svrš. [prez. jd. 1. potepẽm, mn. 3. potepẽju/potepẽdu, prid. rad. jd. m. potȅpa, prid. trp. jd. m. potepȅn, ž. potepȅna] – ostati bez čega, izgubiti što • Nȉgdi potepẽju stvãri, a ȕnda ih cĩli dȃn ĩščeju. Pȏ mi je stvãri potepȅno, nȉš ne mȍrem nãjt.

m. [jd. G potepūhȁ, mn. G potepūhȍf] – osoba koja skita; skitnica → cȕnderman, fȕda, klātȅš, lȁndravac, lȕftrȃjzar, lȕftigȗs, potepēnȁc, rȃjzer, trȃjbar, vagabȕnt • Jȍš nĩs vȉdi potepūhȁ kȁk je ũn.

nesvrš. [prez. jd. 1. potȇžem, mn. 3. potȇžeju/potȇžedu, imp. jd. 2. potȇži, prid. rad. jd. m. potȇza] – snažno povlačiti što; vući, navlačiti, potezati • Dȉlaju plȏt pak potȇžeju drȏt. Nãj me potȇzat za jizȉk!

m. [G Pȏtfrajnka] – toponim • Pȏtfrajnk su ledȉne h Kljūčȕ met Sȕklum i Sāvȕm, vuz mȅju zi Slovȅnijum.

nesvrš. [prez. jd. 1. potfknem, mn. 3. potfkneju/potfknedu, imp. jd. 2. potfknȉ, prid. rad. jd. m. potfknȉ, prid. trp. jd. m. potfken, ž. potfkena] – saviti kraj ili krajeve čega pod što; izokrenuti, podviti • Potfknȉ rukãve i lotȉ se dȉla! Hlȁčnice su mi potfkene, fȇjst mi je vrȗče.

pril. – na tih način, potiho • Zaprȉ vrãta potȉhoma, decȁ spĩdu.

nesvrš. [prez. jd. 1. potȉpam se, mn. 3. potȉpaju/potȉpadu se, imp. jd. 2. potȉpaj/potȉpl(j)i, prid. rad. jd. m. potȉpa se] – 1. ići od jednog mjesta do drugog bez stalnog posla i boravišta, 2. provoditi vrijeme u lutanju iz užitka; lunjati, skitati se • Po cĩle dȃne se potȉpadu, nȅ bi nȉš dȍma pomȍgli.

svrš. [prez. jd. 1. potȉram, mn. 3. potȉraju/potȉradu, imp. jd. 2. potȉraj, prid. rad. jd. m. potȉra, prid. trp. jd. m. potȉran, ž. potȉrana] – početi tjerati, potjerati • Potȉraj škõrce s tȑsja. Dȅčec je dȅnes bȉ potȉran zi škȏle domȏm.

svrš. [prez. jd. 1. potkadĩm, mn. 3. potkadĩju/potkadĩju, imp. jd. 2. potkādȉ, prid. rad. jd. m. potkādȉ, prid. trp. jd. m. potkajȅn, ž. potkajȅna] – osušiti hranu na dimu, podimiti → kādȉt, pofȃjfat • Špȅk potkadĩm tȕliko da ne počni. Težākȉ su jȉli potkajȅni špȅk z lȕkum i jãjci.

svrš. [prez. jd. 1. potkȃjlam, mn. 3. potkȃjlaju/potkȃjladu, imp. jd. 2. potkȃjlaj, prid. rad. jd. m. potkȃjla, prid. trp. jd. m. potkȃjlan, ž. potkȃjlana] – 1. postavljati kajlu, 2. napakostiti, nekomu podmetnuti • Trȋba potkȃjlat štȅhere kaj bȕju čvȓsto stãli. Sȉ su štȅheri fȇjst potkȃjlani, mȍremo ĩt pitonȋrat dẽku.

– toponim • Pot kapȇlum su tȑsja i ledȉne pot kapȇlum Svẽtoga Lȉnarta do glãvne cȉste.

nesvrš. [prez. jd. 1. potkĩvam, mn. 3. potkĩvaju/potkĩvadu, prid. rad. jd. m. potkīvȁ] – prikovati, prikucati potkovu; potkivati → potkovȁt (se) • Kovãči su nȅgda potkīvȁli koȅ.

svrš. [prez. jd. 1. potklȁštrim, mn. 3. potklȁštriju/potklȁštridu, prid. rad. jd. m. potklȁštri, prid. trp. jd. m. potklȁštren, ž. potklȁštrena] – 1. podrezati male grane od većih grana; okljaštriti, 2. pren. opomenuti → klȁštrit • Sȅ je kĩtje na stãroj slȉvi potklȁštreno.

svrš. [prez. jd. l. potkolȋnčim, mn. 3. potkolȋnčiju/potkolȋnčidu, imp. jd. 2. potkolȋnči, prid. rad. jd. m. potkolȋnči] – baciti nešto pod noge, saplesti → kolȋnčit • Potkolȋnči me pak sam opȁ kak sam dȕk i šȉrok.

ž. [jd. G pȍtkove, mn. G pȍtkovih] – savijen polukružni vijenac od željeza koji se prikiva konjima za zaštitu kopita; potkova • Koȕ je opȁla pȍtkova pak ne mȍre prȁf hodȉt.

svrš. [prez. jd. l. potkȕjem (se), mn. 3. potkȕjeju/potkȕjedu (se), prid. rad. jd. m. potkovȁ (se), prid. trp. jd. m. potkovãn, ž. potkovānȁ] – 1. prikovati, prikucati potkovu, 2. pren. steći znanje, iskustvo; potkovati • Kovãč je potkovȁ koȁ pak je mȍga vlĩč fȇrbȁglin. Fȇjst je potkovãn, h sȅ se rȁzmi.

svrš. [prez. jd. l. potkȍžim se, mn. 3. potkȍžiju/potkȍžidu se, imp. jd. 2. potkȍži se, prid. rad. jd. m. potkȍži se] – 1. udebljati se, 2. pren. materijalno ojačati, postati dobrostojeći • Sȗh je kȁj ščãp, mȍra bi se mãko potkȍžit.

svrš. [prez. jd. 1. potkrãtim, mn. 3. potkrãtiju/potkrãtidu, imp. jd. 2. potkrātȉ, prid. rad. jd. m. potkrātȉ, prid. trp. jd. m. potkrãčen, ž. potkrãčena] – učiniti kraćim → krātȉt • Šnȁjdarici sam dãla potkrātȉt dvȋ kȋkle. Zvãla me šnȁjdarica da su mi hlȁče potkrãčene, mȏram ĩt po ĩh.

svrš. [prez. jd. 1. potkrȅšem, mn. 3. potkrȅšeju/potkrȅšedu, prid. rad. jd. m. potkresȁ, prid. trp. jd. m. potkrȅsan, ž. potkrȅsana] – podkresati, podrezati → kresȁt, skresȁt • Potkresȁli smo kĩtje na orȉhu, kaj bumo mȍgli sedȉt pot ĩm. Dȅnes bum skūrȉ sȅ potkrȅsano kĩtje.

svrš. [prez. jd. l. potkũrim, mn. 3. potkũriju/potkũridu, imp. jd. 2. potkūrȉ, prid. rad. jd. m. potkūrȉ, prid. trp. jd. m. potkũren, ž. potkũrena] – učiniti da se razgori, da se zapali; potpaliti → kūrȉt, nakūrȉt, skūrȉt, zakūrȉt • Pot kotlũm potkũrim zi štrũčki. Pȇč je potkũrena, tȁki bu tȍplo h komȏri.

m. [Potmejãšof] – toponim • Potmejãši su mȉsto pod ledȉnam kaj se zi Svẽtoga Krīžȁ špũščaju nahdȏ i dȉlaju vȅliki mejãš.

ž. [G Potmickȋh] – toponim • Potmickȇ su grȕnt h Ladūčȕ tȁk nazvãn po jȅnoj bȁbi tẽroj je prĩšvarak bȉ Potmickȃ.

m. [jd. G potȏčka, mn. G potȏčkof] – potočić → potȍk • Ȍvo lȉto potȏčak nam je prȅsuši.

ž. [jd. G potȏčnice, mn. G potȏčnic(ih)] – vrsta cvijeća, potočnica • Pȕcica mi je nabrãla lĩpe potȏčnice.