m. [jd. G pōvȍja, mn. G pōvȍjof] – 1. medicinski zavoj, 2. traka za povijanje djeteta; povoj • Ftȑgenu rȗku ȉmam h pōvȍju.

s. [jd. G povrīslȁ, mn. G povrīslȍf] – smotuljak konopljine pređe; povjesmo → povȉslo, prȅja • S konȍplje smo dȉlali povrīslȁ.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. povnem, mn. 3. povneju/povnedu, imp. jd. 2. povnȉ, prid. rad. jd. m. povnȉ] – 1. povratiti, 2. povraćati (hranu) • H protulĩtje se tȉce povneju nazȃj k nȁm.

ž. [jd. G povȑtnice, mn. G povȑtnic(ih)] – dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice krstašica; povrtnica, rotkvica • Narȋbam si povȑtnicu kat sam prehlajȅna.

svrš. [prez. 1. jd. povũl(j)im, 3. mn. povũl(j)iju/povũl(j)idu, imp. jd. 2. povũl(j)i, prid. rad. jd. m. povũl(j)i, prid. trp. jd. m. povũl(j)en, ž. povũl(j)ena] – staviti ulja u jelo, salatu; pouljiti • Povũlji tũ šalȃtu, bu bȍlj žmȁhna.

svrš. [prez. jd. 1. povȕhnem, mn. 3. povȕhneju/povȕhnedu, imp. jd. 2. povuhnȉ, prid. rad. jd. m. povuhnȉ] – kratko prepoznati ili osjetiti miris; pomirisati • Nȃjpri jȉlo povȕhneju, a čȉ im pȁše ga i jījȕ.

svrš. [prez. jd. 1. pozãbim, mn. 3. pozãbiju/pozãbidu, imp. jd. 2. pozābȉ, prid. rad. jd. m. pozābȉ, prid. trp. jd. m. pozãb(j)len, ž. pozãb(j)lena] –prestati se sjećati; zaboraviti → zābȉt • Sȅ pozãbim kȁj mi povĩš. Svojȕ mȁmu nȅ bum nigdȃr pozãbila.

pril. – iza, otraga • Pozãdi štȁle su posajȅne mandȃlice.

m. [jd. G. pȍzdrava, mn. G. pȍzdravof] – pozdrav • Na vīncȕ mrlīčȕ dãmu napīsȁt zȁdi pȍzdraf.

nesvrš. [prez. jd. 1. pozdrãvl(j)am, mn. 3. pozdrãvl(j)aju/pozdrãvl(j)adu, prid. rad. jd. m. pozdrāvl(j)ȁ] – uputiti komu pozdrav, pozdravljati • Stȑknili smo se na cȉsti, lȋpo te pozdrãvlaju.

s. [jd. G pozdravlẽa] – zvonjenje crkvenih zvona na molitvu, pozdravljenje • S cĩrkvice z brȋga poslȕšam pozdravlẽe rȁno hjȗtro i hvȇčer.

svrš. [prez. jd. 1. pozapȉram, mn. 3. pozapȉraju/pozapȉradu, prid. rad. jd. m. pozapȉra, prid. trp. mn. m. pozapȉrani, ž. pozapȉrane] – sve redom zatvoriti; pozatvarati • Pozapȉrat bi trȋbalo sȅ tȃte da se nafčĩju poštẽu.

svrš. [prez. jd. 1. pozelenĩm, mn. 3. pozelenĩju/pozelenĩdu, prid. rad. jd. m. pozelēnȉ] – 1. postati zelen, poprimiti zelenu boju, 2. a. poprimiti zelenu, nezdravu boju lica zbog bolesti ili jakih negativnih emocija, b. pren. reagirati jakim negativnim emocijama; pozelenjeti • Pozelēnȉ je kȁt me je zglēdȁ.

svrš. [prez. jd. 1. pozẽbem, mn. 3. pozẽbeju/pozẽbedu, prid. rad. jd. m. pozēbȁ] – stradati od mraza, smrznuti se od zime (o nasadima, voćkama i voću i vinogradima); ozepsti • Tȑsje mi je sȅ pozẽblo.

nesvrš. [prez. jd. 1. pozĩvam, mn. 3. pozĩvaju/pozĩvadu, imp. jd. 2. pozīvȁj, prid. rad. jd. m. pozīvȁ] – 1. glasno zazvati, 2. upućivati komu poziv; pozivati • Õf kȅdan ȉdemo pozīvȁt na svȃrbu.

nesvrš. [prez. jd. 1. pȍznam, mn. 3. pȍznaju/pȍznadu, prid. rad. jd. m. poznȁ, prid. trp. jd. m. poznãt, ž. poznātȁ] – 1. prepoznati, 2. poznavati, biti upoznat; poznati • Poznȁ sam jednȍga dȍktora h Brĩsci kȁj se zvȁ Glȕšič. Tȁk mi je bȉ poznãt kat sam ga zglẽda, al se nĩs mȃm mȍga zmȉslit otkũt.

pril. – 1. koji dolazi poslije očekivanja ili roka; zakašnjeli, 2. a. koji je pri kraju ili na posljednjem stupnju razvoja, b. koji sazrijeva poslije drugih istovrsnih plodova; kasni; pozni • Põzni pȁžulj je ȍvo lȉto slȁbo rȍdi.

svrš. [prez. jd. 1. pozȍblem, mn. 3. pozȍbleju/pozȍbledu, imp. jd. 2. pozoblȉ, prid. rad. jd. m. pozobȁ, prid. trp. jd. m. pozȍban, ž. pozȍbana] – zobanjem pojesti sve; pozobati • Škõrci su pozobȁli sȅ grõjzje.

m. [jd. G pozȍja, mn. G pozȍjof] – krilato čudovište čije je tijelo sastavljeno od tijelâ raznih životinja; zmaj • Kričĩš kȁj pozȍj!

m. [jd. G pȍzoviča, mn. G pȍzovičof] – onaj koji se zove na svadbu; svat • Imȁli su prȅveč pȍzovičof na svȃrbi.

svrš. [prez. jd. 1. pozȗbl(j)am, mn. 3. pozȗbl(j)aju/pozȗbl(j)adu, imp. jd. 2. pozȗbl(j)aj, prid. rad. jd. m. pozȗbl(j)a] – pokupiti grabljanjem; pograbljati • Sȅ smo sȇno pozȗbljali i zmetȁli h grȇde.

svrš. [prez. jd. 1. pozovẽm, mn. 3. pozovẽju/pozovẽdu, prid. rad. jd. m. pȍzva, prid. trp. jd. m. pozvãn, ž. pozvānȁ] – uputiti komu poziv; pozvati • Pȍzva sam ga na pijȁču, al nĩ ftȉ ĩt. Nĩsu dȍšli na svȃrbu kat nĩsu pozvãni.

svrš. [prez. jd. 1. pozvȉdim, mn. 3. pozvȉdiju/pozvȉdidu, imp. jd. 2. pozvȉdi, prid. rad. jd. m. pozvȉdi] – steći uvid, izvidjeti • Hȍdi pozvȉdit kadȏ se tȁm svȁdi.

svrš. [prez. jd. 1. pozvonĩm, mn. 3. pozvonĩju/pozvonĩdu, imp. jd. pozvōnȉ, prid. rad. jd. m. pȍzvoni] – kratko se oglasiti zvonom; pozvoniti • Pȍzvoni je zvȏn, pȍjemo k mȁši.