nesvrš. [prez. jd. 1. popȇzam, mn. 3. popȇzaju/popȇzadu, imp. jd. 2. popȇzaj, prid. rad. jd. m. popȇza] – 1. pritiskati, 2. izvagati → pȇza, pȇzat • Popȇzaj tũ rȁcu, buš vȉdla kȁk je tȕščena.

ž. [jd. G popĩfke, mn. G popifki] – lirska pjesma jednostavne melodije; popijevka • Ũn je znȁ čȕdaj popĩfki.

svrš. [prez. jd. 1. popȉknem se, mn. 3. popȉkneju/popȉknedu se, prid. rad. jd. m. popȉkni se] – 1. zapeti nogom o što i izgubiti ravnotežu; posrnuti, 2. pren. zastati u radu ili rješavanju problema zbog kakvih teškoća; spotaknuti se • Polȁfko hȍdim po kamẽu kaj se nȅ bum popȉkni.

nesvrš. [prez. jd. 1. popišȇvam, mn. 3. popišȇvaju/popišȇvadu, prid. rad. jd. m. popišȇva] – 1. stavljati na popis, 2. prebrojavati, evidentirati radi utvrđivanja količine; popisivati • Živinãri hȍdiju popišȇvat svȋe po selȕ.

svrš. [prez. jd. 1. popĩjem, mn. 3. popĩjeju/popĩjedu, prid. rad. jd. m. pȍpi] – piti dok ništa ne ostane; popiti • Pȍpili su sȅ vīnȍ do Božȉča.

nesvrš. [prez. jd. 1. popĩvam, mn. 3. popĩvaju/popĩvadu, imp. jd. 2. popīvȁj, prid. rad. jd. m. popīvȁ] – ljudskim glasom oblikovati melodiju; pjevati • H šenkovljȃnskomu domȕ tȁk lȋpo popĩvaju.

m. [jd. G poplȁta, mn. G poplȁtof] – donji dio obuće; potplat • Poplȁti su mi se zlĩzali na šȏlinim.

svrš. [prez. jd. 1. poplȃvim, mn. 3. poplȃviju/poplȃvidu, prid. rad. jd. m. poplȃvi, ž. poplȃvila, prid. trp. jd. m. poplȃvlen, ž. poplȃvlena] – izlijevanjem iz korita proširiti se na okolno područje; poplaviti • Sȕkla nam je poplȃvila korȕzu na ledȉni. Sȅ su ledȉne vus Sȕklu i Sãvu poplȃvlene.

svrš. [prez. jd. 1. poplȇbam, mn. 3. poplȇbaju/poplebadu, imp. jd. 2. poplȇbaj, prid. rad. jd. m. poplȇba, prid. trp. jd. m. poplȇban, ž. poplȇbana] – izbijeliti rublje → plȇba, plȇbat • Poplȇbala sam rȕbaču, oprãla u i dȉla na štrȉk. Sȅ je rubjȇ oprãno i poplȇbano.

m. [jd. G pȍplina, mn. G pȍplinof] – stablo iz porodice vrba visoke uske krošnje; jablan • Na brkȕ pȍplina škȁc si je naprȁvi gnīzdȍ.

m. [jd. G poplȍna, mn. G poplȍnof] –punjeni deblji pokrivač; poplun • Kat me zẽbe, zavlĩčem se pot poplȍn.

pril. – poslijepodne • Kȁsno je popȏdan ĩt k mȁši.

prid. [ž. popȏfska] – (pogr.) koji se odnosi na svećenika, popa; popovski • Popȏfska prȍpovit se na nedȋlnoj mȁši nĩ bȁš sȉm dopȁla.

svrš. [prez. jd. 1. poprãšim, mn. 3. poprãšiju/poprãšidu, imp. jd. 2. poprãši, prid. rad. jd. m. poprãši, prid. trp. jd. m. poprãšen, ž. poprãšena] – poprašiti, posipati • Poprãšila sam kȍkoši kȁj su mi imȁle tȅkuti. Sȉ su pȋceki poprãšeni, nȅ buju dȍbili tȅkuti.

s. [jd. G popravilȉšča, mn. G popravilȉščof] – odgojna ustanova za maloljetne prijestupnike; popravni dom • Otpeljȁli su ga h popravilȉšče, mȍrti bu kȁj bȍlši.

svrš. [prez. jd. 1. poprȉmem, mn. 3. poprȉmeju/poprȉmedu, prid. rad. jd. m. pȍprija] – uzeti, uhvatiti, primiti • Mȍreš mi poprijẽt škȁf z vodũm?

pril. – prečicom, poprijeko → napoprĩk • Poprĩk čez bȓf pȍjemo na mȁšu.

svrš. [prez. jd. 1. popũhnem, mn. 3. popũhneju/popũhnedu, imp. jd. 2. popūhnȉ, prid. rad. jd. m. popūhnȉ] – puhnuti na prekide; zapuhati • Vȉtar je popūhnȉ, mȃm mi je bȋlo mȑzlo.

svrš. [prez. jd. 1. popũčem, mn. 3. popũčeju/popũčedu, imp. jd. 2. popūčȉ, prid. rad. jd. m. popūkȁ, prid. trp. jd. m. popũkan, ž. popũkana] – povaditi sve čupanjem; počupati • Popũkala sam sȅ korẽe z vȑta. Sȁf je mlãdi lȕk z gredȉce popũkan.

nesvrš. [prez. jd. 1. popũščam, mn. 3. popũščaju/popũščadu, prid. rad. jd. m. popūščȁ] – učiniti da što postane manje napeto ili zategnuto; popuštati • Sȅ im popũščaju, dȉlaju kaj hȍčeju.

prij. – radi, zbog • Porȁdi betȅga ne mȍrem ĩt dȉlat.

svrš. [prez. jd. 1. porȃšpam, mn. 3. porȃšpaju/porȃšpadu, prid. rad. jd. m. porȃšpa, prid. trp. jd. m. porȃšpan, ž. porȃšpana] – obraditi turpijom ili rašpom, poturpijati; porašpati • Porȃšpa je sȅ šerãfe kȁj sam mu dȁ, bȉ je fȇjst prīdȁn. Porȃšpane komãde mečȉ na strȃn.

svrš. [prez. jd. 1. porẽdim, mn. 3. porẽdiju/porẽdidu, imp. jd. 2. porẽdi, prid. rad. jd. m. porẽdi, prid. trp. jd. m. porẽjen, ž. porẽjena] – pospremiti, očistiti • Pȍkle obȉda mȏram porẽdit kȗhu. Cĩla je hȉža porẽjena.

svrš. [prez. jd. 1. porȉnem, mn. 3. porȉneju/porȉnedu, imp. jd. 2. porȉni, prid. rad. jd. m. porȉni] – pomaknuti što s jednog mjesta na drugo upotrebom snage; pogurnuti • Porȉni sam vȏs f sũšu.