prȅveč | pril. – odviše, više nego što je potrebno; previše • Sȅ kaj je prȅveč, nĩ ni s krȕhum dobrȍ. |
prevȉt | svrš. [prez. jd. 1. prevȉjem, mn. 3. prevȉjeju/prevȉjedu, imp. jd. 2. prevȋ, prid. rad. jd. m. prȅvi, prid. trp. jd. m. prevĩt, ž. prevītȁ] – premotati (o djetetu), previti • Prȅvila sam dītȅ, sȁt bum ga nahrānȉla i dȉla spȃt. Dītȅ je prevītȍ, mȍreš ga dȉt spȃt. |
prevlĩč (se) | svrš. [prez. jd. 1. prevlĩčem (se), mn. 3. prevlĩčeju/prevlĩčedu (se), imp. jd. 2. prevlīčȉ, prid. rad. jd. m. prevlĩka (se)] – 1. udjenuti, 2. pronijeti kroza što, između čega, 3. a. proći, probiti se kroz kakav uski prolaz, otvor, pukotinu, b. proći neprimjetno, ušuljati se, c. pren. vješto proći kroz kakve teškoće, d. teško proći na ispitu, jedva položiti; provući se • Kȏmaj sam prevlĩkla konȁc čes šȉvenku, slȁbo vȉdim. |
prevrȁčat | nesvrš. [prez. jd. 1. prevrȁčam, mn. 3. prevrȁčaju/prevrȁčadu, prid. rad. jd. m. prevrȁča] – prevrtati (npr. sijeno) • Popȏdan ȉdemo prevrȁčat sȇno. |
prȅzlini | m. pl. t. [G prȅzlina, prȅzlinof] – krušne mrvice, prezle • Za pȍhae nȕcam mẽlju, jãjca i prȅzline. |
prȅzvuršt | m. [jd. G prȅzvuršta, mn. G prȅzvurštof] – tlačenica, nadjeveno debelo crijevo • Težākȕm nȅsem prȅzvuršta i jãjca. |
prežgãn | prid. [ž. prežgānȁ] – koji je pržen, koji se radi sa zaprškom • Za frȕštikalj smo jȉli prežgãnu jȗhu zi stãrim krȕhum. |
pfki | prid. [ž. pfka] – koji se lako mrvi, prhak, rahao • Krȕhek je čȉst pfki. |
pȑga | m. [jd. G pȑge, mn. G pȑgih] – vrsta kolača, pogača • Jȉli smo pȑgu s korȕzne mȇle zi sȉrum. |
phȁt | nesvrš. [prez. jd. 1. pham, mn. 3. phaju/phadu, prid. rad. jd. m. phȁ] – letjeti lepršajući krilima • Kȁt su lõfci pȍčeli strīlȁt, fazãni su sȁmo phȁli h lȕft. |
prhetȁt | nesvrš. [prez. jd. 1. prhȅčem, mn. 3. prhȅčeju/prhȅčedu, prid. rad. jd. m. prhetȁ] – mahati šumno krilima i proizvoditi lepet; lepetati → phȁt • Kȍkoši prhȅčeju i bežĩju, vȉdiju škācȁ. |
prhnȉt | svrš. [prez. jd. 1. pȑhnem, mn. 3. pȑhneju/pȑhnedu, prid. rad. jd. m. prhnȉ] – poletjeti lepršajući krilima → phȁt • Sȉ fazãni su mȃm prhnȉli |
pȑhut | ž. [jd. G pȑhuti] – ljuske izumrlih dijelova površinske kože, osobito na glavi; prhut • Glãva mu je sȁ bĩla kȕlko pȑhuti ȉma h lãsim. |
prȉ | prij. – uz, pri • Tȏ je bȋlo pri Sȗkli. |
prȋ (prĩ) | pril. – u prošlosti, prije • Tȏ je bȋlo prȋ dvȋ lȉti. |
Pri Cȉgani | – toponim • Pri Cȉgani je mȉsto h Drīȕ zȃdi kapȇlice Krȁljice Mȋra kadȉ su nȉgda žĩvili Cȉgani pot šȁtorim, a pȍkle h stãrim vagõnim. |
Pri hȉsu | – toponim • Pri hȉsu je mȉsto h Ladūčȕ pri jednȍmu hȉsu kadȉ su dȑžali pijȁču. |
Pri štȇrni | – toponim • Pri štȇrni je mȉsto na Svẽtomu Krīžȕ kadȉ se hodȉlo napȁjat blȃgo, a jẽmala se i vodȁ za pȉt. |
Pri vērkȕ | – toponim • Pri vērkȕ je mȉsto kadȉ je pristȁja brȏt kaj je pelȁ z Drĩa na Jesenȉce, prik Sāvȅ. |
pribȉrat | nesvrš. [prez. jd. 1. pribȉram, mn. 3. pribȉraju/pribȉradu, prid. rad. jd. m. pribȉra] –prikupljati iz raznih izvora; prebirati • Pribȉramo rȋči i prepišẽvamo ih. |
prȉbolšica | ž. [jd. G prȉbolšice, mn. G prȉbolšic] – završno (ob. slatko) jelo kao dio ručka ili večere; desert • Pȍkle obȉda smo za prȉbolšicu jȉli bȕfline. |
pribrȁt | svrš. [prez. jd. 1. priberẽm, mn. 3. priberẽju/priberẽdu, prid. rad. jd. m. pribrȁ, prid. trp. jd. m. pribrãn, ž. pribrānȁ] – sakupiti, prikupiti, pribrati → pribȉrat • Ȉmamo skȍrum dvanȃjst hilȃt pribrãnih rȋči. |
prīčȅst | ž. [jd. G prīčȅsti, mn. G prīčȅstih] – sakrament i obred koji u kršćana simbolizira tijelo Isusa Krista i posljednju večeru s učenicima; pričest • Pȕcica nam ȍvo lȉto pȍje k pvoj prīčȅsti. |
pričēstȉt (se) | svrš. [prez. jd. 1. pričẽstim (se), mn. 3. pričẽstiju/pričẽstidu (se), prid. rad. jd. m. pričēstȉ (se), prid. trp. jd. m. pričẽščen, ž. pričẽščena] – 1. obaviti obred pričesti, dati pričest, 2. primiti pričest; pričestiti (se) • Prȋ sȁkoga Vuzmȁ se spovĩm i pričẽstim. Ne mȍreš bȉt pričẽščen či se nĩsi spovȉda. |