pril. – kriomice, skrivećki • Poskrivȃj se zistȁjeju h trnācȕ i tȗ se kušȕjeju.

pril. – kradom, krišom, potajno → poskrivȃj • Spomȉnali smo se poskrivečkȋ.

svrš. [prez. jd. 1. poskũbem, mn. 3. poskũbeju/poskũbedu, prid. rad. jd. m. poskũba] – povaditi sve čupanjem; počupati • Mȏram poskũpst korẽe i burȗndu. Poskũbo me za lȃsi.

svrš. [prez. jd. 1. pošljẽm, mn. 3. pošljẽju/pošljẽdu, imp. jd. 2. pošljȉ, prid. rad. jd. m. poslȁ, prid. trp. jd. m. poslãn, ž. poslānȁ] – 1. a. upraviti što na čiju adresu, b. opsovati, 2. uputiti koga na koje mjesto s određenim zadatkom; poslati • Sȃm Bȏk ga je poslȁ k nȁm! Jȇzuš je poslãn kaj bi nas spāsȉ ot vȉčnoga ogȁ.

svrš. [prez. jd. 1. poslȉnim, mn. 3. poslȉniju/poslȉnidu, prid. rad. jd. m. poslȉni] – ovlažiti slinama; posliniti • Dȅčec fȕrt rȉva mũtu h zȗbe, sȕ u je poslȉni.

svrš. [prez. jd. 1. poslȍžim, mn. 3. poslȍžiju/poslȍžidu, imp. jd. 2. posložȉ, prid. rad. jd. m. posložȉ, prid. trp. jd. m. poslȍžen, ž. poslȍžena] – složiti što po redu i smislu, razvrstati; posložiti • Posložȉ sam sȅ orũdje h radijõni. Sȅ su mi stvãri f hȉži poslȍžene na mȉsto.

svrš. [prez. jd. 1. poslũhnem, mn. 3. poslũhneju/poslũhnedu, imp. jd. poslūhnȉ, prid. rad. jd. m. poslūhnȉ] – 1. a. zakratko registrirati osjetilom sluha, b. ležerno slušati, 2. postupiti po naredbi ili po savjetu; poslušati • Nẽčeju me poslūhnȉt, sȅ dȉlaju kak im pȁše.

svrš. [prez. jd. 1. poslȕšam, mn. 3. poslȕšaju/poslȕšadu, prid. rad. jd. m. poslȕša] – zakratko registrirati osjetilom sluha, slušati; poslušati • Si poslȕša prȍdiku na nedȋnoj mȁši?

svrš. [prez. jd. 1. posmȁknem se, mn. 3. posmȁkneju/posmȁknedu se, prid. rad. jd. m. posmaknȉ se] – izgubiti ravnotežu, posrnuti; poskliznuti se → posāknȉt se • Posmaknȉ se na lȅdu i rezbȉ si kolȉno.

svrš. [prez. jd. 1. posmojĩm, mn. 3. posmojĩju/posmojĩdu, prid. rad. jd. m. posmojȉ, prid. trp. jd. m. posmojȅn, ž. posmojȅna] – pocrnjeti i dobiti neželjen okus zbog preduge izloženosti toplini ili vatri u procesu priređivanja hrane; zagorjeti • Pečẽnka je posmojȅna, nȅ buju u ftȉli jȉst.

svrš. [prez. jd. 1. posmũkam/posmũčem, mn. 3. posmũkaju/posmũčeju/posmũkadu/posmũčedu, prid. rad. jd. m. posmūkȁ] – staviti što u usta i polizati; pocuclati • Ȋcek je posmūkȁ sȅ mlīkȍ z vȉmena.

ž. [jd. G pȍsnašice, mn. G pȍsnašic] – ona koja prati mladenku na vjenčanju; djeveruša → klȁnclarica • Bȋla sam pȍsnašica na vȅč svȃrbih.

svrš. [prez. jd. 1. posolĩm, mn. 3. posolĩju/posolĩdu, imp. jd. 2. posōlȉ, prid. rad. jd. m. posolȉ, prid. trp. jd. m. posȍl(j)ena, ž. posȍl(j)ena] – zasipati određenom količinom soli; posoliti • Dȅ posōlȉ tã čȗšpȁjs! Šalȃta je dȍst posȍljena, nãj vȅč solȉt.

prid. [ž. pospānȁ] – kojemu se spava, koji je sanjiv; pospan • Dȅnes sam se rȁno stȁ, cĩli dȃn sam pospãn.

svrš. [prez. jd. 1. pospomȉnam se, imp. jd. 2. pospomȉnaj, mn. 3. pospomȉnaju/pospomȉnadu se, prid. rad. jd. m. pospomȉna se] – malo, kratko razgovarati; porazgovarati se • Mȁlo se ž ĩmi pospomȉnam i sȅga zȉznam.

svrš. [prez. jd. 1. posprȁvim, mn. 3. posprȁviju/posprȁvidu, imp. jd. 2. posprȁvi, prid. rad. jd. m. posprȁvi, prid. trp. jd. m. posprȃvlen, ž. posprȃvlena] – dovesti u red, očistiti i urediti što; pospremiti • Dȅ posprȁvi hȉžu, vȉš kȁk je sȅ reshȉtano. Sȅ je posprȃvleno i na svojȅm mȉstu.

nesvrš. [prez. jd. 1. posprãvl(j)am, mn. 3. posprãvl(j)aju/posprãvl(j)adu, prid. rad. jd. m. posprāvl(j)ȁ] – dovoditi u red, čistiti i uređivati što; pospremati • Cĩle dȃne samo posprãvlam po hȉži, a navȋk je sȅ reshȉtano.

nesvrš. [prez. jd. 1. pospreml(j)ẽvam, mn. 3. pospreml(j)ẽvaju/pospreml(j)ẽvadu, prid. rad. jd. m. pospreml(j)ẽva] – dovoditi u red, čistiti i uređivati što; pospremati • Pospremlẽvam nãjža, sȁ su zakȏštana.

svrš. [prez. jd. 1. posknem, mn. 3. poskneju/posknedu, imp. jd. 2. posknȉ, prid. rad. jd. m. posknȉ] – ispiti usko otvorenim usnama uz popratni zvuk; posrkati → sknȉt • Jũha je bȋla fȇjst vrũča, al sam u sejȅno posknȉ.

svrš. [prez. jd. 1. postȃram se, mn. 3. postȃraju/postȃradu se, prid. rad. jd. m. postȃra se] – postati star, postariti se • Fȇjst se postȃra otkȁt sam ga zȁdi pũt vȉdi.

ž. [jd. G pȍstave] – tanka tkanina koja se ušiva na unutarnju stranu odjeće; podstava → pȕtar • Šnȃjdar je postȁvi pȍstavu h ȁncuk.

ž. [jd. G pȍstel(j)e, mn. G pȍstel(j)ih] – dio pokućstva koji služi za ležanje, spavanje; krevet, postelja • Na pȍsteli su šlȋngani vȁkuši.

pril. – dalje od sredine ili od mjesta gdje se što zbiva; postrani • Unȉ su se tũkli, a ũn je stȁ postrãni.

svrš. [prez. jd. 1. postrĩljam, mn. 3. postrĩljaju/postrĩljadu, prid. rad. jd. m. postrĩlja] – postrijeljati • Lōvcȉ hȍdiju po selȕ i mõraju postrĩljat stẽkle cũcke.