s. [G pomazãa] – obred kojim se neka stvar ili osoba premazuju uljem ili vodom kako bi im se dala posebna moć; pomazanje → pȍmast • Bojĩju se da bu hmȓ, pȁk su pȍzvali žȕpnika da mu dȃ betežnĩčko pomazãe.

ž. [jd. G pȏmbe, mn. G pȏmbih] – kuhinjska posuda u kojoj se prže jela; tava • Pȕna je pȏmba cvrtjȃ.

ž. [jd. G pomelīnȅ, mn. G pomelīnȉ] –zemljište koji klizi; klizište • Na pomelīnȉ nĩ za dȉlat hȉžu, mȍre se otsmūkȁt pot brȋk.

svrš. [prez. jd. 1. pomelĩm se, mn. 3. pomelĩju/pomelĩdu se, prid. rad. jd. m. pomelȉ se] – otklizati (o tlu) • Z vrhȁ se stĩna pomelȉla.

svrš. [prez. jd. 1. pometẽm, mn. 3. pometẽju/pometẽdu, imp. jd. 2. pomētȉ, prid. rad. jd. m. pomȅ, prid. trp. jd. m. pometȅn, ž. pometȅna] – očistiti neki prostor metlom; pomesti • Pomȅu sam cĩlo dvorȉšče ot lĩstja kȁj ga je vȉtar napūhȁ. Dvorȉšče je cĩlo pometȅno.

ž. [jd. G pometȁče, mn. G pometȃč] – metlica od krila peradi koja služi za pometanje → perũška, perutnȉca • Zȅmi pometȁču pak zmetȉ špȍrot ot sȃj. Nȃjbȍlša je pometȁča ot purȋe ili guskȋe krȅluti.

svrš. [prez. jd. 1. pomĩšam (se), mn. 3. pomĩšaju/pomĩšadu (se), imp. jd. 2. pomīšȁj, prid. rad. jd. m. pomīšȁ (se), prid. trp. jd. m. pomĩšan, ž. pomĩšana] – 1. staviti različite stvari zajedno, 2. miješajući različite tvari stopiti u jednu cjelinu, 3. miješajući napraviti nered; pobrkati, 4. spojiti se s čime, združiti se s kime, 5. pomutiti (o umu); pomiješati (se) • Mȍre mu se pomīšȁt, kȁk ga klȁčiju i mlãtiju. Čȉst je pomĩšan, povĩda bedastȏče.

s. [jd. G pomȉtaa] – čin metenja; pometanje • Bolĩju me rȗke ot pomȉtaa.

nesvrš. [prez. jd. 1. pomȉčem, mn. 3. pomȉčeju/pomȉčedu, imp. jd. 2. pomȉči, prid. rad. jd. m. pomȉta] – 1. a. očistiti neki prostor metlom; smesti, b. odnijeti, rastjerati; pometati • Z brezȏvum meklũm pomȉčem dvorȉšče.

svrš. [prez. jd. 1. pomladĩm, mn. 3. pomladĩju/ĩdu, prid. rad. jd. m. pomladȉ, prid. trp. jd. m. pomlajȅn, ž. pomlajȅna] – postati mlađi; pomladiti (se) • Poglȇ ga, čȉst je pomlajȅn otkȁt se vrnȉ zi toplȋc.

nesvrš. [prez. jd. 1. pomlajẽvam se, mn. 3. pomlajẽvaju/pomlajẽvadu se, prid. rad. jd. m. pomlajȇva se] – postajati mlađi; pomlađivati se • Otkȁt ȉma ofirȁnta, sȅ pomlajẽva.

svrš. [prez. jd. 1. pomȍrem, mn. 3. pomȍreju/pomȍredu, imp. jd. 2. pomorȉ, prid. rad. jd. m. pomȍga] – 1. doprinijeti uspjehu ili učinku drugoga, 2. podmirivati troškove života; pomoći • Pomorȉ si sȃm pak ti bu i Bȏk pomȍga. Pomozȉ sirȍtu na svojȕ sramȍtu.

ž. [jd. G pomočȉ, I pomočjũ] – pomoć • Ne trȋba mi tvojȁ pȍmoč!

svrš. [prez. jd. 1. pomolĩm se, mn. 3. pomolĩju/pomolĩdu se, imp. jd. 2. pomolȉ se, prid. rad. jd. m. pomolȉ se] – izreći molitvu; pomoliti se • Sȁku vȅčer se pomolĩm za zdrȃvje.

ž. [jd. G pȍmračine, mn. G pȍmračin] – 1. mrak, stanje bez svjetla i vidjela Mjeseca, 2. potpuno ili djelomično zasjenjivanje nebeskog tijela kad jedno tijelo pokrije drugo; pomrčina • Snȍčka smo glẽdili pȍmračinu Mȉseca.

ž. [jd. G ponašȃl(j)e, mn. G ponašȃl(j)ih] – žena koja je pomagala krsnoj kumi nositi dijete na krštenje • Mārȅ mi je bȋla ponašȃlja, a Ānȅ mi je kȑsna kūmȁ.

svrš. [prez. jd. 1. ponãšam, mn. 3. ponãšaju/ponãšadu, imp. jd. 2. ponāšȁj, prid. rad. jd. m. ponāšȁ] – 1. nositi nešto za nekim, 2. prenijeti plod (o životinji) • Kat su čȁča ȉšli h zidarȉju, jã sam im ponāšȁ sȅ kȁj su nȕcali.

m. [jd. G pȍndil(j)ka, mn. G pȍndil(j)kof] – prvi dan u tjednu, ponedjeljak • H pȍndilak hjȗtro pȍjem dȉlat.

ž. [jd. G põ()nočke, mn. G põ()nočkih] – misa u ponoć između Badnjaka i Božića; polnoćka • Nȉgda smo ȉšli na põnočku pȉšice h Dȕbovo.

svrš. [prez. jd. 1. ponorĩm, mn. 3. ponorĩju/ponorĩdu, imp. jd. 2. ponorȉ, prid. rad. jd. m. ponorȉ] – postati lud; poludjeti • Kȁt ponorĩju, ȕnda nȅ znaju kȁj dȉlaju.

m. [jd. G pōnȍsa] – babinje, dar za rodilju • Nesẽm pȗnu kȏrbu pōnȍsa zetĩci.

m. [jd. G popȁ, mn. G popȏf] – 1. (pogr.) muškarac koji se zaredio i obavlja službeno bogoslužje; svećenik, pop, 2. škrobno ljepilo → keljȇ • H nȁšu fȁru je dȍša nõvi pȍp. S popȕm bum zakelȉ papĩre skȕp.

ž. [jd. G pȏpare, mn. G popȃri(h)] – toplo jelo načinjeno od stara kruha, koji se popari i zamasti; popara • Za frȕštikalj smo jȉli pȏparu.

svrš. [prez. jd. 1. popȁrim, mn. 3. popȁriju/popȁridu, imp. jd. 2. popȁri, prid. rad. jd. m. popȁri, prid. trp. jd. m. popȁren, ž. popȁrena] – 1. izložiti pari, popariti, 2. pren. snužditi se, biti sumoran • Popȁrila sam se s kropȕm. Držĩš se kȁj popȁrena kȍkoš.