nesvrš. [prez. jd. 1. prebȉram, mn. 3. prebȉraju/prebȉradu, imp. jd. 2. prebȉri, prid. rad. jd. m. prebȉra] – trijebiti, uklanjati nečistoću i primjese; prebirati • Pobrãla sam pȁžulj, zlũpila ga, sȁt ga mȏram ĩt prebȉrat.

svrš. [prez. jd. 1. preblĩdim, mn. 3. preblĩdiju/preblĩdidu, prid. rad. jd. m. preblīdȉ] – postati blijed; problijediti • Strȁši se je i preblĩdi je kȁk stīnȁ.

svrš. [prez. jd. 1. prebolĩm, mn. 3. prebolĩju/prebolĩdu, prid. rad. jd. m. prebolȉ] – ozdraviti, izliječiti se od bolesti; preboljeti • Prebolȉ je sȕšicu.

svrš. [prez. jd. 1. preberẽm, mn. 3. preberẽju/preberẽdu, prid. rad. jd. m. prebrȁ, ž. prebrãla, prid. trp. jd. m. prebrãn, ž. prebrānȁ] – otrijebiti, ukloniti nečistoću i primjese; prebrati • Prebrãla sam pȇt kȋ pȁžulja, ȍči me pečẽju. Pȁžulj je prebrãn, mȍreš ga dȉt namočȉt.

svrš. [prez. jd. 1. prebrȍjim, mn. 3. prebrȍjiju/prebrȍjidu, prid. rad. jd. m. prebrojȉ, prid. trp. jd. m. prebrȍjen, ž. prebrȍjena] – brojenjem ustanoviti točan broj koga ili čega; prebrojiti → brojȉt, nabrojȉt, zbrojȉt (se) • Prebrojĩla sam trȋ pũt pȉceke, dvȃ mi falĩdu. Sȉ su nȏfci dvȃput prebrȍjeni, ne falĩ nȉti lȉpa.

svrš. [prez. jd. 1. prebudĩm (se), mn. 3. prebudĩju/prebudĩdu, imp. jd. 2. prebūdȉ, prid. rad. jd. m. prȅbudi (se)] – 1. prekinuti čiji san, 2. prestati spavati; probuditi (se) → zbudȉt • Decȁ se prebudĩju i mȃm ĩščeju jȉst.

pril. – dosta, mnogo → čȕdaj • H tȗ bunkerȁču stȃne prȅc jȁbuk.

m. [jd. G prẽcednika, mn. G prẽcednikof] – onaj koji predsjeda ili vodi neku organizaciju; predsjednik • Jȕrek je prẽcednik vatrogãscof.

svrš. [prez. jd. 1. precȇram, mn. 3. precȇraju/precȇradu, prid. rad. jd. m. precȇra] – iskoristiti hranu probavom; probaviti → sprecȇrat • Zlȍ mi je h želȗcu, najȉ sam se pȁžulja pȁk ne mȍrem precȇrat.

ž. [jd. G precȋdiljke, mn. G precidȋljki(h)] – naprava kroz koju se što cijedi; cjedilo • Zȅmi precidȋljku pȁk precīdȉ jȗhu.

svrš. [prez. jd. 1. precidĩm, mn. 3. precidĩju/precidĩdu, imp. jd. 2. precīdȉ, prid. rad. jd. m. prȅcidi, prid. trp. jd. m. precijȅn, ž. precijȅna] – propustiti tekućinu ili što tekuće kroz cjedilo; procijediti • Mȏram precidȉt jȗhu, pȁk bum zakȕhala rȉzance. Jȗha ti je precijȅna, mȍreš zakȕhat rȉzance.

svrš. [prez. jd. 1. precĩpam, mn. 3. precĩpaju/precĩpadu, imp. jd. 2. precĩpaj, prid. rad. jd. m. precīpȁ, prid. trp. jd. m. precĩpan, ž. precĩpana] – cijepanjem presjeći što na manje komade; precijepati • Sȅ glȁve precĩpaj na mȁše!

svrš. [prez. jd. 1. precenĩm, mn. 3. precenĩju/precenĩdu, prid. rad. jd. m. prȅcini] – pridati veću važnost; precijeniti • Koȁ je prȅcini, nĩ vrĩdan tolȉko.

svrš. [prez. jd. 1. precũrim, mn. 3. precũriju/precũridu, prid. rad. jd. m. precūrȉ] – početi curiti; procuriti → cūrȉt • Krȍf na štȁli mi je precūrȉ, jȕtri mȏram ĩt gȍr preslȁgat čerȋpe.

svrš. [prez. jd. 1. precvatẽm, mn. 3. precvatẽju/precvãtedu, prid. rad. jd. m. precvȁ, ž. precvãla, mn. ž. precvãle] – dati cvijet, biti u cvatu; procvasti • Drĩnak je precvȁ pak ga na Cvitnĩcu nesẽmo na blȁgoslof.

svrš. [prez. jd. 1. precvȉkam, mn. 3. precvȉkaju/precvȉkadu, imp. jd. 2. precvȉkaj, prid. rad. jd. m. precvȉko/precvȉka, prid. trp. jd. m. precvȉkan, ž. precvȉkana] – presjeći žicu • Tȃt je precvȉko drȏt i zȅ rȁce.

svrš. [prez. jd. 1. prečȉtam, mn. 3. prečȉtaju/prečȉtadu, imp. jd. 2. prečȉtaj, prid. rad. jd. m. prečȉta, prid. trp. jd. m. prečȉtan, ž. prečȉtana] – 1. završiti čitanje čega, 2. čitajući steći kakvo znanje; pročitati • Prečȉta sam h cȁjtungih kȁk bu mi pȅnzija vȅkša. Ščerãe novĩne su prečȉtane, mȍreš ih skūrȉt.

svrš. [prez. jd. 1. prečũjem, mn. 3. prečũjeju/prečũjedu, prid. rad. jd. m. prečȕ/prečȗ] – 1. ne zapaziti da je što rečeno, 2. ne htjeti čuti, ne htjeti uvažiti; oglušiti se o što; prečuti • Lȋpo sam mu povȉda, al je prečȕ.

svrš. [prez. jd. 1. predlȍžim, mn. 3. predlȍžiju/predlȍžidu, imp. jd. 2. predložȉ, prid. rad. jd. m. predložȉ, prid. trp. jd. predlȍžen, ž. predlȍžena] – dati kakav prijedlog; predložiti • Predložȉ sam mu nȅk kũpi tȍga koȁ, al me nĩ ftȉ poslūhnȉt.

prid. [ž. predebelȁ] – koji je previše debeo; predebeo • Rȁd jĩ pak je predȅbe.

nesvrš. [prez. jd. 1. predomĩšljam se, mn. 3. predomĩšljaju/predomĩšljadu, prid. rad. jd. m. predomīšljȁ] – kolebati se, dvojiti; predomišljati se • Predomĩšljam se kȁj bi ȉša jȕtri kȍsit il nȅ.

svrš. [prez. jd. 1. predrẽm, mn. 3. predrẽju/predrẽdu, prid. rad. jd. m. prȅdru/prȅdero, ž. predla, prid. trp. jd. m. predrĩt, ž. predtȁ] – napraviti rupu, probiti kakav prolaz ili otvor; probušiti • Prȅdero je gȕmu na picȉklinu, hlȍvi je pĩkči drȏt. Jĩš kȁj predtȁ kobȋlica!

prid. [ž. prefrȋgana] – koji krije misli i osjećaje s namjerom da nadmudri ili prevari; prepreden, lukav • Zi sȉmi mãšči je namȃzan, prefrȋgan je.

m. [jd. G prefrȋganca, mn. G prefrȋgancof] – lukavac → prefrȋgat • Tã prefrȋganac sȁkoga rȁt fkȁne.