, prid. trp. m. otklȇn, ž. otklȇna] – otvoriti bravu ključem, otključati • Na pinȉci nȉkak ne mȍrem otklenȉt vrãta. Hȉs je otklȇn, mȍreš zãjt nȕtri.

nesvrš. [prez. jd. 1. otklĩpam, mn. 3. otklĩpaju/otklĩpadu, prid. rad. jd. m. otklĩpa] – otključavati → otklenȉt • Zgubȉla sam klũče i vrãta ne mȍrem otklĩpat.

svrš. [prez. jd. 1. otkȍpam, mn. 3. otkȍpaju/otkȍpadu, prid. rad. jd. m. otkopȁ, prid. trp. m. otkȍpan, ž. otkȍpana] – kopanjem doći do čega, kopanjem što izvaditi, iskopati, otkopati → kopȁt • Otkopȁli smo pȕkenu cȋf kaj je pũščala. Stãri su trsȉ otkȍpani, sãdili bumo mlãde.

m. [jd. G õtkosa, mn. G õtkosof] – ono što se skine s polja košenjem (trava, žitarice), širina koliko se zahvati kosom pri košnji, otkos • Õtkosi su opȁdali jȅn za drȕgim.

pril. – temeljito, od početka do kraja • Povȋ mi sȅ otkrȁja kȁj su se spomȉnali.

svrš. [prez. jd. 1. otkrĩjem, mn. 3. otkrĩjeju/otkrĩjedu, prid. rad. jd. m. otkrȉ, prid. trp. jd. m. otkrĩt, ž. otkrĩta] – skinuti pokrov, otkriti (se) • Otkrȉli smo krȍf na štȁli.

pril. – s kojega mjesta, od kojega mjesta, iz kojega kraja ili grada i sl.; otkuda • Otkũdar je õf čovȉk?

svrš. [prez. jd. 1. otkũkam, mn. 3. otkũkaju/otkũkadu, imp. jd. 2. otkūkȁj, prid. rad. jd. m. otkūkȁ, prid. trp. jd. m. otkũkan] – odnjegovati koga, pripremiti djecu za odrasli život, odgojiti • Bȋli su nȃjvȅkši siromãki, a trȋbalo je tȕliku dȅcu otkūkȁt.

m. umanj. [jd. G otȏčka, mn. G otȏčkof] – otočić → ȉnzula • Na Sȕkli ȉma čȉst mãlih otȏčkof na tẽrimi tȉce sidĩju.

m. [G Otȍka lūbȁvi] – toponim • Otȍk lūbȁvi je otõčak na Sũkli, obrãsa h šȉkaru, kadȉ su se nȉgda mlãdi poskrivȃj zistȁjali.

m. [jd. G ȍtomana, mn. G ȍtomanof] – 1. mekan divan, ležaj bez naslona; počivaljka, 2. teža tkanina pojačana utkanim ripsom; otoman • Na ȍtomanu ležĩju i sidĩju decȁ i mũtiju se.

pril. – ovisno, moguće • Tõ bu tȅk zȉšlo vȃn, ȍ tom-põ tom.

svrš. [prez. jd. 1. otopĩm (se), mn. 3. otopĩju/otopĩdu (se), prid. rad. jd. m. ȍtopi (se), prid. trp. jd. m. otȍplen, ž. otȍplena] – 1. a. zagrijavanjem odmrznuti smrznuto, b. krutu tvar rastočiti u tekućem otapalu, 2. a. odmrznuti se, b. preći u otopinu; otopiti (se) → krȁvit • Sȁf se snȋk ȍtopi, kat je dȍšlo lĩpo vrȋme.

svrš. [prez. jd. 1. otpãram, mn. 3. otpãraju/otpãradu, prid. rad. jd. m. otpãra, prid. trp. jd. m. otpãran, ž. otpãrana] – odvojiti nešto zašiveno, otparati → pārȁt • Otpãrala sam ȍpšȃf na kȋkli. Otpãrani su ti žepȉ na hlȁčam.

svrš. [prez. jd. 1. otpȁšem, mn. 3. otpȁšeju/otpȁšedu, prid. rad. jd. m. otpȁsa, prid. trp. jd. m. otpȁsan, ž. otpȁsana] – skinuti pojas ili s pojasa • Otpȁsao sam pȃs s hlȃč. Ne mȍreš hodȉt tȁk otpȁsan, bȕju ti hlȁče opȁle.

svrš. [prez. jd. 1. otpȅl(j)am, mn. 3. otpȅl(j)aju/otpȅl(j)adu, prid. rad. jd. m. otpȅl(j)a, prid. trp. jd. m. otpȅl(j)an, ž. otpȅl(j)ana] – odvesti koga, što • Na piciklȉnu otpȅljam dĩte h škȏlu. Dȉda je ščȅra otpȅljan h špitãl, nĩ mu bȋlo dobrȍ.

svrš. [prez. jd. 1. otpȅnkljam, mn. 3. otpȅnkljaju/otpȅnkljadu, prid. rad. jd. m. otpenkljȁ] – razvezati, razmrstiti, otpetljati • Kȏmaj je otpenkljȁ šnȇrance na škorȁh.

svrš. [prez. jd. 1. ȍtpnem/ȍtpem, mn. 3. ȍtpneju/ȍtpnedu/ȍtpeju/ȍtpedu, prid. rad. jd. m. ȍtpni, prid. trp. jd. m. ȍtpet, ž. ȍtpeta] – osloboditi od veza, odvezati • Pesȁ nȃleš ȍtpeju da nȉgdo ne mȍre k ĩm dõjt. Kȕsa je ȍtpeta, mȍre te vgrȉznit, hūdȁ je.

svrš. [prez. jd. 1. otpĩlim, mn. 3. otpilĩju/otpĩlidu, prid. rad. jd. m. otpĩli, prid. trp. jd. m. otpĩlen, ž. otpĩlena] – 1. upotrebom pile odvojiti od veće cjeline ili od bitnoga dijela, otpiliti, 2. pren. razg. iron. žrtvovati • Otpĩli sam ga na brzĩnu. Trȋ vȅlike kȉte su otpĩlene z drȋva.

m. [jd. G otpirãča, mn. G otpirãčof] – ono čime se otvara brava (osim ključem), otvarač → špȅrhakl • Tȃt je z otpirãčum otklĩpa brȁvu.

nesvrš. [prez. jd. 1. otpȉram, mn. 3. otpȉradu/otpȉraju, imp. otpȉraj, prid. rad. jd. m. otpȉra] – uklanjati ili micati ono čime je što bilo zatvoreno, otvarati • Ne otpȉraju se sȁkomu vrãta, mȍre dõjt tȃt.

nesvrš. [prez. jd. 1. otpišẽvam, mn. 3. otpišẽvaju/otpišẽvadu, prid. rad. jd. m. otpišȇva] – odgovoriti pismom, otpisivati • Nĩ mu ftȉla otpišȇvat na pĩsma, pak su se rezȉšli.

svrš. [prez. jd. 1. otpȍčnem, mn. 3. otpȍčneju/otpočnȅdu, prid. rad. jd. m. otpȍče, prid. trp. jd. m. otpočẽt, ž. otpočẽta] – započeti, otpočeti • Otpȍčelo je zȋmsko fẽrje.