svrš. [prez. jd. 1. prekrȍjim, mn. 3. prekrȍjiju/prekrȍjidu, imp. jd. 2. prekrojȉ, prid. rad. jd. m. prekrojȉ, prid. trp. jd. m. prekrȍjen, ž. prekrȍjena] – 1. skrojiti na drugi način ono što je već skrojeno, 2. pren. redizajnirati, promijeniti; prekrojiti • Šnȁjdarica mi je prekrojȉla stȃru kȋklu, sȁt je kȁk nõva. Kȏmaj mȍreš vȉdit da je tã jȁklin prekrȍjen ot stãroga kapȗta.

pril. – prije dvije večeri, večer prije sinoć, preksinoć → prȅksnočka • Prȅksnočka sam dȍša fȇjst kȁsno domȏm.

pril. – prije dva dana, dan prije jučer, prekjučer • Ščȅra sam bȉ h Zãgrebu, a prȅkščera h Sanȍboru.

svrš. [prez. jd. 1. preletĩm, mn. 3. preletĩju/preletĩdu, prid. rad. jd. m. prȅleti] – letenjem prijeći preko čega; preletjeti • Pȕre su pȁk preletȉle plȏt i zȁšle na vȑt.

svrš. [prez. jd. 1. preležĩm, mn. 3. preležĩju/preležĩdu, prid. rad. jd. m. prȅleža] – preboljeti u krevetu; preležati • Kȁt ȉmaš kȁkav betȅk, tõ mȏraš preležȁt, kȁj ti se mȍre vnȉt.

svrš. [prez. jd. 1. prelĩjem, mn. 3. prelĩjeju/prelĩjedu, prid. rad. jd. m. prȅli, prid. trp. jd. m. prelĩt, ž. prelītȁ, s. prelītȍ] – 1. tekućinu ulijevati u posudu tako da prijeđe preko rubova; proliti, 2. izliti tekućinu iz jedne u drugu posudu; preliti • Točȉ sam vĩno h polȉč, pȁk mi se prȅlilo. Obrȉši tȏ prelītȍ vĩno.

 pril. – premalo • Dȉla si premȁ cȕkora h tȋsto.

pril. – tako je, uistinu • Premajdȗš je tȁk kȁk su čȃča povȉdali.

pril. – jako malo; nedovoljno, premalo • Dȉla sam premȁlo sȍli h jȗhu, pȁk mȏram dosolȉt.

svrš. [prez. jd. 1. premetẽm, mn. 3. premetẽju/premetẽdu, imp. jd. 2. premetȉ, prid. rad. jd. m. premȅ] – prikupiti metenjem • Premetȉ tẽ droptȉne spot stolȁ.

svrš. [prez. jd. 1. premenĩm (se), mn. 3. premenĩju/premenĩdu (se), prid. rad. jd. m. prȅmeni (se)] – 1. a. dati čemu drugi sadržaj, b. zamijeniti jedno drugim, 2. zamijeniti koga drugim, 3. postati drugačiji; promijeniti (se) • Prȅmeni je posȁ, ne dȉla vȅč h fabrȉki.

m. [jd. G prȅmeštaja, mn. G prȅmeštajof] – promjena mjesta rada; premještaj • Dȍbi je prȅmeštaj na bȍlše mȉsto h fabrĩki.

svrš. [prez. jd. 1. preminĩm (se), mn. 3. preminĩju/preminĩdu (se), prid. rad. jd. m. prȅmini (se)] – 1. a. dati čemu drugi sadržaj, b. zamijeniti jedno drugim, 2. zamijeniti koga drugim, 3. postati drugačiji; promijeniti (se) • Prȅminili su mȅblin h cĩloj hȉži.

svrš. [prez. jd. 1. premȉslim si, mn. 3. premȉsliju/premȉslidu si, imp. jd. 2. premȉsli si, prid. rad. jd. m. premȉsli si] – 1. prosuditi, razmisliti, 2. provesti neko vrijeme razmišljajući, 3. promisliti • Trȋ pũt si premȉsli prĩ nȅk kȁj naprȁviš.

nesvrš. [prez. jd. 1. premȉtam/premȉčem, mn. 3. premȉtaju/premȉtadu/premȉčeju/premȉčedu, prid. rad. jd. m. premȉta] – izmijeniti međusobni položaj čega, premještati • Premȉčem tanĩre z dȏe stalãže na gȏru.

svrš. [prez. jd. 1. premȍčim, mn. 3. premȍčiju/premȍčidu, prid. rad. jd. m. premočȉ, prid. trp. jd. m. premȍčen, ž. premȍčena] – propustiti tekućinu, vlagu da prodre kroza što, promočiti • Šȏlini su mi premočȉli, štȍmfi su mi mȍkri dȕrhmȁrš. Jȁklen mi je prȉk na prȉk premȍčen, hlovĩla me gȍdina na pũtu.

svrš. [prez. jd. 1. premȍtam, mn. 3. premȍtaju/premȍtadu, prid. rad. jd. m. premotȁ, prid. trp. jd. m. premȍtan, ž. premȍtana] – namotati što u suprotnom smjeru od dotadanjeg; premotati • Premotȁla sam pȇt štrȅic vũne. Mȇrka je premȍtana na špȕlicu, mȍrem ĩt šīvȁt na sȉngericu.

svrš. [prez. jd. 1. premučĩm, mn. 3. premučĩju/premučĩdu, prid. rad. jd. m. premūčȁ] – 1. bez riječi prijeći preko čijih riječi ili postupaka, 2. zatajiti ono što se zna, ne htjeti se izjasniti o postojanju čega; prešutjeti • Bȍl se splatĩ nȉkaj premūčȁt nȅk sȅ povȉdat.

nesvrš. [prez. jd. 1. prenãšam, mn. 3. prenãšaju/prenãšadu, prid. rad. jd. m. prenāšȁ] – često prenositi teret, robu, vijest; prenašati • Sȅ kaj načũjeju, mȃm mi prenãšaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. prenãvljam se, mn. 3. prenãvljaju/prenãvljadu se; prid. rad. jd. m. prenāvljȁ se] – vrlo se neprirodno ponašati; prenemagati se, pretvarati se • Dok povĩdaju, prenãvljaju se, mȉsliju kak je tõ lȋpo.

nesvrš. [prez. jd. 1. prȇndam se, mn. 3. prȇndaju/prȇndadu se; prid. rad. jd. m. prȇnda se] – nadmetati se s nekim u lukavstvu i domišljatosti; nadmudrivati se • Vȅč se dvȋ vȕre prȇndadu tẽra bu se prĩ oženȉla.

m. [jd. G prẽnosa, mn. G prẽnosi(h)] – 1. davati komu vlasništvo, 2. prenošenje čijega govora; prijenos • Sȁt sȉ mūčȉte, poslȕšam prẽnos ȕtakmice.

svrš. [prez. jd. 1. preoblĩčem (se), mn. 3. preoblĩčeju/preoblĩčedu (se), imp. jd. 2. preoblĩči (se), prid. rad. jd. m. preoblĩka (se)] – obući se u drugu odjeću; preobući se • H pȏ nȍči mlãdenka se ȉde preoblĩč, a mužikãši ȉgraju da sȅ kriščĩ.

m. [jd. G prȅokreta, mn. G prȅokretof] – 1. novi pravac, promjena u tijeku, u razvoju čega, 2. nagla promjena u stanju čega, 3. nagla i korjenita promjena društveno-političkog uređenja, državne vlasti ili države; preokret • Pȍkle prȅokreta vȅč nĩsmo smȉli ĩt pobȉrat vȕglen na Sāvȕ.