svrš. [prez. jd. 1. presȍlim, mn. 3. presȍliju/presȍlidu, prid. rad. jd. m. presolȉ, prid. trp. jd. m. presȍlen, ž. presȍlena] – staviti previše soli u jelo; presoliti • Presolȉla sam jȗhu, nĩ u mȍč jȉst. Mȇso je presȍleno, kȏmaj ga mȍrem jȉst.

nesvrš. [prez. jd. 1. prẽdem, mn. 3. prẽdeju/prẽdedu, prid. rad. jd. m. prȅ] – upredajući, usukujući prstima ili vretenom praviti niti; presti • Dȅnes se sȅ mȍre kũpit, nȉgdo vȅč ne sȉja dȍma lȃn il konȍplju, a prȅst i tkȁt vȉše nȉgdo nȉt nȅ zna.

svrš. [prez. jd. 1. prestȁnem, mn. 3. prestȁneju/prestȁnedu, prid. rad. jd. m. prestȁ] – više ne djelovati, više ne postojati; prestati • Dȅ prestȁni camlȁt, bȕdi tȉho!

svrš. [prez. jd. 1. prestãnem, mn. 3. prestãneju/prestãnedu, prid. rad. jd. m. prestã] – stojeći provesti cijelo vrijeme dok nešto traje; prestajati • Prestã sam cĩlu mȁšu.

ž. [jd. G prẽstave, mn. G prẽstavi(h)] – 1. priredba, neki prizor, 2. pren. osoba koja se prenemaže; predstava • Poglȅ u, cĩla je prẽstava kȁk je oblȉčena.

svrš. [prez. jd. l. prestȉgnem, mn. 3. prestȉgneju/prestȉgnedu, imp. jd. 2. prestȉgni, prid. rad. jd. m. prestȉgni] – preteći, prestići → prehȃptat • Sȉ ga prestȉgneju kat polȁfko hȍdi.

nesvrš. [prez. jd. 1. prestȉram, mn. 3. prestȉraju/prestȉradu, prid. rad. jd. m. prestȉra] – 1. širiti što na površini čega, 2. pokrivati krevet plahtom ili stol stolnjakom; namještati; prostirati • Prestȉrala sam stȏ, pȍkle ȉdemo jȋst.

svrš. [prez. jd. 1. prestrẽm, mn. 3. prestrẽju/prestrẽdu, imp. jd. 2. prestrȉ, prid. rad. jd. m. prȅstr, ž. prestla/prestrĩla, prid. trp. jd. m. prestt, ž. presttȁ] – 1. raširiti što na površini čega, 2. pokriti krevet plahtom ili stol stolnjakom; namjestiti; prostrijeti • Prestla sam stȏ, ȉdemo jȋst. Stȏ je prestt, mȍreš dȉt tajĩre i beštȅk.

svrš. [prez. jd. 1. presũdim, mn. 3. presũdiju/presũdidu, prid. rad. jd. m. presūdȉ] – donijeti presudu; presuditi • Pȍjemo sȅ povȉdat stãroj mȁmi, unȁ bu presũdila kadȍ je krȋf.

svrš. [prez. jd. 1. presušĩm, mn. 3. presušĩju/presušĩdu, prid. rad. jd. m. prȅsuši, prid. trp. jd. m. presušȅn, ž. presušȅna] – 1. postati suh, bezvodan 2. previše posušiti; presušiti • Zdȇnček pri Tȗrku je prȅsuši. Kobãse su presušȅne, tȁk su kȁj drĩvje.

ž. [jd. G prȅše, mn. G prȅši(h)] – sprava za tiskanje, cijeđenje, gnječenje; tijesak, preša • Nȉgda su prȅše bȋle sȅ drvȅne i z vȅlikim kȁmenum.

svrš. [prez. jd. 1. prešȃltam, mn. 3. prešȃltaju/prešȃltadu, imp. jd. 2. prešȃltaj, prid. rad. jd. m. prešȃlta, prid. trp. jd. m. prešȃltan, ž. prešȃltana] – prebaciti, promijeniti (stanicu na radiju, program na televizoru, brzinu u motornom vozilu) • Kȁt hȍčem nȉkoga fȏrfȃrat, prešȃltam ga h trẽču i stȉsnem gȃs do dȁske.

svrš. [prez. jd. 1. prȇšam, mn. 3. prȇšaju/prȇšadu, prid. rad. jd. m. prȇša, prid. trp. jd. m. prȇšan, ž. prȇšana] – cijediti, gnječiti, prešati • Ščȅra smo pȍbrali grõjzje, a dȅnes bumo prȇšali. Ot prȇšanoga grõjzja pãlimo rȁkju.

svrš. [prez. jd. 1. prešpancȋram (se), mn. 3. prešpancȋraju/prešpancȋradu (se), prid. rad. jd. m. prešpancȋra (se)] – 1. provesti neko vrijeme šetajući, obaviti šetnju, 2. odvesti u šetnju, 3. a. prošetati, b. obaviti što bez žurbe i napora; prešetati, prošetati → špancȋrat (se) • Dȅnes smo se lȋpo prešpancȋrali po brĩgu.

svrš. [prez. jd. 1. preštȉmam, mn. 3. preštȉmaju/preštȉmadu, imp. jd. 2. preštȉmaj, prid. rad. jd. m. preštȉma, pris. trp. jd. m. preštȉman, ž. preštȉmana] – uvažiti, priznati → štȉman • Sȁf je preštȉman, poglȇ ga kȁk se držĩ.

nesvrš. [prez. jd. 1. preštimãvam se, mn. 3. preštimãvaju se/preštimãvadu se, prid. rad. jd. m. preštimãva se] – hvaliti se • Fȕrt se preštimãvaju, a nĩsu Bȏg znã kȁj.

svrš. [prez. jd. 1. prešvȇrcam, mn. 3. prešvȇrcaju/prešvȇrcadu, imp. jd. 2. prešvȇrcaj, prid. rad. jd. m. prešvȇrca, prid. trp. jd. m. prešvȇrcan, ž. prešvȇrcana] – 1. a. krijumčareći prenijeti, prevesti; prošvercati, b. pren. na nedopušten način izvršiti što, doći do čega, 2. provući se krišom na neprimjetan način; prokrijumčariti • Tȍga nĩ kȁj ũn nȅ bu prešvȇrca čez mȅju. Na plȁcu prodãjeju prešvȇrcanu rȍbu.

svrš. [prez. jd. 1. prẽdem, mn. 3. prẽdeju/prẽdedu, imp. jd. 2. prēdȉ, prid. rad. jd. m. prȅša/prȅšo] – 1. krećući se prijeći preko kakvog prostora, 2. krećući se mimoići se s kim, 3. a. putujući ostaviti iza sebe, b. obići mnoga mjesta, c. prijeći neku granicu, prekoračiti, d. probiti se, e. pren. iskusiti, pretrpjeti, podvrgnuti se, f. obnoviti u mislima, g. biti primljen, prihvaćen, izabran, h. proteći (o vremenu ili događaju), 4. a. pojaviti se i ubrzo nestati; obuzimati, b. ispuniti određeni rok; proći • Čȁča su prȅšli z volȉ ȍrat. Mimo mȅne prẽdedu kȁk da me ne vȉdidu.

nesvrš. [prez. jd. 1. pretȁčem, mn. 3. pretȁčeju/pretȁčedu, prid. rad. jd. m. pretȁka] – prelijevati tekućinu iz jedne posude u drugu; pretakati • Jȕtri bum pretȁka vīnȍ.

nesvrš. [prez. jd. 1. pretãpl(j)am, mn. 3. pretãpl(j)aju/pretãpl(j)adu, imp. jd. 2. pretāpl(j)ȁj, prid. rad. jd. m. pretāpl(j)ȁ] – ponovno zagrijavati, podgrijavati • Za večȇru pretãplam čȕšpajs kȁj nam je ostȁ ot obȉda.

svrš. [prez. jd. 1. pretẽgnem se, mn. 3. pretẽgneju/pretẽgnedu se, imp. jd. 2. pretēgnȉ, prid. rad. jd. m. pretēgnȉ se] – ispružiti se, protegnuti se • Mãčak se zbȕdi i pȑvo se fȇjst pretēgnȉ.

nesvrš. [prez. jd. 1. pretirãvam, mn. 3. pretirãvaju/pretirãvadu, prid. rad. jd. m. pretirȃva] – 1. tjerati, protjerivati, 2. pren. izvrgavati koga neprijateljskom i lošem postupku; progoniti → tȉrat • Pretirãvadu ga kak vrȃk svojȕ mȁter.

svrš. [prez. jd. 1. pretȍčim, mn. 3. pretȍčiju/pretȍčidu, imp. jd. 2. pretōčȉ, prid. rad. jd. m. pretočȉ, prid. trp. jd. m. pretȍčen, ž. pretȍčena] – preliti tekućinu iz jedne posude u drugu; pretočiti • Pretočȉ sam sȅ vĩno. Vĩno je pretȍčeno z vȏže h demižȏne.

svrš. [prez. jd. 1. pretnem, mn. 3. pretneju/pretnedu, prid. rad. jd. m. pretnȉ] – jako se uplašiti, prepasti se, užasnuti se, zapanjiti se; protrnuti • Pretnȉla sam ot strȃha kat sam vȉdla štȁkora h gȃku.